Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li JLS u opštem aktu kojim propisuje nakande za korišćenej javnih površina može propisati obavezu plaćanja naknade za korišćenje javnih površina za već postavljene kao i za postavljanje novih delova i opreme elektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema: stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu, stub (bandera) za niskonaponsku električnu mrežu sa metalnim ormarićem i stubna trafostanica?
Članom 236. stav 1. tačke 1-3. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19) propisane su situacije u kojima se plaća naknada za korišćenje javnih površina:
1) naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
2) naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
3) naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.
Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da "korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana odnosi se na privremeno korišćenje prostora na javnoj površini i ne obuhvata korišćenje trajnog karaktera izgradnjom objekata infrastrukture".
Šta se smatra objektima infrastrukture trajnog karaktera propisano je članom 2. stav 1. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji gde se, između ostalog navodi da je linijski infrastrukturni objekat elektroenergetski vod, ...linijska infrastruktura elektronskih komunikacija...
S tim u vezi, obzirom da se u konkretnom slučaju radi o postavljanju nove (ili delova one koja već postoji) opreme ekektrodistributivnog i telekomunikacionog sistema na javnoj površini, a koji sistemi predstavljaju linijske infrastrukturne objekte iz člana 2. Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji obaveza plaćanja naknade za korišćenje tih javnih površina.
Nadležni organ ima mogućnost da eventualno naplati naknadu za ustanovljenje prava službenosti, ili štete koja se pričini javnom dobru prilikom izgradnje nekog linijskog infrastrukturnog objekta trajnog karaktera.
Obaveza plaćanja naknade postoji samo u slučajevima privremenog zauzeća javne površine građevinskim materijalom ili za izvođenje građevinskih radova i izgradnje (član 236. st.1. tč.3. Zakona), s tim da i u ovim slučajevima prema članu 241. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara postoje određena oslobođenja od plaćanja.
JLS ostaje mogućnost da naplati naknadu dok traju radovi na izgradnji ovih objekata, što i jeste smisao odredbe člana 236. Zakona, koja je definisana u Prilogu 12. zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Mišljenje Ministarstva finansija_Sektor za fiskalni sistem.pdf
Da li je HE Đerdap, kao ogranak EPS-a, obveznik plaćanja komunalne takse za isticanje firme?
Članom 16. i 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da je firma svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od delatnosti, površine i tehničko - upotrebnih karakteristika objekta, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti Ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisuje se iznos firmarine za jedan istaknuti naziv koji upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako pravno lice ima više od jedne poslovne jedinice/objekta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, plaćaju posebno za svaku poslovnu jedinicu/objekat lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema Zakonu o privrednim društvima, član 567., ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Članom 571. istog zakona propisano je da u pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:
1) da je reč o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz člana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima društva. Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.
Prema tome, HE Đerdap, koji je ogranak EPS, ne može biti obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, jer nije pravno lice i nema svoj PIB koji je različit od PIB-a privrednog društva čiji je ogranak. Ukoliko je na poslovnom objektu na kome ogranak obavlja delatnost istaknut naziv ili ime koje upućuju da pravno lice (koje podrazumeva i ogranak kao njegov organizacioni deo) obavlja određenu delatnost, onda je na tom objektu obveznik firmarine pravno lice (EPS), koje ima svoj PIB i pod čijim imenom nastupa ogranak u pravnom prometu.
Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd su opštini podneli predloge za eksproprijaciju. Problem se javio što se među predlozima našao i jedan gde je predmet državna svojina Republike Srbije, korisnik JP Srbija šume. Pošto eksproprijacija nema smisla jer je već reč o državnoj svojini, da li je u ovom slučaju potrebno i da li je moguće izvršiti administrativni prenos? (mada ni to nije logično jer nema prenosa na različitim subjektima javne svojine već bi se samo promenio korisnik) ili je potrebno uputiti podnosioca da se obrati direkciji za imovinu ili nekom drugom nadležnom organu, koji će da donese odluku da se predmetna parcela da na korišćenje JP Srbija Putevi umesto dosadašnjeg korisnika JP Srbija šume?
Naime, članom 70. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini mogu rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti i preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj ili državnoj svojini, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).
Stoga, u konkretnom slučaju obzirom da je na predmetnom zemljištu upisana državna svojina sa pravom korišćenja JP Srbijašume, a predlog za eksproprijaciju (administrativni prenos) je podnelo JP Putevi Srbije, koja za takav zahtev ima rešenjem Vlade RS utvrđen javni interes ili je on utvrđen Zakonom o javnim putevima (sad ne znam koja je tačno situacija) potrebno je da donesete rešenje od administrativnom prenosu nepokretnosti sa jednog na drugog korisnika. Titular prava javne svojine ostaje RS.
Da li je članom 6 st. 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“ br. 64/15) predviđena kao jedina mogućnost konverzije isključivo i samo na izgrađenom građevinskom zemljištu?
Član 6. stav 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu glasi: „Odredbe ovog zakona se odnose na imovinu kupljenu u postupku javnog oglašavanja, po tržišnim uslovima, koja obuhvata pravo svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na izgrađenom građevinskom objektu.....“, tako da tumačenjem ove odredbe dolazimo da zaključka da se odredba člana 6. stav 2. Zakona odnosi na isključivo izgrađeno građevinsko zemljište.
Da li se može primeniti na zauzimače javne svojine, koji su objektom zauzeli deo ulice, sledeće rešenje: davanje te površine na privremeno korišćenje do privođenja objekta nameni, i uz obavezu da odrade preparcelaciju s tim da na tom zemljištu ne stiču svojinu?
Članom 5. st. 1. tač. 3. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti koji su izgrađeni na površinama javne namene, ili gde je planom predviđena izgradnja objekata javne namene. Međutim, stavom 3. istog člana Zakona propisan je izuzetak od ovog uslova, tako što se dozvoljava ozakonjenje objekta koji je sagrađen delom na površini javne namene, pod uslovom da podnosilac zahteva pribavi saglasnost upravljača javnog dobra.
Dakle, potrebno je da se podnosilac zahteva usmeri u delu da zatraži saglasnost upravljača puta, jer je to uslov za nastavak postupka ozakonjenja objekta.