Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo je vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182.  Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje. 

Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.  

Model rešenja o poništavanju obaveze u ponovnom postupku.doc

Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.

Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako je donet bilo koji akt u poreskom postupku nakon smrti poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneti su neosnovano i ne proizvode pravno dejstvo (rešenja, opomene, reprogram, uslovni otpis kamate) i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.

Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.

Pored toga, za dug preminulog lica po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1997. godine).

Zakonom je propisano da do dana sprovođenja zaostavštine, a od dana smrti poreskog obveznika, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti.

U periodu nakon raspravljanja zaostavštine pokojnika, do dana prodaje, naslednici su bili u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih se utvrđuje godišnji porez na imovinu, naslednicima.

Napominjemo da se utvrđivanje obaveza poreza na imovinu vrši u skladu sa odredbama ZPPPA o zastarelosti prava na utvrđivanje (5 godina), što znači da se u 2019. godini mogu utvrditi obaveze počev od 1. januara 2014. godine.

Ukoliko je nakon ostavinske rasprave doneto rešenje o ostavinskoj raspravi kojim je odlučeno da je sin naslednik predmetne kuće, pri čemu je to rešenje doneto pre 1. januara 2014. godine, onda je on poreski obveznik kome se u skladu sa odredbama o zastarelosti (čl. 114. ZPPPA) može utvrditi obaveza od 1. januara 2014. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji kod javnog beležnika, dakle do 22. novembra 2016. godine.  Nakon, overe ugovora o kupoprodaji kod javnog beležnika, nastala je poreska obaveza kupcu (čl.10. stav 7. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu).

Međutim, ako je nasledno rešenje doneto posle 1. januara 2014. godine, to bi značilo da je u periodu od 1. januara 2014. do dana nasleđivanja, obveznik poreza na imovinu bio držalac nepokretnosti (jer imalac prava svojine nije bio određen), pa ako postoje dokazi, za taj period bi se mogao zadužiti kupac nepokretnosti za koga navodite da je stanovao u predmetnom objektu.

Za period od dana nasleđivanja do dana prodaje, obveznik bi bio naslednik (sin), jer u tom periodu on ima pravo svojine, a nakon prodaje kupac je ponovo obveznik.

Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste nadležni poreski organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz, kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu u skladu sa Zakonom.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik R. Srbije" br. 30/2018), između ostalog, dopunio je i odredbe člana 84. ZPPPA koje propisuju predmete prinudne naplate poreskog duga i to tako da predmet prinudne naplate može biti osim zarada, odnosno naknada zarada, odnosno penzija, sada i bilo koja vrsta prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (tačka 2a).

Osim navedenog dodata je i tačka 4a. koja u predmete prinudne naplate dodaje i štedne uloge.

Takođe saglasno napred navedenim izmenama i dopunama u članu 87. ZPPPA dodate su dve tačke i to:

• 3a) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza i
• 3b) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza.

Rešenje se istovremeno dostavlja poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.

Odredbe člana 96a. ZPPPA dopunjene su novim stavovima od 6. do 10. koji propisuju postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz drugih prihoda na tekućim računima, na osnovu rešenja koje se donosi shodno članu 92. stav 2. ZPPPA, pri čemu se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Dostavljanjem predmetnog rešenja banci u postupku prinudne naplate vrši se zaplena i prenos sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda. Rešenje u dispozitivu sadrži i nalog banci da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja kao i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda. Ukoliko nema dovoljno sredstava na tekućem računu rešenje se izvršava sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima, dok se rešenje ne izvrši u celosti. Takođe je propisano da ako banka ne postupi po nalozima datim u dispozitivu rešenja naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja izvršiće se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati iz drugih prihoda na tekućem računu proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dodat je potpuno novi član 98a. kojim je uređen postupak prinudne naplate iz štednih uloga.

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, na osnovu donetog rešenja o prinudnoj naplati shodno članu 92. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, je plenidba i prenos sredstava sa štednog uloga otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnog prihoda. Tehnički se vrši na isti način kao prinudna naplata na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica o čemu smo pisali u prethodnom stavu.

Tehnički, u ovom slučaju, postupak bi otpočeo obraćanjem NBS dopisom kojim se za konkretna fizička lica sa obaveznim podatkom o JMBG, traže podaci (zbog postupka prinudne naplate poreskog duga) u kojim poslovnim bankama imaju otvorene tekuće račune i brojeve tekućih računa. Nakon toga, sledi obraćanje konkretnim poslovnim bankama sa zahtevom da se za konkretno lice i konkretni broj tekućeg računa, dobiju podaci da li je bilo prometa i kakvo je stanje na predmetnom računu. Takođe, može se zatražiti od poslovne banke i promet po računu u poslednjih tri ili šest meseci koji će vam poslužiti prilikom odlučivanja.

Ukoliko je odlučeno da se prinudna naplata radi iz prihoda na tekućim računima poreskog obveznika donosi se rešenje o prinudnoj naplati u skladu sa članom 92. stav 2. ZPPPA.

Resenje o prinudnoj naplati iz prihoda na racunu poreskog obveznika .pdf

Resenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz stednog uloga.pdf

Članom 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu je od 1.1.2019. godine dodat još jedan uslov za poresko oslobođenje po ovom osnovu - a to je da se nepokretnost ne koristi. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može se ostvariti samo za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza i za godinu koja sledi toj godini.

Obveznik za 2019. godinu može ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu samo ako je nepokretnost stekao ili izgradio (nastala mu je poreska obaveza) počev od 01. januara 2018. godine, pod sledećim uslovima:

• da je ta nepokretnost evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (račun 141- Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 - Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 -Ostale nekretnine namenjene prodaji). Napominjemo da se ovo poresko oslobođenje ne odnosi na nepokretnosti koje su stalna sredstva koje je obveznik koristio za obavljanje delatnosti, pa ni u slučaju kada ih je u skladu sa MSFI 5 posle donošenja odluke o prodaji preneo na račune grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji.
• da se nepokretnost ne koristi.

Provera ispunjenosti uslova za ovo poresko oslobođenje zahteva sledeće provere (pri čemu kumulativno moraju biti ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje):

• datum kada je obvezniku nastala poreska obaveza za predmetnu nepokretnost - dokaz je osnov sticanja, a može se proveriti i od koje godine obveznik prijavljuje porez na imovinu za predmetnu nepokretnost i šta je navodio kao dan nastanka poreske obaveze u Podprilozima poreskih prijava za tu nepokretnost.
• da li je poreski obveznik predmetnu nepokretnost evidentirao u poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu LPA nema nadležnost da utvrđuje ispravnost knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika i ispunjenost propisanih uslova za knjiženje na određenim kontima. LPA ne vrši revizije završnih računa niti ima mogućnost da promeni izvršena knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika.
• da li je poreski obveznik ranije koristio predmetnu nepokretnost, pa je naknadno preneo na konto za dalju prodaju - proverava se u poslovnim knjigama poreskog obveznika, i
• da li se predmetna nepokretnost koristi ili ne - izjava može biti uzeta kao preliminarni podatak, ali LPA mora utvrditi sve činjenice, što znači da treba izvršiti uviđaj na licu mesta, proveriti račune za struju i komunalije, proveriti da li se daje oglas za zakup ili postoji zakupac predmetne nepokretnosti i dr.

Prema tome, LPA u svakom konkretnom slučaju proverava sve dokaze od značaja za tačnost podataka iskazanih u poreskoj prijavi i LPA ima obavezu i odgovornost da utvrdi sve činjenice i dokaze od značaja za utvrđivanje i kontrolu poreske obaveze u skladu sa zakonom.

U tom smislu, izjava poreskog obveznika data pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ne može se smatrati dovoljnim dokazom za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, jer LPA ima obavezu da porez bude tačno utvrđen i da od obveznika zahteva kvalitetne dokaze, a ne da se bavi krivičnom i materijalnom odgovornošću lica koja su dala netačne izjave (ako se to naknadno utvrdi).

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51.) propisuje da u poreskom postupku teret dokaza za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje snosi poreski obveznik, pri čemu LPA ima obavezu da proveri tačnost svih podataka u podnetoj poreskoj prijavi i od obveznika i drugih lica može zahtevati sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Na poreskom organu je da ceni priložene dokaze i na osnovu njih pravo na poresko oslobođenje. U tom smislu, uzimajući u obzir uslove za poresko oslobođenje, smatramo da sa stanovišta LPA, izjava poreskog obveznika ne bi mogla da se smatra dovoljnim dokazom jer smisao poreskog postupka je da se utvrde tačne činjenice i tačna poreska obaveza. Ovakva izjava bi eventualno mogla da bude polazna osnova, da se na osnovu drugih dokaza proveri njena tačnost.

Dakle, mišljenja smo da LPA treba da pribavi i druge dokaze na osnovu kojih se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje. Pored uvida u šifru delatnosti, zaposleni u LPA može izvršiti uviđaj na licu mesta i utvrditi namenu predmetnog objekta, kao i ko je korisnik, zatim se može izvršiti i uvid u knjigovodstvenu dokumentaciju poreskog obveznika na osnovu koje se proverava da li to lice ima prihode od prodaje proizvoda, da li ima prihode od davanja nepokretnosti u zakup i dr.