Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je situacija gde je izvršena prodaja stečajnog dužnika a.d. kao pravnog lica i novi vlasnik traži rasknjiženje obaveza nastalih pre prodaje iz stečaja. Neophodno pojašnjenje oko donošenja rešanja i načina knjiženja u vanbilansna potraživanja.
U vezi prenosa akcija koje su upisane u postupku konverzije potraživanje po osnovu neizmirenih izvornih javnih prihoda u trajni ulog u kapitalu privrednog društva, obaveštavamo Vas sledeće:
Nakon upisa vlasništva nad akcijama kod CRHoV u vašu korist, koje se nalaze na privremenom računu potrebno je dopisom se obratiti vašem brokeru da se izvrši prenos akcija na vlasnički račun poverioca. Prenos akcija vrši se sačinjavanjm NALOGA ZA PRENOS FINANSIJSKIH INSTRUMENATA od strane brokera kome ćete u pomenutom dopisu dostaviti neophodne podatke:
1) Tačan naziv poverioca;
2) PIB i MBR poverioca;
3) Broj vlasničkog računa HoV;
4) Lice ovlašćeno za potpis naloga za prenos.
U prilogu dopisa takođe dostaviti i pravni osnov za upis vlasništava nad akcijama i ako je potrebno i drugu dokumentaciju.
Broker će dostaviti četiri primerka naloga za prenos hartija od vrednosti, koja ćete popuniti i dva naloga potpisana i overena od strane nalogodavca dostaviti brokeru na dalje postupanje u postupku preknjižavanja hartija od vrednosti sa privremenog računa na vlasnički račun.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako proknjižiti prenos nepokretnosti u svojinu JLS, sa kog računa vratiti sredstva ako je 1/3 vrednosti nepokretnosti veća od poreskog duga? Da li može da se objavi neki primer rasporednog rešenja?
Ukoliko se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zakjlučka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, poreski organ će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. Rešenje o prenosu nepokretnosti dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti.
Organ nadležan za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini dužan je da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o prenosu nepokretnosti prenete u svojinu jedinice lokalne samouprave preuzme u državinu (član 110. stav 11) ZPPPA).
Postupanje sa nepokretnostima koje Republika stekne u postupku prinudne naplate poreza bliže je uređeno Uredbom o postupanju sa određenim stvarima u državnoj svojini. Saglasno Uredbi (čl.8-10), organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna za sprovođenje prinudne naplate poreza, odmah a najkasnije u roku od 3 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se u svojinu Republike prenose nepokretnosti, dostavlja Republičkoj direkciji za imovinu rešenje sa pismenim pozivom da nepokretnosti iz rešenja preuzme u državinu. Nakon toga Direkcija u roku od 3 dana od dana prijema rešenja i poziva u pisanoj formi obaveštava Poresku upravu o radnom danu i satu kada će se izvršiti preuzimanje nepokretnosti i o licu ovlašćenom za preuzimanje. Poreska uprava predaje, a Direkcija preuzima nepokretnosti u državinu zapisnikom o primopredaji koji potpisuju i overavaju ovlašćena lica uz predaju sredstava koja omogućavaju državinu na nepokretnostima.
S obzirom da je iznet zakonski okvir za postupanje u ovim poresko-pravnim situacijama u postupku prinudne naplate od strane Poreske uprave, a da saglasno odredbama člana 2a. i 2b. ZPPPA, JLS ima ista ovlašćenja kao i Poreska uprava kako pri utvrđivanju, naplati i kontroli tako i kod prenosa prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda JLS, smatramo da bi u konkretnom slučaju trebalo da se rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu jedinice lokalne samouprave, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, dostavi organizacionoj jedinici koja se bavi imovinsko-pravnim poslovima. Nakon sprovedenih knjiženja u poslovnim knigama opštine na računima imovine, donosi se rasporedno rešenje kojim se zatvaraju potraživanja po osnovu javnih prihoda, a razlika između visine potraživanja i trećine vrednosti nepokretnosti se vraća poreskom obvezniku sa pozicija opštinskog budžeta kojima raspolažu službe koje se bave imovinskopravnim poslovima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li da objavite primer Zapisnika o primopredaji nepokretnosti i popisne liste za pokretne stvari?
Prinudna naplata iz pokretnih stavri uređena je čl. 99-104. ZPPPA. O popisu i proceni sastavlja se: „Zapisnik o popisu i proceni (po potrebi i zapleni, čl. 101. stav 5. ZPPPA) pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima“(čl. 101. stav 3. ZPPPA).
Popisu i proceni pokretnih stavari prisustvuju: poreski izvršitelj, dva svedoka, procenitelj, poreski obveznik ili punomoćnik, što se sve konstatuje u uvodnom delu zapisnika. Popis i procena pokretnih stvari trebalo bi da budu sastavni deo pomenutog zapisnika, pri čemu sami kreirate kolone sa podacima o pokretnim stavrima koje popisujete.
Ukoliko se popis vrši na posebnim listama to se mora konstatovati u zapisniku, numerisati svaka strana i svaka strana popisne liste trebalo bi da bude potpisana od napred navedenih lica.
Sadržaj popisne liste zavisi od vrste pokretnih stvari koje se popisuju i procenjuju (na primer: ako su to vozila u popisnoj listi se navodi: vrsta vozila, registarska oznaka, marka tip, broj šasije, broj motora, godina proizvodnje, snaga motora, radna zapremina motora, nosivost i procenjena vrednost). Dakle sadržaj popisne liste opredeljuje pokretna stav koja se popisuje i procenjuje.
U zapisniku se konstatuje završetak popisa i procene a potpisuju ga svedoci, procenitelj, poreski obveznik i poreski izvršitelj.
Predaja nepokretnosti između poreskog obveznika i poreskog izvršitelja (LPA), vrši se zapisnički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica.
ZAPISNIK o predaji nepokretnosti.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o slučaju da se poverenik za izbeglice i migracije opštine obratio Opštinskom veću sa zahtevom za otpis poreskog duga za izbegličke porodice, zaključno sa 2017. godinom. U obrazloženju zahteva navedeno je da je vlasnik nepokretnosti na kojoj su sagrađeni stanovi, bila opština i Komesarijat za izbeglice. U međuvremenu su počev od 2018. godine, nosioci tih domaćinstava, dobili rešenja o pravu svojine na stanovima. Da li ima osnova za otpis duga u konkretnom slučaju, zbog toga što je utvrđivana poreska obaveza izbeglim licima, kao korisnicima državnih stanova, po poreskim prijavama od 2009. godine?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da je predmet oporezivanja i „pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme“ (Sl.glasnika RS broj 260/01...5/09).
Odredbe člana 4. propisuju poreskog obveznika. Stavom 4. propisano je: “U slučaju kad na nepokretnosti, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Da bi se utvrdilo da li su izbegla lica imala oporezivo pravo, smatramo da je potrebno da se izvrši uvid u sačinjene „ugovore o korišćenju državnih stanova“, odnosno da se utvrdi da li tako sačinjeni ugovori mogu da se smatraju ugovorima o zakupu prema Zakonu o stanovanju, u kom slučaju postoji oporezivo pravo ili se pak mogu primeniti odredbe člana 4. stav 4. Zakona o porezima na imovinu.
Takođe podsećamo i na odredbe o zastarelosti prema ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod poreskog dužnika planira se da se radi upis hipoteke i procena, i malo je nejasna imovinska situacija. Pomenuti poreski obveznik ima zgradu u svojini pod zemljištem na kome je u katastru upisano pravo korišćenja. Kod zgrade piše držalac, svojina privatna. Da li može da se na ovu nepokretnost radi hipoteka i na zemlju i na objekat i koje su posledice po kupca zbog toga što zemljište ima samo pravo korišćenja?
Ustanovljavanje zakonskog založnog prava u korist poreskog poverioca, radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika uređeno je odredbam čl. 86.-91. ZPPPA.
U poreskom postupku prinudne naplate poreskog duga rešenjem se nalaže Republičkom geodetskom zavodu-Službi za katastar nepokretnosti, da izvrši upis založnog prava - hipoteke na konkretnom objektu poreskog obveznika pri čemu ćete osim detaljog opisa objekta navesti i stvarno pravo koje je upisano u RGZ, posebno za objekat, a posebno za zemljište na kome se taj objekat nalazi.
Dakle, u nalogu dispozitiva rešenja o upisu založnog prava u RGZ, osim opisa predmetnog objekta na kome se vrši upis založnog prava koje se nalazi na konkretnoj katastarskoj parceli, mora se dati i opis katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i navesti stvarno pravo koje je upisano u RGZ, u konkretnom slučaju, je to pravo korišćenja zemljišta i pravo svojine na objektu.
Zakonom o prometu nepokretnosti odredbama člana 3. propisano je da se prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.