Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je po prvi put slučaj da se subjekt u postupku privatizacije prodao-prodat je kapital subjekta privatizacije. Postoji Zaključak Vlade da se otpiše dug na dan 31.12. poslednje poslovne godine, a preduzeće je podnelo zahtev Opštinskom veću za otpis duga za lokalne javne prihode. Da li postoji model rešenja i ako može da se objavi? Kome preduzeće podnosi zahtev za otpis? Koji je redosled postupanja?
Odredbama člana 76. Zakona o privatizaciji uređeno je da kada Vlaga donese odluku (zaključak) da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom, državni poverioci su dužni da otpišu dug tom subjektu privatizacije.
Postupak je sledeći:
Kako se Zaključak Vlade često odnosi na izvorne i na ustupljene javne prihode u obavezi ste da Poreskoj upravi dostavite odluku o otpisu ustupljnih prihoda. U tom slučaju nacrt Odluke o otpisu potraživanja treba da sadrži iznose i izvornih i ustupljnih prihoda.
Visinu ustupljenih prihoda koji se otpisuju trazite od Poreske uprave koja administrira te prihode. U vezi ustupljenih javnih prihoda posao obavlja organizacijski deo opštine koji se bavi finansijama jer nisu izvorni i nisu u vašoj nadležnosti), tako da se Nacrt odluke o otpisu sačinjava zajednički, sa potpisima vašeg ovlašćenog lica i njihovog;
Nakon usvajanja, Odluka se dostavlja subjektu privatizacije, Poreskoj upravi, a vama služi u računovodstvu kao dokument na osnovu koga je izvršen otpis izvornih javnih prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primenjujući član 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinur, razrez za IFL je urađen, poreskom obvezniku je utvrđena obaveza bez poreskog kredita jer nije imao prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti. Posle 5 dana, poreski obveznik je došao i prijavio od razreza sa promenom prebivališta-prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti i traži da mu se zameni rešenje? Šta uraditi u konkretnom slučaju?
Za imovinu za koju je podneta poreska prijava, obveznik koji ne vodi poslovne knjige, dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi. Prijava sa podacima koji su od uticaja na visinu poreske godine podnosi se od 1. do 31. januara poreske godine koja sledi godini u kojoj je došlo do promene koja se prijavljuje, osim u slučaju iz člana 33v. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu (član 33g. navedenog zakona).
Stavom 5. člana 33. Zakona o porezima na imovinu uređeno je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ZPI.
Na osnovu svega navedenog, obveznik ne može da ostvari pravo na poreski kredit kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu za 2019. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dilema da li se prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti ne zove ''otpis''. Da li negde postoji opisno ''nabacano'' na koje šifre se šta knjiži kroz ''R'' naloge u poreskom knjigovodstvu? Da li se reba se držati Pravilnika?
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Možete li se objaviti primer rešenja kojim se odbija zahtev za zastarelost poreskog duga koji je neosnovan?
Resenje o odbijanju zahteva za zastarelost.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pokušaj izbegavanja poreske obaveze za imovinu fizičkih lica, tako što je poreski obveznik preneo svojoj maloletnoj deci nepokretnost (poslovni prostor od 150m2), za koji mu je utvrđena poreska obaveza od 2009. godine, po poreskoj prijavi. Nepokretnost je uknjižena u RGZ 2016. godine, na osnovu ugovora o poklonu, na ime njegove dvoje maloletne dece. Nije prijavljivana nikakva promena, poreski obveznik je usmeno reagovao u postupku prinudne naplate tvrdeći da nema nikakvu imovinu na svoje ime. Kako da se u konkretnom slučaju ubuduće utvrdi poreska obaveza?
Prema ugovoru, kao pravnom osnovu za sticanje oporezivog prava, obveznici su maloletna deca, a zakonski zastupnici su obavezi prema zakonu izvršavaju utvrđene obaveze. Dakle, stanje na kartici poklonodavca mora se korigovati u skladu sa ugovorom o poklonu, a zatim utvrditi obaveza za maloletnu decu takođe prema ugovoru o poklonu koji su stekli oporeziva prava. Rešenja o utvrđivanju obaveze za maloletnu decu dostavljaju se zakonskim zastupnicima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.