Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePravno lice podnelo je PPI-1 koja je proknjižena, a zatim je podnelo izmenjenu PPI-1. Prilikom storniranja poreske prijave umesto 31.03.2019. godine, uneto je 31.12.2019. godine. Kako da se postupi da bi stanje na kartici bilo ispravno, jer se vide dupla zaduženja i program će obračunavati kamatu na storniranu PPI-1 sve do 31.12.2019. godine?
ZPPPA odredbama člana 62. stav 3) između ostalog propisuje i obavezu da kada se utvrdi greška u evidentiranju poreske obaveze i sporednih poreskih davanja, da se vrši ispravka po zahtevu poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.
Način i postupak ispravke bliže je uređeno Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja.
U konkretnom slučaju smatramo da bi se stanje na kartici svelo na ispravno storniranjem iznosa poreza proknjiženog po prijavi PPI-1 i to sa datumima dospeća 31.03.2019; 15.05.2019; 14.08.2019 i 14.11.2019. godine (odnosno sa datumima sa kojima je izvršeno knjiženje obaveza za porez na imovinu).
Takođe i ukupan iznos koji je kao stavka sa datumom 31.12.2019. godine evidentiran na kartici poreskog obveznika, treba proknjžiti sa predznakom + ( plus) i na taj nači stornirati sva knjiženja po prijavi PP-1. Nakon izvršenih knjiženja na stanju bi trebalo da se vidi samo knjiženje obaveza koja su izvršena po izmenjenoj prijavi.
Pravilnik o ispravci greške.docx
Rešenje o ispravci greške.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
S obzirom na to da se neke od izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra, da li se ova izmena odnosi na rad LPA? U vezi izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li je od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja propisan rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Podsećamo na odredbe člana 3. ZPPPA koji uređuje odnos prema drugim zakonima na način, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
U vezi pitanja koja se odnose na izvršenje hipoteke, dajemo sledeći odgovor:
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja.
Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13) ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo žalbu kojom traži poništenje poreskog rešenja kojom se žali na činjenicu da je zadužen porezom na imovinu 21.08.2019. (dan overe ugovora), a obveznik kao kupac se poziva na momenat stupanja u posed 01.11.2019. godine o čemu su se saglasili kupac i prodavac ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Takođe, poreski obveznik traži povraćaj i republičke administrativne takse u iznosu od 480,oo dinara za koju navodi da je trošak drugostepenog postupka. Da li postoji neko mišljenje Ministarstva finansija u vezi navedenog?
Zakonom o porezima na imovinu, članom 10. propisano je da se za svrhu oporezivanja porezom na imovinu danom sticanja prava smatra – kad je sonov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla. Dan stupanja u posed, odnosno dan primopredaje nepokretnosti, prema članu 10. stav 7. tačka 1. podtačka (1) Zakona o porezima na imovinu je dan nastanka poreske obaveze samo u slučaju kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari (npr. kada se kupuje objekat ili deo objekta u izgradnji).
Znači, samim zakonom je regulisan dan nastanka poreske obaveze, odnosno u vašem slučaju je i trebalo uzeti dan zaključenja pravnog posla, a ne dan primopredaje nepokretnosti kao dan od kada kupcu utvrđuje porez na imovinu.
BILTEN Ministarstva finansija_2017, mišljenje broj 4.pdf
S obzirom na navedeno, u postupku po žalbi može se stranci predočiti odredbe zakona i navedeno mišljenje ministarstva finansija, pa ako i dalje ostaje pri žalbi, ista će se proslediti drugom stepenu na odlučivanje, u kom slučaju će oni odlučiti i o troškovima postupka (povraćaju administrativne takse) koje stranka zahteva. U zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi treba, pored ostalog, navesti i izjašnjenje o (ne)osnovanosti zahteva za nadoknadu troškova postupka, odnosno povraćaj uplaćene administrativne takse.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li da objavite forme rešenja koja se donose u slučajevima relativne i apsolutne zastarelosti kao i vanbilanskog poreskog računovodstva. Da li se zastarela potraživanja koja se odnose na obe vrste zastarelosti knjiže kroz aplikaciju vanbilansnog poreskog računovodstva? Na koji način se obračunava kamata na iznos za koji je utvrđeno da je zastareo a poreskom obvezniku je na osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamate i mirovanja poreskog duga iz 2012. godine otpisana celokupna kamata koja je ušla u mirovanje na dan 31.10.2012.godine?
ZPPPA u članu 163a propisuje da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze:
Neplaćene poreske obaveze iz stava 1. ovog člana vode se po poreskom obvezniku i iznosima dugovanog poreza i kamate po pojedinačnim uplatnim računima javnih prihoda.
Poreski organ po službenoj dužnosti neplaćene obaveze iz stava 1. ovog člana prenosi iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, bliže uređuje ministar aktom iz člana 163. stav 2. ovog zakona.
Napominjemo da su odredbe o vanbilansnom poreskom računovodstvu uvedene u ZPPPA nakon donošenja Pravilnika o poreskom računovodstvu (2011. godine), koji u međuvremenu nije izmenjen niti usaglašen sa novim odredbama ZPPPA. To znači da Pravilnikom o poreskom računovodstvu nije bliže uređena sadržina, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva.
Takođe napominjemo da Poreska uprava u svom poreskom računovodstvu još uvek nije uredila vanbilansne evidencije.
Prema navedenim odredbama člana 163a ZPPPA, u vanbilansno poresko računovodstvo se prenose neplaćene poreske obaveze za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ZPPPA, što znači da se to odnosi i na apsolutnu i na relativnu zastarelost.
U vezi obračuna kamate za dug za koji je uvrđena zastarelost, a za koji je u skladu za ZUOKMD otpisana kamata u celosti, kamata na dan 1.1.2015. jednaka je nuli, pri čemu je glavni dug revalorizovan, kamatu na dug za koji se utvrđuje zastarelost treba obračunavati od 1.1.2015. godine.
Kod utvrđivanja iznosa za utvrđivanje prestanka poreske obaveze zbog zastarelosti, u svakom konkretnom slučaju treba utvrditi koliko je kamate otpisano, kao i da li je bilo uplata kojima je naplaćen dugovani porez pre zastarelosti.
U nastavku su forme rešenja za zastarelost (relativnu i apsolutnu) i prenos u vanbilansnu evidenciju, koje se mogu prilagoditi potrebama.
APSOLUTNA Zastarelost vanbilansno.docx
RELATIVNA Zastarelost vanbilansno.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prilikom kontrole poreske prijave PPI-1 i provere osnovice koja je iskazana kao fer vrednost ustanovljeno je da kod nekih obveznika u APR-u u napomenama jasno stoji da: Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nekretnine, oprema i postrojenja se iskazuju po fer vrednosti, zasnovanoj na periodičnim procenama vrednosti, koje vrše nezavisni procenitelji. I nigde se ne pominje fer vrednost. Radi se o velikim pravnim licima, svi imaju napomene u APR-u ali kod nekih je lepo navedeno da se nepokretnosti iskazuju po fer vrednosti ,a kod mnogih ne. U velikom broju JLS je utvrđeno je da postoji isti problem – priznati ili ne fer vrednost. Svuda gde se u bilo kom delu napomena koje se tiču nekretnina pominje fer vrednost svi su prihvatili i proknjižili prijave, ali gde se pominje nabavna, a ne i fer vrednost svi su u nedoumici. Čak se nekim obveznicima u napomenama u delu finansija pominje fer vrednost, ali u delu gde su iskazane nekretnine ne. Šta raditi sa takvim obveznicima ?
U napomenama pre svega treba proveriti da li obveznik primenjuje pune MSFI, što uvek piše na samom početku Napomena. To je prvi uslov da bi se za 2019. godinu mogla priznati fer vrednost kao poreska osnovica.
Dalje se proverava kako je izvršeno vrednovanje nekretnina. Uočeno je da su Napomene ponekad nejasne i da se ne može uvek nedvosmisleno utvrditi da li obveznik ima pravo na fer vrednost kao poresku osnovicu.
Naše mišljenje je da u slučajevima kada se u Napomenama ne pominje jasno da se nekretnine nakon početnog merenja vrednuju po fer, odnosno revalorizovanoj vrednosti, tada treba pozvati obveznika u poresku kontrolu i od obveznika tražiti dokaze kako se vrednuju neketnine u poslovnim knjigama.
Ističemo da obveznik koji vodi poslovne knjige primenom MRS i punih MSFI može da svojim računovodstvenim politikama opredeli da li će nekretnine i investicione nekretnine vrednovati po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) ili po fer vrednosti (revalorizovanoj), tako da su usvojene računovodsvene politike osnov, što bi trebalo jasno da bude navedeno u Napomenama uz finansijske izveštaje.
Misljenje Ministarstva finansija o fer vrednosti kod MSFI.docx
U vezi navoda da se u Napomenama pojavljuje u delu finansija fer vrednost, napominjemo da to nije od uticaja na vrednovanje nekretnina po fer vrednosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.