Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li notar može od LPA da traži rešenje o porezu na imovinu na ime prodavca (kod sklapanja kupoprodajnog ugovora), a radi utvrđivanja tržišne vrednosti u ugovoru?
Prema Zakonu o javnom beležnistvu, javni beležnici se imenuju za područje suda sa ovlašćenjima koja im prenosi Osnovni sud. Dakle javni belažnici u okviru svoje delatnosti obavljaju i poslove po odluci suda koja su im poverena. Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, dobijene podatke, sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja. S obzirom da se ne radi ni o razmeni informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa, (čl.7 stav 5. tačka 9) ZPPPA), smatramo da ne postoji osnov da se javnim beležnicima dostavljaju rešenja o porezu na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je utvrđena obaveza za poresku 2019. godinu, rešenje uručeno ili nije, i u postupku poreske kontrole je utvrđena promena (uvećanje ili umanjenje imovine) koju je potrebno evidentirati u navedenon periodu jer se odnosi na isti (kupoprodaja, poklon, nasleđe ). Da li se utvrđena obaveza - rešenje knjiži (ako nije uručeno) i stornira sa datumom donošenja novog rešenja ili sa datumom donošenja istog?
Da bi stanja na karticama poreskog obveznika bila tačna, kljniženja na karticama u poreskom računovodstvu vrše se tako što se novodoneto rešenje kojim se menja obaveza knjiži sa datumom dostavljanja. Obavezu po prvobitno donetom rešenju kojim je utvrđena obaveza korigujemo sa datumom dospeća novodonetog rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje (podzemni cevovodi), crpna stanica i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, pošto se pravno lice poziva na poresko oslobođenje koje je propisano odredbom čl. 12 stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, odnosno smatraju da je njihova pretežna registrovana delatnost u oblasti poljoprivrede u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti, Zakonom o pljoprivrednom zemljištu jer ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu?
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti-objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tač.2) do 11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).
Takođe, od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2015. godine porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište, kao i na vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).
Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj: 011-00-00345/2013-09 od 30.09.2013. godine datom o primeni odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o vodama, “ekonomski objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, su objekti za smeštaj mehanizacije (traktora, kombajna, priključnih mašina, alata i druge mehanizacije), za čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda (voćarskih, ratarskih i povrtarskih) i objekti koji se koriste za gajenje stoke: štale, skladišta za hranu-senjaci, silosi, ambari, podrumi i sl. objekti za čuvanje vode, prostori za gajenje (ograđeni i neograđeni) sa nadzorom za pašu, ograde, ispusti i dr. prostor određen za đubrište i objekti za stočne otpatke. U vezi sa napred navedenim, sistem za navodnjavanje, cevovodi na sistemu za navodnjavanje i bunar (kao vodozahvat za sistem za navodnjavanje) su objekti koji se neosporno mogu smatrati da su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. Isto je zasnovano i na činjenici da sistem za navodnjavanje predstavlja funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu (definisano i članom 2. stav 1. tačka 22. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009)”.
Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine broj: 011-00-00762/2014-09 od 27.01.2015. godine, cevovodi za navodnjavanje i bunar svrstani u vodne objekte, kao i da sistem za navodnjavanje nije posebno vodni objekat ali se sastoji iz više vodnih objekata: zahvata vode (površinski ili podzemni), cevovoda, kanala i uređaja koji im pripadaju i čine tehničko-tehnološku celinu, na te objekte se porez na imovinu ne plaća za 2014. i 2015. godinu pod uslovom da je za njih nadležni organ izdao pravosnažnu vodnu saglasnost, odnosno ako se za te objekte vodna dozvola ne izdaje u skladu sa Zakonom o vodama.” Od 2016. godine potrebno je da su upisani u katastar vodnog dobra (čl. 12 st. 7a) ZPI.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nakon sprovedenog postupka prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika, nepokretnosti koje su bile predmet prinudne naplate su prešle u svojinu JLS. Obvezniik je izjavio žalbu i ista je odbijena od strane drugostepenog organa, te je rešenje konačno. Obveznik je imao dospele a neizmirene obaveze po više osnova (porez, ekološka), a iznos 1/3 vrednosti nepokretnosti (po kojoj su nepokretnosti prešle u svojinu JLS) je veći od iznosa dospelih obaveza po svim osnovama. Šta treba doneti nakon rešenja kojim se nepokretnosti prenose u svojinu JLS (rešenje kojim se utvrđuju troškovi postupka, rešnje o rapoređivanju “prihoda” po uplatnim računima)? Da li obveznik ima pravo žalbe na ta rešenja?
Odredbama člana 110. ZPPPA propisano je da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrenosti.
Rešenje se dostavlja poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti. Zatim se pre svega namiruje prioritetno potraživanje ali samo do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. Po namirenju prioritetnih poverioca dostavlja se dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.
Troškovi postupka utvrđuju se u toku samog postupka „zaključkom“ koji se dostavlja poreskom obvezniku i nakon toga knjiži u poreskom računovodstvu. Ako to niste uradili do sada potrebno je da utvrdite troškove do momenta zatvaranja potraživanja na karticama javnih prihoda.
Prema članu 68. ZPPPA uređeno je kada se smatra da je porez plaćen, odnosno dan plaćanja poreza. U stavu 1. tačka 7) to je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu grada u skladu sa čl.110. sta 5 Zakona. To znači da će se na karticama javnih prihoda knjiženja izvršiti sa stanjem na taj dan. Pravni osnov za knjiženje je rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu JLS. Knjiženja izvršiti „R-nalogom“. Ne treba donositi rasporedno rešeje koje se donosi kada se nepokretnost proda u postupku prinudne naplate i sredstva se uplate na prolazni račun za prinudnu naplatu u jednom iznosu.
Model zaključka o utvrđivanju troškova postupka.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zaključen je ugovor o franšizi između d.o.o. i pravnog lica za benzinsku stanicu u kojem je navedeno da sve troškove poslovanja vezane za stanicu snosi franšizni partner. Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru plaća se za delatnost trgovine naftom i naftnim derivatima u različitoj visini u odnosu na taksu za firmu u zavisnosti od veličine preduzeća. Pravno lice - franšizni partner, bavi se delatnošću koja se ne dmože podvesti pod delatnošću trgovine naftom i naftnim derivatima. JLS, ne znajući za ugovor o franšizi, utvrdila je obavezu benziskoj stanici za plaćanje isticanja firme na šta je ista reagovala dostavljanjem ugovora o franšizi i zahtevom za oslobađanje plaćanja takse za isticanje firme? U datoj poreskoj stuaciji – koje je obveznik i za koju delatnost?
Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema članu 15a ovog Zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. Zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Član 17. Zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 18. Zakona propisuje da aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju se obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
Da bi pravilno zadužili obveznika firmarinom, potrebno je da primenite odredbe iz vaše Odluke, odnosno, kako ste vašom odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisali da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost, ili drugačije. Zatim je potrebno da imate dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi.
Znači, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali I dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao javni prihod ne može se posebno ugovarati iz razloga što je to zakonska a ne ugovorena obaveza. Odnos zakupodavac-zakupac nema karakter poresko-pravnog odnosa, kao odnosa javnog prava, već obligacionog odnosa koji su ugovorne strane svojom voljom zasnovale. Prema navedenom, administriranje ovog javnog prihoda, uređeno je zakonskim i podzakonskim aktima a ne ugovorima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.