Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 278. stav 2. određeno je da odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine kao i akta jedinica lokalne samouprave koja su doneta na osnovu tog člana (Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine) prestaju da važe 1. marta 2019. godine. Odredbama člana 134. stav 2. zakona određeno je da bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, kao i iznose naknada za određene aktivnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Članom 136. stav 2. zakona određeno je da visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine svojim aktom utvrđuje JLS, na osnovu iznosa propisanih podzakonskim aktom iz člana 134. stav 2. Zakona. Članom 276. zakona određen je način utvrđivanja i naplate za period od 01.01. do 01.03. 2019. godine. S obzirom na to da, je Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine prestala da važi 01.03.2019. godine opština nije u mogućnosti da donese novu Odluku obzirom da još uvek nije donet podzakonski akt iz člana 134. stav 2., a radi se o lokalnom prihodu koji predstavlja značajan prihod u budžetu JLS. Šta treba da preduzme lokalna samouprava, obzirom da je Odluka prestala da važi (prestanak određen zakonom), a novu nije moguće doneti, a sve to može izazvati manji prihod u budžetu JLS, odnosno na koji način će se ova naknada naplaćivati počev od 1. marta 2019. godine?
Akt (odluka) jedinice lokalne samouprave iz člana 136. stav 2. zakona svakako ne može biti doneta dok se ne donese Uredba iz člana 134. stav 2. zakona, kojom će biti uređeni bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Pri tom, još uvek je nejasno i ne postoji precizan stav Ministarstva finansija, da li jedinica lokalne samouprave treba da donese svoju odluku, kao ni šta bi tom odlukom trebalo da bude uređeno, jer prema dosadašnjim tekstovima predloga Uredbe, ona precizno uređuje osnovicu naknade i ne ostavlja prostor lokalnoj samoupravi da nešto posebno i drugačije uređuje svojom odlukom.
Zakonom je u članu 138. propisano podnošenje prijava za eko naknadu, pri čemu je rok za podnošenje prijave nadležnoj LPA 31. jul 2019. godine, za sve obveznike naknade za obavljanje određene aktivnosti (pravna lica, preduzetnike i fizička lica).
Pored toga, zakonom je propisano da izgled, sadržinu i način dostavljanja prijave bliže uređuje ministar za zaštitu životne sredine. Prema članu 277. stav 1. rok za donošenje ovog akta Ministarstva je 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (stupio je na snagu 15.12.2018. godine, što znači da je rok 15. mart 2019. godine).
Prema svemu navedenom proizilazi da lokalna samouprava ne može očekivati prihode po osnovu naknade po novom zakonu pre utvrđivanja obaveza, što se ne može desiti pre podnošenja prijava i izdavanja rešenja, a pošto je rok za prijave 31. jul, proizilazi da pre avgusta neće biti značajnijih prihoda po ovom osnovu.
LPA u periodu dok ne stignu nove prijave, može naplaćivati stare dugove i pripremati se da što kvalitetnije administrira novu naknadu, ali sve to tek kada budu poznati tekst Uredbe o kriterijumima i tekst Pravilnika o prijavama.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje člana 240. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a koji se odnosi na način plaćanja naknade za korišćenje javnih površina, a koji glasi: "Obveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja". Na osnovu odobrenja nadležnog Odeljenja obračunata je naknada za korišćenje javne površine za postavljanje pulta za prodaju cveća za 08. mart 2019. godine (1 dan) i u tom slučaju kada je rok dospeća plaćanja ove obaveze? Rešenja su urađena ali još nisu poslata obveznicima naknade s obzirom na to da nije jasno koji je rok za plaćanje iste, a zaduženje treba da se knjiži putem R-naloga jer još nije obezbeđeno donošenje rešenja kroz sistem Institut Mihajlo Pupin.
Način utvrđivanja i plaćanja naknade uređen je odredbama člana 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Stav 4. navedenog člana uređuje rokove za plaćanja i to tako da je "Obveznik naknade dužan da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja”
Shodno tome, obveznik treba da plati naknadu do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle za utvrđenu obavezu za 8. mart 2019. dospeće za plaćanje je do 15.04.2019. godine.
U slučaju da je rešenje o utvrđenoj obavezi doneto i uručeno sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a prema odobrenju ste bili u obavezi da je utvrdite ranije, obaveza za plaćanje dospeva u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja za sve prethodne mesece za koje je mesečna obaveza već dospela (na primer: ako je za odobrenje za korišćenje javne površine za period 01.01.-30.06.2019. godine rešenje o utvrđenoj obavezi dostavljeno obvezniku 16.05.2019. godine, obaveza za plaćanje dospela je 31.05.2019. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, za januar, februar, mart i april. Obaveza za maj dospeva 15. juna, a za jun dospeva 15. jula).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pripis duga sa pokojnika na naslednika. Pokojnik je preminuo 1997. godine, ali je pravnosnažno rešenje suda doneto tek 2017. godine. Za sve to vreme je obaveza utvrđivana pokojniku, u u vezi sa tim šta je ispravno uraditi sa dugovanjem, budući da su se i naslednici tek 2017. godine pojavili, a poreska rešenja su svih godina išla na ime pokojnika?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
S obzirom da se navodi da je obveznik preminuo 1997. godine i da držaoci/korisnici nisu podneli poreske prijave, obaveze koje su evidentirane sa danom smrti na JMBG preminulog lica su zastarele. Zastarelost je počela da teče od 01. januara 1998. godine (član 114ž. ZPPPA) i zaključno sa 31.12.2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Dakle, za dug koji je evidentiran na kartici preminulog poreskog obveznika treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze saglasno odredbama čl. 2a, 23. i 114ž. ZPPPA i čl. 45. i 136. ZUP.
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prilikom predaje PPI-1 koristio pogrešnu prosečnu cenu odluke i to umesto cene iz zoze 2, koristio je cene iz zone 1. Da li se ta prijava prenosi u sistem i knjži, pa se stornira kada se dostavi nova sa ispravim cenama iz odgovarajuće zone ili se ona ne prenosi i ostaje kao neobrađena, a zadužuje se sa novom ?
U postupku validacije podnete prijave (nakon prenosa prijave u TAB PPI-1 PRIJAVA) mogu se imati dve opcije:
Nakon slanja obaveštenja prijavu treba promeniti i dodeliti joj status "nepotpuna". Greške koje uslovljavaju status nekorektna su "tehničke" prirode, dakle ne mogu se odnositi na pravilnost primene propisa koji utiču na utvrđivanje poreza.
Prema navedenom po podnetoj prijavi koja je tehnički ispravna (poreski obveznik ima dokaz da je uspešno podneo prijavu), mora se izvršiti evidentiranje zaduženja, a u postupku poreske kontrole izvršiti kontrolu pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu. Svakako, saznanje koje se ima prilikom prijema prijave (pogrešno primenjene cene) će opredeliti obveznike prema kojima će se vršiti poreska kontrola.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema podacima Sluzbe za katastar nepokretnosti vlasnici poslovnog objekta su fizička lica koja nisu zadužena porezom na imovinu. Obilaskom terena inspektor je utvrdio da poslovni prostor koristi pravno lice, te stoga, u ovom slučaju ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu?
Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja i to su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a obveznici poreza na imovinu su pravna i fizička lica koja su na nepokretnostima imaoci prava, korisnici ili držaoci iz člana 2. stav 1. ovog zakona. Kada na nepokretnosti postoji neko od prava, korišćenje ili državina, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Prema navedenom, ugovor prometu nepokretnosti, odnosno drugi dokument o sticanju oporezivog prava daje odgovor na pitanje - ko je poreski obveznik.
Kako je navedeno da su vlasnici poslovnog objekta fizička lica, oni su u obavezi da podnesu poresku prijavu PPI-2 sa dokazom o sticanju nepokretnosti radi utvrđivanja dana nastanka poreske obaveze (član 10. Zakona o porezima na imovinu). Ako je predmetni prostor ugovorom o zakupu dat pravnom licu za obavljanje delatnosti i tada su obveznici vlasnici-fizička lica, imajući u vidu da zakup nije oporezivo pravo (samo korišćenje i državina).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.