Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeJedan deo zgrade ne poseduje električnu energiju a sve ostalo je urađeno, omalterisano i sprovedena instalacija. Postoje 4 ranija priključka za stanere koji su stanovali u zgradi koja je srušena i na tom istom mestu je izgrađena velika zgrada u kojoj struju imaju samo 4 stanara na osnovu ranijih strujomera. Kako postupiti sa vlasnicima poslovnih, stambenih i garažnih prostorija koji nisu u mogućnosti da uvedu struju jer im to elektrosrbija ne omogućava. Razlog zašto zgrada nema struju je opterećenje mreže i u ovoj godini neće biti dozvoljeno da se izvrši priključak struje, a elektrosrbija je postavila kamen temeljac za izgradnju velike trafostnice T110 kw u, i tek kada nju puste u rad ova zgrada će dobiti struju.
Imajući u vidu da je zgrada ozakonjena 28.12.2018. godine to znači da je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni deo rešenja o ozakonjenju. U navedenoj dokumentaciji treba da budu navedene činjenice o samom objektu i stepenu njegove završenosti. Takođe treba proveriti da li je između investitora i kupca posebnog dela zgrade izvršena priimopredaja i šta je navedeno u tom zapisniku.
U mišljenjima Ministarstva finansija navodi se da ako je u konkretnom slučajju reč o objektu koji je osposobljen za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uslova uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom (vodovodnom istalacijom, električnom, stolarijom i sl.), poreska obaveza za taj objekat nastala je danom osposobljavanja za korišćenje, nezavisno od toga da li se predmetni objekat koristi, da li je u potpunosti završen I da li je u postupku legalizacije.
Mišljenja smo da potrebna električna instalacija podrazumeva ne samo da je struja sprovedena, već i da se može koristiti.
Prema tome, ako je poreski obveznik počeo da koristi poseban deo zgrade, u smislu da postoji agregat ili ga koristi bez obzira što nema struje (npr. koristi garažu, jer mu nije neophodna struja za to), tada je poreska obaveza nastala danom početka korišćenja tog posebnog dela.
U slučaju da je zgrada koja je ozakonjena ukupne bruto površine veće od 500m2, tada je za sve njene posebne delove svakako nastala obaveza 1.1.2019. godine, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.
U slučaju da je ukupna površina cele zgrade manja od 500m2, za posebne delove u kojima nije uvedena struja I koji se ne koriste nije nastala poreska obaveza jer predmetna nepokretnost nije osposobljena za korišćenje. Kada se obezbedi priključak za struju nastaće poreska obaveza i za te posebne delove zgrade.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati sa poreskim obveznicima - pravnim licima koji ne podnesu poresku prijavu? Uglavnom su to pravna lica u stečaju i likvidaciji, ali ima i onih koji to nisu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski organ – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.
Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim akonom, dužan da ih dostavi poreskom organu, može u postupku utvđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.
Članom 7a stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da osnovica poreza an imovinu za nepokretnsoti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi psolovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže organ jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, kada postoji dokazna dokumentacija ili poreska prijava iz prethodne godine (pri čemu ne postoje saznanja da je obvezniku prestala poreska obaveza), na osnovu toga se može utvrditi da je određeno pravno lice poreski obveznik koji ima poresku obavezu za određeni period, potrebno je obvezniku dostaviti poziv za poresku kontrolu, pa ako se odazove ili ne odazove, sačiniti zapisnik u kome će se utvrditi sve činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, a na osnovu raspoloživih podataka o vrsti, površini nepokretnosti I dr.. Zapisnik se, u skaldu sa ZPPPA dostavlja obvezniku i nakon toga se donosi rešenje o kontroli kojim se utvrđuje porez i eventualno pripadajuća kamata (ako se kontroliše neka prethodna godina ili godine).
U svakom slučaju, kroz postupak poreske kontrole, donošenjem rešenja iz člana 129. ZPPPA se utvrđuje porez na imovinu pravnom licu, jer obveznik nije sam izvršio utvrđivanje poreza, odnosno samooporezivanje.
Takođe taj obveznik podleže prekršajnoj odgovornosti, pa treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je obavezno doneti odgovarajući akt (rešenje) kada poreski obveznik podnese prigovor po opomeni za poreski dug, po članu 71. ZPPPA?
Član 71. ZPPPA propisuje da će poreski organ poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, u roku od 30 dana od dana dospelosti, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.
Članom 34. ZPPPA propisano je da poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt, kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba. Protiv zaključka dopuštena je žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Znači, ZPPPA ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, tako da smatramo da se po podnetom prigovoru moraju razmotriti navodi iz prigovora I raspraviti sporna pitanja u vezi sa iznosom poreza I sporednih poreskih davanja iskazanih u opomeni, nakon čega se stranka obaveštava o sprovedenom postupku. Obaveštenje je dopis koji ne sadrži pouku o pravnom leku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U skladu sa zakonskim propisima poreskim obveznicima odobravani su reprogrami sa različitim brojem rata. Usled neplaćanja rata reprograma stvorili su se uslovi da se pojedini poreski obveznici "izbace" iz reprograma što na sistemu nije učinjeno blagovremeno, te postoji problem da je reprogram istekao a da obveznik nije blagovremeno izbačen iz reprograma te i kamata nije vraćena (slučaj kod reprograma sa otpisom kamate 100%). Mogućnost rešavanja kroz informacioni sistem ne postoji, preporuka Pupina je knjiženje kroz naloge za knjiženje. Da li je, s obzirom na vremenski protok, potrebno da se donose rešenja ili neki drugi akt i koji uz nalog za knjiženje?
Obveznicima kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate (redovan ili vanredni reprogram), a koji ne ispunjavaju propisane uslove (plaćanje rata reprograma I tekućih obaveza) donosi se rešenje o ukidanju reprograma i obvezniku se u poreskom računovodstvu pripisuje preostali dug i kamata koja nije otpisana jer obveznik nije poštovao propisane uslove.
Razlikujemo sledeće slučajeve:
Smatramo da za otpis kamate po rešenju o reprogramu ne treba donositi posebno rešenje jer dispozitiv samog rešenja o reprogramu sadrži stavku da će se otpis kamate izvršiti i u kojim rokovima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema podacima Službe za katastar nepokretnosti, vlasnik građevinskog zemljišta je fizičko lice, a na zemljištu se nalazi objekat u kome se odvija proizvodnja nameštaja. Objekat je ukupne površine 1628 m2 i ima odobrenje za upotrebu. Imaoc prava na objektu je Fond za razvoj Republike Srbije i upusana je hipoteka 31.01.2006.godine. Za pomenutu nepokretnost nije podneta poreska prujava. Ko je obveznik poreza na imovinu?
S obzirom na to da je imalac prava na objektu Fond za razvoj RS, pretpostavljamo da se tu radi o pravu svojine, u kom slučaju je Fond za razvoj RS obveznik poreza na imovinu.
Naime, Fond za razvoj RS je pravno lice, koje je osnovano u skladu sa Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sl. Glasnik RS “, br. 36/09, 5/15), koji propisuje da Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Fond se, prema podacima Ministarstva finansija, Uprave za trezor, nalazi na spisku ostalih korisnika javnih sredstava, što znači da nije uključen u konsolidovani račun trezora, pa ne može biti oslobođen poreza na imovinu kao budžetski korisnik u skladu sa članom 12. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko je u pitanju zakup od Fonda za razvoj RS, kao vlasnika objekta, to nije osnov da to lice bude obveznik poreza na imovinu jer pravo zakupa nije oporezivo pravo.
Ukoliko je objekat u javnoj svojini, a Fond za razvoj je korisnik nepokretnosti u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, u tom slučaju je Fond poreski obveznik po tom osnovu, sem ukoliko lice koje obavlja proizvodnju nameštaja to čini bez pravnog osnova, u kom slučaju bi to lice onda bilo poreski obveznik kao držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova.
Prema tome, da bi utvrdili ko je obveznik poreza na imovinu, mora se, pre svega, proveriti kome je dato odobrenje za upotrebu, zatim uputiti poziv Fondu za razvoj RS, s obzirom da ste naveli da imate podatak da je to pravno lice imalac prava na objektu, kako bi proverili da li je upisano pravo (svojine ili korišćenje) i dalje na snazi ili se u međuvremenu desila neka promena koja nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Takođe bi trebalo uputiti zahtev za dostavljanje informacija po članu 45. ZPPPA licu koje obavlja proizvodnju nameštaja u objektu, u smislu da se dostavi osnov korišćenja predmetnog prostora.
Smatramo da je pre utvrđivanja poreza na imovinu, potrebno utvrditi sve činjenice na osnovu dokumentacije koju ćete pribaviti, jer se može desiti da postoje i drugi dokazi i dokumenta koji nisu sprovedeni u katastru nepokretnosti, a koja će opredeliti poreskog obveznika za predmetni objekat.
Pored toga, na osnovu svih dokaza, svakako treba utvrditi i da li je poreski obveznik za zemljište fizičko lice koje je upisano u katastru ili neko drugo lice.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.