Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li akcionarsko društvo kao ostali korisnik javnih sredstava, koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora Republike Srbije prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, koje nije korisnik lokalnog budžeta (nego republičkog odn. pokrajinskog budžeta), i koje u obavljanju poslovne delatnosti koristi nepokretnost (građevinsko i poljoprivredno zemljište) u javnoj svojini na teritoriji JLS, može ostvariti pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu kod lokalnog poreskog organa po tom osnovu, shodno odredbama čl. 12 st. 1. t. 1. Zakona o porezima na imovinu?
Članom 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća.
Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava objavljuje se svake godine i poslednji je objavljen u "Sl. glasniku RS br. 105/2018", a primenjuje se od 01.01.2019. godine i bitno je imati u vidu da se Spisak korisnika javnih sredstava sastoji iz dva spiska:
S obzirom na to da, Zakon o porezima na imovinu u članu 12. stav 1. tačka 1. propisuje pravo na poresko oslobođenje samo za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, a da ostali korisnici nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, ova lica nemaju pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.
Prema tome, akcionarsko društvo koje je u spisku korisnika javnih sredstava svrstano u grupu „ostali korisnici javnih sredstava“, nema pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnosti na kojima je korisnik u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.
Da li je Hidroelektrana Đerdap obveznik plaćanja ekološke takse, obzirom da u toku svog rada generiše i sakuplja otpad koji se deklariše kao opasan otpad, a isti ne prijavljuje?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, odredbama čl. 140-147. uređuje se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Odredbama člana 143. uređeno je da naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.
Takođe, potrebno je imati u vidu da je odredbama člana 138. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, uređeno da je obveznik naknade dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu JLS u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a da će izgled i sadržinu i način dostavljanja prijave bliže urediti ministar u čijoj nadležnosti su poslovi zaštite životne sredine.
Pravilnikom o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca, propisani su obrasci: JLS 1, i JLS 2 koji su sastavni deo Pravilnika, u kojima je predviđen i deo koji se odnosi na „UPRAVLJANJE OTPADOM“ (član 2. i član 3. Pravilnika).
Da li i na koji način JLS može da uspostavi pravno javne svojine u svoju korist na objektu u državnoj svojini koji koristi javno preduzeće za vodoprivredu (upisano u RGZ kao korisnik) čiji je osnivač u celosti JLS, a imajući u vidu član 20. stav 2, član 72. stav 7. i član 82. stav 3, stav 4. tačka 4. i stav 8. Zakona o javnoj svojini? Objekat se u RGZ vodi kao „objekat vodoprivrede“ (a u stvari je kancelarija) i nalazi se na zemljištu u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave.
Zakonom o javnoj svojini predviđena je mogućnost da javno preduzeće (u daljem tekstu: JP) upiše svojinu na objektu koji je u državnoj svojini sa pravom korišćenja JP. Kod ovog upisa primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini iz člana 82. Zakona. Upis svojine JP je moguć ali samo u izuzetnim slučajevima i uz zahtev za upis JP je dužno da nadležnom SKN-u dostavi:
Upis svojine JP neće se dozvoliti na:
Rok za upis određen je u članu 82a odnosno do 31.12.2020. godine.
JP može pred nadležnom katastarskom službom da pokuša da izvrši upis prava svojine u zakonom definisanom roku i uz dostavljanje svih dokaza, ali to ne znači da će izvršiti upis prava svojine. U slučaju da se zahtev ne podnese u roku (31.12.2020.) ili ukoliko zahtev bude odbijen od strane RGZ-a, po službenoj dužnosti izvršiće se upis prava javne svojine JLS koja je osnivač tog pravnog lica (član 82. stav 8. Zakona o javnoj svojini).
Može se pred nadležnom katastarskom službom saglasno članu 76. Zakona o javnoj svojini pokrenuti postupak upisa javne svojine JLS, a kasnijom odlukom JLS da se objekat da na korišćenje JP kao akt raspolaganja JLS.
Poslednjim izmenama Zakona o javnoj svojini iz decembra 2018. godine brisan je član 76. stav 3. Zakona i ukinuta je obaveza dostavljanja isprave kojom se dokazuje status prava korišćenja ili korisnika neke nepokretnosti.
JLS je osnivač JP, kojem je samo povereno obavljanje određene delatnosti i JLS treba da bude titular prava javne svojine u svakom slučaju.
U katastru nakon upisa javne svojine JLS može da se inicira postupak izmene upisa ako se radi o objektu koji nije objekat vodoprivrede, već se radi o poslovnom prostoru.
Radi se o preduzeću (doo) koje je na dan 21.10.2009. godine, kada je pokrenut stečajni postupak, imalo dugovanje po osnovu lokalne komunalne takse. Potraživanje nije prijavljenou roku od 60 dana, a 18.01. 2011. godine Privredni sud donosi rešenje i usvaja Plan reorganizacije. U obrazloženju se navodi da „Poverioci treće klase se o planu reorganizacije nisu izjašnjavali obzirom da je predloženim Planom reorganizacije predviđeno da se poverioci treće klase namiruju u celini. Da li neprijavljena potraživanja spadaju u potraživanja treće klase? Nakon pokretanja stečajnog postupka i rešenja o usvajanju plana reorganizacije, navedeno preduzeće redovno izmiruje svoje obaveze, ali dug koji je postojao na istom PIB-u i dalje se vodi kao dug i na njega se obračunava kamata. Šta uraditi sa tim dugovanjem?
Postupak stečaja nad privrednim društvima uređen je Zakonom o stečaju. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.
Stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije.
Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se i po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, i sve podnete prijave po isteku roka biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.
Institut reorganizacije uređen je odredbama čl. 155-173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani i potvrđeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Na taj način se planu reorganizacije daje ugovorni karakter između stečajnog dužnika i stečajnih poverilaca koji su se izjasnili za njegovo usvajanje. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.
Između ostalog u planu se utvrđuje visina neizmirenih potraživanja poverioca prema stečajnom dužniku, način isplate potraživanja i rokova u kojima će stečajni dužnik biti u obavezi da izmiri potraživanja na način i u rokovima prema planu reorganizacije. Planom je opredeljena i klasa u kojoj se nalazi svaki od poverilaca, kao i redosled njihovog namirenja U slučaju kada se reorganizacija sprovodi po Planu reorganizacije podnetom nakon otvaranja stečajnog postupka, stečajni dužnik na raspolaganju ima podnete prijave potraživanja od strane poverioca po objavljenom oglasu za otvaranje stečajnog postupka. Iz plana reorganizacije koji se donosi u postupku stečaja mogu biti isključena potraživanja poverioca koji su neblagovremeno podneli prijavu potraživanja.
Po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja jer je usvojeni plan reorganizacije izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za namirenje potraživanja ( koja su navedena u planu reorganizacije), na način koji je uređen rešenjem o usvajanju plana reorganizacije (član 167. Zakona o stečaju).
Uukoliko nije prijavljeno potraživanje u postupku stečaja, a pre toga nije ni usaglašeno stanje po osnovu izvornih javnih prihoda sa stečajnim dužnikom, potraživanje neće biti ni razmatrano u planu reorganizacije. Ukoliko je neblagovremeno prijavljeno potraživanje, potrebno je da se uvidom u plan reorganizacije utvrdi da li je potraživanje deo plana za namirenje potraživanja i u tom smislu postoji obaveza da se sprovedu mere namirenja potraživanja koje su propisane planom.
Što se tiče poverioca ”treće klase”, pre svega uvidom u plan reorganizacije treba da se utvrdi koji su to poverioci “treće klase”, i nikako ne znači da ako se nije glasalo o planu (odnosno ako nije prijavljeno potraživanje u roku od 60 dana) da to automatski podrazumeva da se neko smatra poveriocem “treće klase”.
Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovima određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Potrebno je da se pribavi potrebna dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja jer se stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (na primer: zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja, rešenje o usvajanju plana reorganizacije kao i plan reorganizacije... ). Činjenica da je usvojen plan reorganizacije i da je stečajni dužnik sada „aktivno“ pravno lice nije od uticaja na dugačije namirenje vaših neprijavljenih potraživanja.
Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu. Kada se primenjuje član 61. stav 13. Zakona o budžetskom sistemu koji glasi: "Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 13. ovog člana zakona, počev od budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve". Da li se uzima maksimalan iznos izračunavanja budžetske rezerve na primanja i prihode utvrđene prvobitnom Odlukom o budžetu ili poslednjim rebalansom?
U skladu sa članom 69. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, ..., 31/2019) tekuća budžetska rezerva (u daljem tekstu: TBR) se opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja u konkretnoj budžetskoj godini. Pri donošenju Odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu JLS, odnosno rebalansa, granica apsolutnog iznosa TBR se menja, shodno promenama u planiranoj veličini prihoda i primanja budžeta u toku godine. Ukoliko se koristi i mogućnost prenosa pojedinih iznosa aproprijacije koji nije moguće iskoristiti za namene za koje su otvorene u TBR prema stavu 12. člana 61. predmetnog Zakona, onda se mora voditi računa da ukupna vrednost tako prenetih, neiskorišćenih aproprijacija ne bude veća od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava TBR (4%) i budžetom odobrenih sredstava TBR. Pri oceni ove razlike, pre prenosa sredstava iz drugih aproprijacija u TBR, potrebno je polaziti od maksimalno mogućeg iznosa TBR prema važećoj Odluci o budžetu i planiranih prihoda i primanja budžeta, dakle zadnjeg rebalansa.
Upotreba sredstava TBR u toku budžetske godine vrši se storniranjem konkretnog iznosa sa pozicije TBR i dodavanjem istog iznosa određenoj aproprijaciji, odnosno otvaranjem nove aproprijacije za potrebe izvršenja rashoda i/ili izdataka.
Ukupna vrednost korišćenja (storniranja) sredstava TBR sa konkretne pozicije i preko ekonomske klasifikacije 499 prema pojedinačnim rešenjima izvršnog organa o njenoj upotrebi ne sme prelaziti planirani iznos na toj poziciji, odnosno da korišćenje premašuje 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja prema zadnjem rebalansu na kraju budžetske godine.
Takođe, najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ispravljena je tehnička greška koja je postojala u čl. 61. stav 13. koji je upućivao sam na sebe, pa je sada to uređeno (da je jasno da se u stavu 13. vrši upućivanje na prethodni stav 12.).