Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeAko se ukine prvobitno rešenje i donese novo, da li je potrebno ponovo da se pošalje obvezniku? Da li on ima pravo na žalbu na to rešenje?
Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke i u obrazloženju rešenja nalaze se razlozi zbog kojih je organ odstupio od rešenja koja je već doneo.
Odredbe člana 77. ZPPPA propisuju istovremenost dostavljanja rešenja poreskom obvezniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno drugim registrima, čime postaje izvršno.
Članom 95. stav 6) ZPPPA uređeno je da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
Sastavni deo rešenja je i uputstvo o pravnom sredstvu. Rok za žalbu je 15 dana od dana prijema poreskog upravnog akta, osim u slučajevima iz člana 77. ZPPPA.
Prema navedenom, sva rešenja se dostavljaju poreskom obvezniku i obveznik ima pravo na žalbu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nakon prekida postupka prinudne naplate i ponovnog nastavka menjane su cifre na rešenju i slato je NBS rešenje na dalju realizaciju. Sada NBS traži da se pošalje novo rešenje sa obrazloženjem zašto cifre nisu iste, a ne samo njihovu korekciju. Na koji način postupiti?
Prekid postupka prinudne naplate uređen je članom 79. ZPPPA i vrši se donošenjem zaključka kao poreskog upravnog akta.
Kada prestanu razlozi koji su prouzrokovali prekid postupka prinedne naplate obavezno je doneti zaključak kojim se nastavlja postupak prinudne naplate.
Otklanjanje razloga za prekid postupka prinudne naplate ima za posledicu i novi iznos poreskog duga koji bi trebalo naplatiti sa računa klijenta.
To znači da rešenje o prinudnoj naplati sa računa klijenta koje je već dostavljeno na izvršenje NBS, mora da se zameni novim, odnosno da se postojeće rešenje ukine i naloži NBS da se izvrši prinudna naplata za novi iznos poreskog duga.
Može da se desi da nema razloga za prekid postupka koji su navedeni u članu 79. ZPPPA, u kom slučaju se ne donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate (npr. ako obveznik plati deo obaveze a već je poslato rešenje o prinudnoj naplati u NBS), tada je potrebno da se ukine već doneto rešenje (zameni) i donese novo rešenje o prinudnoj naplati na tačan iznos poreskog duga koji će se naplatiti sa računa.
Precrtavanje iznosa na rešenjima koja su već dostavljena na izvršenje NBS ali nije u duhu propisa.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o dužniku kome je uručena opomena. Nije reagovao u roku od 5 dana i onda mu je poslato upozorenje koje se vratilo u koverti sa naznakom da je pokušana dostava i da mu je ostavljeno obaveštenje. Svake godine rešenja su slata na ispravnu adresu i vraćala se neuručena sa naznakama nepoznat. Jedina opomenu koju mu je poslata je iz 2009. godine koju takođe nije primio jer je opet naznaka na koverti primalac nepoznat. On sada želi da podense zahtev za odlaganje duga, sa molbom da se razmotri da li ima osnova da mu se kamata smanji. Da li ima osnova da podnese zahtev za odlaganje i da plati razliku, i da se donese Rešenje o prekidu postupka prinudne naplate i nakon toga rešenje o storniranju kamate za poslednjih 5 godina zbog neuredne dostave i na taj način smanji iznos kamate?
Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza može se podneti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pa i u toku postupka prunudne naplate poreskog duga.
Po svakom podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u obavezi ste da tačno utvrdite dugovani porez koji se odlažei to u postupku usaglašavanja stanja sa poreskim obveznikom. O usaglašavanju stanja po podnetom zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza sačinjava se zapisnik koji potpisuje poreski obveznik i lice koje vodi postupak.
Tako usaglašen dugovani porez se odlaže prema odredbama čl. 73-74b ZPPPA.
Dostavljanje je uređeno odredbama člana 36. ZPPPA.
Ako se u postupku usaglašavanja stanja oceni da dostavljanje akata nije bilo prema odredbama ZPPPA to će usloviti i određene knjigovodstvene promene na karticama izvornih javnih prihoda za poreskog obveznika.
Nakona potpisivanja zapisnika o usaglašenom stanju obaveza koje se odlažu donosi se rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate sa ili bez sredstva obezbeđenja plaćanja u zavisnosti od visine digovanog poreza koji se odlaže.
Nakon dostavljanja rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, saglasno odredbama člana 79. ZPPPA donosi se zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja poreskom obvezniku u PIO fondu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo žalbu u kojoj zahteva, između ostalog, plaćanje troškova postupka. Žalba se prosleđuje drugostepenom organu jer ne može da se reši u prvom stepenu, i shodno tome kojim aktom se treba izjasniti o troškovima? Drugostepenom organu se šalje zapisnik o izjavi strane po žalbi i odgovor na žalbu i da li u ovim aktima treba navesti odluku o troškovima postupka ili je neki drugi akt u pitanju?
Ukoliko se žalba prosleđuje drugostepenom organu, potrebno je da se da izjašnjenje o osnovanosti zahteva za nadokanadu troškova u odgovoru prvostepenog organa na žalbu i u zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi. Kod izjašnjenja mora se voditi računa da ukoliko troškovi zastupanja nisu prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa, to se i navede uz poseban osvrt na primenu člana - Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, o određivanju vrednosti spora. Dakle, za sastavljenje podnesaka kojima se pokreće upravni postupak primenjuju se odredbe Tarifnog broj 37. (procenjive stvari). Takođe, smatramo da je potrebno i zatražiti dokaz da su zahtevani troškovi obračunati i dostavljeni poreskom obvezniku, što se prema članu 10. Tarife smatra momentom naplate troškova i nagrade advokata od poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o poreskom obvezniku koje je podneo poresku prijavu u kojoj je izvršio obračun po fer vrednosti iz razloga što je nepokretnost data u zakup i smatra je investicionom nekretninom (u napomeni je navedeno da se investicione nepokrtenosti vrednuju po fer vrednosti), a ostale nepokrtenosti su obračunali po prosečnoj ceni. Da li je ovo ispravan način obračuna i da li ukoliko se utvrdi da su sve nepokretnosti date u zakup na osnovu ugovora o zakupu, treba biti obračunate po fer metodu?
Pravna lica koja primenjuje pune MSFI prilikom vrednovanja sredstava iz grupe 02, mogu da biraju između dve računovodstvene politike:
Investicione nekretnine (zemljipšte ili zgrada ili deo zgrade ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostavrivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala.
Pravna lica koja primenjuju pune MSFI evidentiranje investicionih nekretnina treba da vrše u skaldu sa zahtevima MRS 40, po metodu fer vrednosti ili po metodu nabavne vrednosti, u zavisnosti o usvojene računovodstvene politike. Kod oporezivanja ovih nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojilo model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina. Bitno je da hudu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje. Napomene uz finansijske izveštaje, koji je obavezan akt za obelodanjivanje, uređuje, između ostalog i način vrednovanja nekretnina. Uvid u akt može se izvršiti na sajtu APR.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.