Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod poreskog obveznika uoisana je hipoteka na određen iznos, a potom je taj poreski obveznik prodao nepokretnost na kojoj postoji upisana hipoteku kupcu. U međuvremenuje narastao dug zbog kamate. Kada se može izdati brisovna dozvola? Kada je dug na nuli na kartici poreskog obveznika ili kada kupac plati iznos na koji je upisana hipoteka?
Pre svega, krivična odgovornost obveznika je što je prodao nepokretnost na kojoj ste vi uspostavili hipoteku u postupku prinudne naplate, jer je obveznik imao zabranu raspolaganja predmetom prinudne naplate od dana popisa nepokretnosti (član 105. ZPPPA). Takođe se i rešenjem kojim se upisuje založno pravo zabranjuje poreskom obvezniku da raspolaže predmetima prinudne naplate, na kojima je hipoteka uspostavljena (član 88. ZPPPA). Smatramo da o tome treba obavestiti Poresku policiju (treba dostaviti dopis sa kompletnom dokumentacijom, da oni preduzmu mere iz svoje nadležnosti).
Članom 86. ZPPPA propisano je da se radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Poreski poverilac je jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu. Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
Članom 80. ZPPPA propisano je da se postupak prinudne naplate obustavlja ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu oabvezu, uključujući nastale troškove i iznos uvećanja poreskog duga. U tom slučaju založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom, mere unovčavanja se ukidaju I imovina vraća poreskom obvezniku.
Članom 91. ZPPPA propisano je da poreski organ, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje hipoteke. U istom roku se obaveštava i poreski obveznik o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.
Prema tome, hipoteka na nepokretnosti je upisana na određeni iznos, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati i kada taj iznos duga bude naplaćen, smatramo da postoji osnov za podnošenje zahteva za brisanje hipoteke.
Smatramo da ZPPPA nije propisano da se poreska obaveza koja nije obuhvaćena hipotekom (jer je nastala nakon opomene, odnosno rešenja o prinudnoj naplati) može naplaćivati po osnovu hipoteke koja ne obuhvata i taj dug. Za taj deo duga trebalo bi preduzeti mere naplate, odnosno izdati opomenu i rešenje o prinudnoj naplati.
Znači, po našem mišljenju ne postoji pravni osnov kao uslov da se za brisanje hipoteke zahteva plaćanje celokupnog duga na kartici, mada to se može pokušati usmeno, ukoliko obveznik na to pristane.
Napominjemo da je u ZPPPA propisano u članu 93. da u slučaju kada se u postupku prinudne naplate proda nepokretnost po ceni većoj od iznosa poreske obaveze, tada se razlika vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana, pri čemu ako obvezniku u tih 30 dana dospe nova poreska obaveza koja nije plaćena, razlika se koristi za namirenje te obaveze.
Dakle, samo je uslov za povraćaj sredstava, da su plaćene sve dospele obaveze do dana povraćaja, što pored iznosa iz rešenja o prinudnoj naplati podrazumeva i sve u međuvremenu dospele neizmirene obaveze, a što je u skladu sa članom 70. ZPPPA, da se povraćaj vrši ako nema dospelih obaveza po drugom osnovu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Radi se o adresnom šifarniku i nazivima ulica. Na osnovu čega se unosi ime ulice u adresni šifarnik? Na osnovu odluke skupštine opštine o dodeli naziva ulice ili nekog drugog akta? Katastar je nadležan samo za dodelu kućnih brojeva, a ne i za nazive ulica. Da li LPA ima pravni osnov da promeni ime ulice u šifarniku na osnovu podataka Pošte jer su njihovi podaci dosta ažurni? Pojedini upravnici zdrada su menjali oznake kućnih brojeva i dodelili nove, a MUP je menjao o trošku države te podatke u ličnim kartama građana. Na osnovu kog dokumenta se to menja?
U skladu sa Uredbom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 63/2017), nazivi ulica i trgova utvrđuju se odlukom jedinice lokalne samouprave.
U tom smislu i Pošta koja ima svoj adresni registar, treba da ima naziv ulice u skladu sa odlukom svake jedinice lokalne samouprave.
Ažuriranje pdoataka u sistemu LPA može se vršiti u skladu sa podacima Pošte ako se u aplikaciji koristi njihov adresni registar.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik (banka) je tokom 2019. godine stekla nepokretnost (poslovni prostor) i podneta je prijava PPI-1 uz obrazloženje da je nepokretnost stečena po Odluci suda/ Zaključak o namirenju tokom 2019. godine, gde je u obračunu poreske osnovice iskorišćena cena propisana odlukom iz određene zone. Poreski obveznik nije podneo poresku prijavu po nabavnoj vrednosti uz obrazloženje da navedenu nepokretnost ne vodi kao osnovno sredstvo (iako u napomeni nepokretnsoti vodi po fer vrednosti ), već na kontu klase - 304 sredstva stečena naplatom poreza i na osnovu toga smatra se da je ispravno obtračunati porez po prosečnim cenama iz odluke. Na koji način izvršiti obračun poreza na imovinu, tj. koju poreksu osnovicu treba koristiti prilikom obračuna u ovakvoj situaciji?
Prema članu 7. stav 9. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 6. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.
Obveznik nepokretnosti u poslovnim knjigama vodi po fer vrednosti primenom punih MSFI, ali predmetnu nepokretnost nije evidentirao po fer vrednostii.
Ukoliko predmetna nepokretnost nije proizvodna hala, skladište, infrastrukturni objekat i s.(da bi mu poreska osnovica bila nabavna vrednost prema napred navedenom članu zakona), onda se poreska osnovica za tu nepokretnost utvrđuje primenom prosečne cene i površine.
Pri tom za poresku kontrolu u LPA i za utvrđivanje poreske osnovice nije bitno na kom kontu obveznik u poslvnim knjigama evidentira predmetnu nepokretnost.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu prijavu koja je bila ispravna i koja je proknjižena. Međutim, podneta je nova poreska prijava jer je neko zemljište uknjiženo u aprilu na osnovu odluke sa danom 31.12.2018.godine. Da li se prva priijava stornira? Na koji način sprovesti ovaj postupak?
Najpe treba da se utvrdi tačan datum nastanka poreske obaveze, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.
Ako je to 31.12.2018. godine, pa se nova poreska prijava podnosi za 2019. godinu, onda je to izmenjena poreska prijava za 2019. godinu (tako mora da bude uneta). U tom slučaju je potrebno prvu poresku prijavu za 2019. godinu stornirati sa datumom podnošenja (tako da na kartici bude stornirana u potpunosti, kako ne bi postojala neosnovana kamata), a nova poreska prijava za 2019. godinu će se u aplikaciji LPA svakako evidentirati pod datumima dospeća kvartala. Na taj način neće biti duplih zaduženja i neosnovano obračunate kamate.
Napominjemo da uvek kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu za tekuću godinu, obaveza po prethodnoj prijavi (koju izmenjena prijava zamenjuje), mora biti stornirana.
Ako se izmenjena poreska prijava podnosi za prijavu iz ranijih godina, obaveza po prethodnoj prijavi za raniju godinu mora biti otpisana R-nalogom pod datumom pod kojim je u tekućoj godini podneta izmenjena poreska prijava za tu raniju godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se stranka obraca državnom organu sa zahtevom-dopisom u kome se žali na komunalnu taksu, da li se u odgovoru na zahtev/dopis potpisuje samo obrađivač predmeta ili je to obaveza i rukovodica odseka?
Članom 39. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je raspoređeno na radno mesto koje čine i poslovi vođenja postupka i odlučivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku. Ako službeno lice nije određeno, rešenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa. Organ na pogodan način objavljuje koja su službena lica ovlašćena za odlučivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.
U svakom slučaju, u zavisnosti od toga šta je navedeno u zahtevu, mora da se opredeli da li se kao odgovor dostavlja dopis/obaveštenje ili se rešava rešenjem (prema članu 34. ZPPPA o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa rešava se rešenjem ili zaključkom) ili se to smatra žalbom na rešenje, pa se postupa u skladu sa ZPPPA.
Obrađivač predmeta može da potpiše dopis, obaveštenje ili drugi akt, ako je to lice raspoređeno na radno mesto koje čine poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.