Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je preduzetnik koji je imao radnju koju je zatvorio prošle godine, ali je osato dug za komunalnu taksu za isticanje firme na poslvnom prostoru. Zbog zatvorene radnje, dug je prebačen na JMBG sa namerom da se pokrene postupak prinudne naplate. Međutim, u 2019. Godini ista osoba otvara novu radnju sa novim PIB-om i podnosi zahtev za zauzeće javne površine. U evidenciji postoji stari dug za komunalnu taksu koji je na JMBG i za koji će se pokrenuti postupak prinudne naplate, a sada treba da se uradi rešenje za zauzeće javne površine na novi PIB za istog obveznika. Šta uraditi u takvoj situaciji? Da li u aplikaciji postoji nešto što bi razdvojilo te dve stvari?
Prema odredbama člana 26. stav 11. ZPPPA, PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.
PIB preduzetnika koji je registrovan u odgovarajućem registru je devetocifreni broj, a PIB rezidentnog fizičkog lica je JMBG.
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Registrovanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, preduzetnik postaje privredni subjet, ali na njegov pravni subjektivitet stečen rođenjem ne utiče to što je istovremeno preduzetnik i privredni subjekt (zadržava svojstvo fizičkog lica koje obavlja delatnost).
Članom 85. Zakona o privrednim društvima propisano je da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, pri čemu odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Prema navednom, u konkretnom slučaju, nakon otvaranja nove radnje, konkretnom obvezniku sve obaveze (po osnovu stare radnje, kao i njegove lične obaveze) treba da budu prebačene na novi PIB, jer je od dana registrovanja preduzetničke delatnosti to jedinstveni poreski identifikacioni broj tog fizičkog lica. Nema zakonskog osnova da se za isto gfizičko lice razdvoje obaveze na JMBG i PIB.
Na novom PIB-u biće doneto rešenje za naknadu za korišćenje javne površine. Takođe, na tom PIB-u treba pokrenuti i prinudnu naplatu.
CEKOS 13/2017_imovina preduzetnika.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo za mišljenje u vezi utvrđivanja lokalne komunalne takse za firmarinu obveznicima koji se bave platnim prometom kao da se bave bankarskim poslovima. U nekim slučajevima to nije osnovna delatnost obveznika. Na koji način postupiti i kome sve treba utvrditi ovu taksu?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.
U Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ne postoji šifra delatnosti “bankarstvo”.
Najpribližnija šifra u koju bi se mogla svrstati delatnost “bankarastva” je u sektoru K – Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, grupi 64.1 Monetarno posredovanje, u okviru koje delatnost 64.19 Ostalo monetarno posredovanje za koje je propisano sledeće: “Obuhvata primanje depozita i/ili bliskih supstituta za depozite i, s druge strane, obezbeđivanje kreditnih ili zajmovnih fondova korisnicima.
Kreditiranje se, pored uobičajenih bankarskih kredita, može javiti u različitim oblicima, kao što su; hipotekarni krediti, zajmovi pokreditnim karticama itd.
Ove delatnosti obavljaju monetarne institucije, osim centralne banke, kao što su:
Takođe se obuhvataju usluge koje se pružaju:
Ne obuhvata:
Kao što se može videti, nejasno je ša se sve može svrstati u delatnost “bankarstvo”.
Ako je odlukom o lokalnim komunalnim taksama uređeno da se firmarina plaća na pretežnu šifru delatnosti ili na šifru delatnosti koja se faktički obavlja u poslovnom prostoru (a koja može biti različita od pretežne, onda je to osnovno od čega se mora poći kada se posmatra delatnost na koju se plaća firmarina.
Ako je u odluci navedeno da se taksa plaća po pretežnoj (registrovanoj) šifri delatnosti, onda se obveznicima kojima je petežna šifra delatnosti 64.19 – ostalo monetarno posredovanje, u koju spadaju i banke, može se utvrditi firmarina po najvišoj tarifi (do 10 prosečnih zarada), a sve u skladu sa odlukom.
Za menjačnice (koje imaju šifru delatnosti 66.12), prodavnice, agencije i sl. Koje uz svoju osnovnu-pretežnu delatnost obavljaju i platni promet, utvrđivaje firmarine za delatnost “bankarstvo” bis emogla utvrditi samo ako u odluci o lokalnim komunalnim taksama piše da se firmaina plaća po osnovu delatnosti koja se obvalja u poslovnom prostoru (a ne po pretežnoj šifri delatnosti).
Preporuka je da se ovim obveznicima ne utvrđuje firmarina za ovu delatnost, da se ne bi imao žalbeni postupak, troškovi advokata i druge komlikacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema Ugovoru o kupoprodaji kao kupac navodi se fizičko lice, vlasnik preduzetničke radnje (dakle, ima matični broj i pib). Kupac podnosi PPI-2, u RGZ-u je uknjiženo na lično ime. Na koji način treba postupiti, da li prijava ide na PPI-1 ili PPI-2?
U skladu sa Zakonom o prezima na imovinu, obveznik koji vodi poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste, između ostalog i preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohofak građana plaća na paušalno utvrđen prihod.
Prema tome, da bi poreski obveznik, fizičko lice – preduzetnik, podneo poresku prijavu PPI-1, mora da u poslvnim knjigama ima evidentiranu nepokretnost, što treba proveriti sa poreskim obveznikom pre utvrđivanja poreza na imovinu, odnosno donošenja rešenja po podnetoj poreskoj prijavi PPI-2.
Objašnjenje Privrednog savetnika_imovina preduzetnika.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li objaviti formu uverenja za pravna lica koja ozakonjuju objekat, kao i kratko objašnjenje.
Model uverenja za pravna lica - ozakonjenje.docx
Sadržaj uverenja svakako treba prilagoditi svakoj pojedinačnoj situaciji.
Članom 11. Zakona o ozakonjenju propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija. Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga i Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim putem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena predmetna nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektronske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija i potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje, već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje može se dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li da objavite formu rešenja za naknadu za korišćenje javnih površina, kod fizičkih lica? Da li se ova rešenja knjiže (zadužuju) R-nalogom kroz program ili postoji posebna aplikacija?
Model rešenja_naknada za korišćenje prostora na javnoj površini_2019.docx
Rešenje postoji u aplikaciji, samo svaka LPA treba da prilagodi tekst rešenja svojim aktima. Rešenja ne treba knjižiti R-nalogom, već donositi rešenja u aplikaciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.