Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUtvrđena je naknada za postavljanje tende na osnovu Rešenja o odobrenju za zauzeće javne površine izdatog od strane Odeljenja za urbanizam. U međuvremenu je dobijeno Rešenje kojim je po žalbi poreskog obveznika, Odeljenje za urbanizam prvobitno Rešenje zamenilo novim Rešenjem na osnovu kojeg proizilazi da treba da utvrdimo naknadu u manjem iznosu. Molimo Vas da objavite model Rešenja koje treba da se uradi.
S obzirom da je u pitanju postupak koji je okončan konačnim rešenjem protiv koga se ne može izjaviti žalba, a da se ima nova činjenicu, koja je konstatovana rešenjem o odobrenju Odeljenja za urbanizam, koja će dovesti do drugačijeg rešenja upravne stvari, smatramo da je potrebno da se donese rešenje o ponavljanju postupka kojim će se dozvoliti ponavljanje postupka (čl. 181 ZUP-a), poništiti već doneto rešenje (čl. 182 ZUP-a) i utvrditi obavezu prema novom rešenju o odobrenju.
Model rešenja_ponavljanje postupka i poništavanje rešenja.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U postupku plaćanja poreskog duga obveznik nudi kao sredstvo obezbeđenja plaćanja – hipoteku na nepokretnosti. Da li je obavezno da shodno Zakonu o proceniteljima, procenu vrednosti nepokretnosti izvrši licencirani procenitelj ili se može prihvatiti procena sudskog veštaka građevinske struke?
Članom 74. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako se dugovani porez obezbeđuje hipotekom na nepkretnosti, tržišna vrednost sredstava obezbeđenja ne može biti manja od 120% visine dugovanog poresa čija se naplata obezbeđuje.
Ako se od dužnika, kao sredstvo obezbeđenja naplate, zahteva upis hipoteke na nepokretnosti, LPA opredeljuje dužnikovu konkretnu nepokretnost ili više njih, vodeći računa da nepokretnost nije opterećena hipotekom u korist drugog poverioca, da njena tržišna vrednost nije manja od 120% iznosa dugovanog poreza, kao i da se prinudna naplata iz te nepokretnosti njenom prodajom, za slučaj da dužnik ne poštuje odobrenu dinamiku plaćanja dospelog duga i propisane rokove za plaćanje tekućih obaveza, može efikasno izvršiti.
Ako se od dužnika kao sredstvo obezbeđenja naplate zahteva upis hipoteke na napokretnosti – dužnik podnosi overeni prepis lista nepokretnosti izdatog od starne organizacione jedinice RGZ-a, u kome je, na osnovu založne izjave dužnika, upisana hipoteka na konkrentoj nepokretnosti dužnika u korist JLS, radi obezbeđenja naplate dugovanog poreza čije se odlaganje zahteva.
Smatramo da se u postupku odlaganja plaćanja poreza na rate, kada se kao sredstvo obezbeđenja plaćanja daje hipoteka na konkretno opredeljenoj nepokretnosti, mogu prihvatiti procene tržipne vrednosti konkretne nepokretnosti koje su izvršene od strane sudskih veštaka i od strane licenciranih procenitelja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako supružnici podnose poreske prijave za zajedničku imovinu?
Poreski obveznik podnosi prijavu za nepokretnost, odnosno udeo u nepokretnosti, za koji mu je nastala poreska obaveza.
Svaki supružnik kao imalac prava zajedničke svojine na nepokretnosti, odnosno na zemljištu površine preko 10 ari na kojem udeli nisu određeni, a koje je stečeno na osnovu ugovora o kupoprodaji, podnosi poresku prijavu za ½ nepokretnosti.
Misljenje ministarstva finansija-supruznici prilikom prodaje.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U vezi sa tekstom rešenja koji se dobija iz sistema prilikom usvajanja žalbe poreskog obveznika, odnosno deo rešenja koji LPA ne menja, kako u sistemu JIS poništiti - ukinuti rešenje poreskom obvezniku i odštampati tekst rešenja?
Kada se rešava o žalbi u prvostepenom postuku može se koristiti isključivo kada se vrši zamena donetog rešenja, znači kada se menja utvrđena obaveza iz razloga koji su navedeni u žalbi, ali obaveza postoji. Dakle, usvaja se žalba i utvrđuje nova obavezu zbog usvajanja žalbenih navoda iz kojih razloga i u dispozitivu rešenja i stoji stav „ovim rešenjem se zamenjuje rešenje broj...“.
U konkretnom slučaju će se doneti pojedinačno rešenje kojim će se rešiti o konkretnoj poreskopravnoj sitaciji. Dakle, usvaja se žalba, ponavlja se postupak i poništava doneto rešenje na koje je uložena žalba.
Dakle dispozitiv rešenja bi trebalo, između ostalog, da sadrži i sledeće navode: 1) Usvaja se žalba poreskog obveznika izjavljena …..2) Ponavlja se postupak u poreskoj stavari utvrđivanja poreza na imovinu....3) Poništava se rešenje o utvrđivanje obaveze poreza na imovinu________broj_________ od_____. Naravno dispozitiv rešenja mora da sadrži i sve duge uobičajene naloge.
Usvajanjem žalbenih navoda na rešenje o utvrđivanju obaveze za godišnji porez na imovinu, može se poništiti samo doneto rešenje za 2019. godinu. Ukoliko se ima problem sa donetim rešenjima za prethodne godine, može se doneti rešenje o ponavljanju postupka po službenoj dužnosti donošenjem pojedinačnih rešenja za svaku godinu i poništiti već doneta rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se oporezuje ribnjak? Kako se podnosi poreska prijava za ribnjak?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a), propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).”
S obzirom da je u Katastru upisan objekat „ribnjak“, utvrđivanje poreza na imovinu za predmetni objekat opredeljuje postojanje predmeta oporezivanja i postojanje oporezivog prava, državine ili korišćenja; zatim utvrđivanje obveznika poreza na imovinu, da li je pravno ili fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige).
Vodeći računa o navedenom, porez teba da se utvrdi za objekat-ribnjak, a za parcele na kojima se grade objekti (ribnjaci) koje su date u zakup investitoru potrebno je da se utvrdi porez na građevinsko zemljište, po pravu svojine. Koja će se poreska prijava dostaviti zavisi od toga da li je obveznik pravno ili fizičko lice, odnosno da li poreski obveznik vodi ili ne vodi poslovne knjige.
Što se tiče parcela koje su date u zakup investitoru i da se objekti (ribnjaci) još uvek grade, bilo bi važno da se pribavi ugovor kojim je možda i definisano pitanje izgrađenih objekta-ribnjaka, sa stanovišta sticanja oporezivih prava, korišćenja ili državine, nakon utvrđivanja nastanka poreske obaveze (čl. 10. Zakona o porezima na imovinu) za objekte-ribnjake.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.