Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost od javnog interesa. Delatnost javnog linijskog prevoza putnika obavljaju javna preduzeća ili društva kapitala osnovana od strane JLS, a ukoliko to nije slučaj onda JLS poveravaju obavljanje delatnosti prevoza, a na postupak poveravanja primenjuju se odredbe zakona kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo i koncesije. Za obavljanje delatnosti javnog prevoza na teritoriji LS potrebno je pokrenuti postupak JPP ili koncesije, zaključiti javni ugovor na minimum 5 godina i tako obezbediti vršenje ove delatnosti za potrebe stanovništva JLS. Ukoliko je ugovorom koji se zaključuje u ovom postupku poveravanja predviđena obaveza plaćanja određene naknade privatnom partneru ili koncesionaru, to predstavlja pravni osnov za plaćanje iz budžeta JLS. U slučaju da je reč o koncesiji za javne usluge-javni prevoz, ugovorni odnos je istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, te plaćanje naknade treba da bude planirano na nivou ekonomske klasifikacije 423 – Usluge po ugovoru. U slučaju da se odobravaju povlastice za određene kategorije stanovništva u korišćenju usluga javnog prevoza, odnosno planiraju se i izvršavaju rashodi za prevoz dece i učenika prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i u slučajevima sufinansiranja dela troškova prevoza učenicima srednjoškolskog uzrasta, onda se ti rashodi evidentiraju pomoću aproprijacije 472000 – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta.

Planiranje i izvršavanje rashoda za isplatu naknade komisijama, stalnim radnim telima SO i drugim stručnim savetodavnim telima treba da bude realizovano na teret razdela organa – direktnog korisnika budžeta – koji ih je imenovao. Napominjemo, da za poslove koji su sistematizovani i za koje zaposleni već primaju zaradu, odnosno za sednice komisija, radnih tela koje se održavaju u toku radnog vremena, za koje su izabrana, postavljena i zaposlena lica već primili platu, nije moguće isplatiti dodatnu naknadu koja je predviđena posebnim pojedinačnim aktom organa javne uprave.

Prema članu 26. Zakona o planskom sistemu, JLS je obavezna da izrađuje srednjoročni plan. Srednjoročni plan jeste sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročno planiranje mera i aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja i srednjoročno finansijsko planiranje čine objedinjeni proces koji se odvija kontinuirano tokom godine. Kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da predlog finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava bude izrađen na osnovu nacrta srednjoročnog plana, kao i da finalne verzije srednjoročnog plana i finansijskog plana budu usklađene.

Funkcionalna klasifikacija iskazuje izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi, dok je programska klasifikacija namenjena iskazivanju rashoda i izdataka prema zadacima i aktivnostima korisnika budžetskih sredstava koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja javnim sredstvima i doprinosa ostvarenju konkretnih ciljeva definisanih dokumentima javne politike. Svakoj planiranoj programskoj aktivnosti u budžetu JLS odgovara jedna funkcionalna namena. U konkretnom slučaju potrebno je preispitati osnovanost planiranja aproprijacije za dotaciju udruženjima građana (sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja) koja se raspoređuju u konkursnom postupku za organizacije, upravo u programskoj aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći.

Dobrovoljni transferi roditelja Predškolskoj ustanovi mogu biti uplaćeni u skladu sa principima "roditeljskog dinara". Roditeljski dinar je, kao termin, prvi put upotrebljen u Nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji 2005–2010. godine, što podrazumeva uvođenje dodatnih izvora finansiranja delatnosti školskih i predškolskih ustanova, i to ne samo iz budžetskih sredstava već i iz sredstava roditeljskog dinara. Postavlja se pitanje da li se taj vid finansiranja ustanova obrazovanja i vaspitanja odnosi na njihovu redovnu ili samo proširenu, odnosno dodatnu delatnost. Uvođenje roditeljskog dinara zasnovano je na principu dobrovoljnosti, a ne zakonske obaveze. Roditeljski dinar treba shvatiti apsolutno kao dobrovoljno davanje i ukoliko se smatra da će biti ispravno uložen, roditelj će ga i uplatiti, a ukoliko nije u mogućnosti da plati ili ne smatra da je potraživanje opravdano, ne mora da plati. Predškolska ustanova treba da otvori poseban račun za prijem predmetnog izvora finansiranja. Sredstva za izvršenje konkretnog rashoda će se planirati sa izvora 08 - Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica, PU će izvršenje prikazati u koloni "iz donacija i pomoći" u obrascu 5.