Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU kom programu i programskoj aktivnosti treba planirati rashode za civilnu zaštitu?
Rashode za civilnu zaštitu potrebno je planirati u okvirima programa 15 - Ošte usluge lokalne samouprave, u programskoj aktivnosti 0601-0014 Upravljanje u vanrednim situacijama, a u skladu sa članom 54. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/18), prema kojem "Civilna zaštit je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru i vanrednom i ratnom stanju."
Prema funkcionalnoj klasifikaciji rashode za civilnu zaštitu treba planirati u funkciji 320 - Usluge protivpožarne zaštite a koja uključuje i usluge civilne zaštite u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Da li je prilikom izrade Odluke o rebalansu budžeta potrebno izraditi obrazloženje izmena programskih infromacija? Da li tabela za programski budžet treba da sadrži sve projekte i programske aktivnosti ili može samo one projekte i aktivnosti koji se menjaju rebalansom?
Prilikom izrade Odluke o rebalansu nudžeta nije neophodno izraditi obrazloženje izmena programskih informacija, jer se o tome može isvestiti pri izradi izveštaja o učinku programa, ali je potrebno prilagoditi programske informacije za one programe, odnosno projekte i programske aktivnosti kod kojih se iznos sredstava menja a da to može imati uticaj na dostizanje prethodno definisanog cilja ili pak, ako se nove uvode rebalansom. Takođe, odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu (rebalans) treba da sadrži i programske informacije o programima, programskim aktivnostima i projektima koji se ne menjaju.
Da li referent u objedinjenoj proceduri koji radi na poslovima izdavanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i rešenja o odobrenju može da bude u komisiji za javnu nabavku za projektat unutrašnjih gasnih instalacija za javni objekat, a kasnije da obrađuje zahtev za rešenje sa izabranim projektom iz javne nabavke?
Član 92. Zakona o javnim nabavkama propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Nije neophodno da su članovi komisije posebno stručni za svaki predmet javne nabavke, jer to nije ni moguće u potpunosti postići, ali je poželjno da su ta stručna znanja koje komisija za javnu nabavku ima dovoljna za lakše razumevanje i kontrolu nad postupkom nabavke, izradom tehničkih specifikacija i načinom dokazivanja (npr. poznavanje posebnih propisa i procedura, specifičnosti i sl.).
Da li model ugovora za javnu nabavku radova može da sadrži klauzulu, da se radovi izvrše u roku od 11 meseci, a da se ugovorom predvidi plaćanje tih radova na 36 mesečnih rata od dana zaključenja ugovora?
Dinamika izvršenja i plaćanja po zaključenim ugovorima javnih nabavki radova bi morale da budu usklađene. Plaćanje koje traje više godina spada u realizaciju ugovora, pa samim tim postoji situacija višegodišnjeg ugovora, a ne ugovora koji traje godinu dana.
Dakle, ukoliko je rok izvršenja radova 11 meseci, najlogičniji i najkasniji rok način plaćanja je do 45 dana nakon što su izvršeni kompletni radovi.
Naravno da plaćanje može biti sukcesivno, recimo, po ispostavljenim privremenim situacijama dok traje izvršenje radova, ali ne bi trebalo ugovarati plaćanje koje traje još 25 meseci nakon što su svi radovi uveliko izvršeni, jer taj ugovor samim tim traje 36 meseci, a ne 11 meseci.
Ta situacija može se rešiti ukoliko se pribavi saglasnost organa nadležnog za finansije za zaključenje višegodišnjeg ugovora, i da se na taj način zaključi ugovor koji će predviđati plaćanje koje traje 36 meseci, jer se ne može vršiti plaćanje po ugovoru koji je istekao.
Naručioci, dakle, imaju pravo da sprovedu postupak javne nabavke i zaključe ugovor koji traje tri godine, ali je prethodno potrebno da pribave saglasnost lokalnog organa uprave nadležnog za finansije (ako je naručilac lokalna samouprava, obraća se gradskom ili opštinskom odeljenju/sektoru za finansije) za zaključenje višegodišnjeg ugovora (odnosno za preuzimanje obaveza čije plaćanje dospeva u godini u kojoj se sprovodi postupak i traje još naredne dve godine), prema članu 54. Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora, koji zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina.
Kada naručilac dobije saglasnost, donosi Odluku o sprovođenju postupka i dalje sprovodi postupak javne nabavke na Portalu javnih nabavki kao da je standardan jednogodišnji ugovor u pitanju-bez razlike.
Poreski obveznik podneo je poresku poresku prijavu za imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, koju je stekao kupovinom iz stečajne mase. Objekti i imovina bili su namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti. U finansijskom izveštaju iskazana je nabavna vrednost, a za objekte zbirno knjigovodstvena vrednost. U ovom trenutku poreski obveznik ne obavlja delatnost. Da li je moguće da ostvari pravo shodno čl. 12. Zakona o porezima na imovinu? Kako da utvrdimo poresku osnovicuuU postupku utvrđivanja poreza?
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, poreska osnovicu čini vrednost nepokretnosti koju predstavlja vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini. Prema stavu 5. ovog člana, za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana koje obveznik u poslovnim knjigama iskazuje posebno od vrednosti pripadajućeg zemljišta, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su utvrđene u skladu sa stavom 3. ovog člana. Prema stavu 13 istog člana, proizvodnim pogonima prerađivačke industrije smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.
Članom 7. stav 10. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 5. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 9. i stava 12. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost, uključujući i fer vrednost (npr. za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada...). Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Ukoliko je poreski obveznik stekao objekte koji su bili namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti, a koji se sada ne mogu smatrati objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, tada obveznik u godini nastanka poreska obaveze nema pravo da poresku osnovicu prijavi po nabavnoj, odnosno knjigovodstvenoj vrednosti, jer ne ispunjava propisane uslove iz člana 7. stav 4. i stav 10. Zakona o porezima na imovinu. Što se tiče prava na poreska oslobođenje, poreski obveznik u svojoj poreskoj prijavi mora iskazati osnov za poresko oslobođenje iz člana 12. Zakona o porezima na imovinu, pri čemu se u postupku poreske kontrole od obveznika mogu zahtevati odgovarajući dokazi o tome da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.