Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada dođe do prodaje pravnog lica iz stečajnog postupka kao pravnog lica obaveze koje su nastale do obustavljanja stečajnog postupka da li se pripisuju PIB-u stečajne mase ili se prebacuje ta obavezu u vanbilansno knjigovodstvo?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik. U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Odredbama člana 163a. stavom 1. tačka 3) ZPPPA, propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka.
Uzimajući u obzir da se stečajni postupak, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dalje nastavlja nad PIB stečajne mase, kao i činjenicu da se stečajni postupak može sporovoditi samo bankrotstvom ili reorganizacijom, nakon isknjižavanja potraživanja sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase (u redovnom računovodstvu), u vanbilansno poresko računovodstvo se prema ZPPPA prenose neplaćene poreske obaveze sa PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Doneto je rešenje o prinudnoj naplati, a postupak je prekinut zaključkom zato što je obveznik odložio plaćanje oporezovanog duga i ušao u reprogram. Kako obveznik ne izmiruje svoje obaveze na osnovu rešenja o odlaganju duga, kako nastaviti postupak prinudne naplate, da li doneti zaključak o nastavku postupka po prvobitnom rešenju o prinudnoj naplati (ima li pravo žalbe na taj zaključak) ili doneti novu opomenu i novo rešenje o prinudnoj naplati, ali u tom slučaju kako obustaviti postupak po prvobitnom rešenju, s obzirom na to da je postupak samo prekinut?
Prekid postupka prinudne naplate propisan je odredbama člana 79. ZPPPA. O prekidu postupka donosi se zaključak koji se dostavlja i drugim registrima.
Ukoliko poreski obveznik nije ispoštovao odobrene rokove za plaćanje dugovanog poreza iz kojih razloga su se stekli uslovi za nastavak postupka prinudne naplate, obaveza je da se donese rešenje, s obzirom na to da mora da se naplati preostala obaveza za koju je već otpočeo i prekinut postupak prinudne naplate.
Donosi se rešenje kao jedan poreski upravni akt kojim će se:
Drugi način je da se donese zaključak kojim će se:
Zatim bi trebalo da se donese rešenje koje bi zamenilo već doneto rešenje o prinudnoj naplati i tim novim rešenjem nastavljena prinudna naplata nad preostalim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je zbog dugovanja, umesto plaćanja, predalo drugom pravnom licu svoju imovinu. Drugo pravno lice je poslalo prijavu PPI-1 sa prilogom br. 2 u kome je iskazano da je ta imovina namenjena daljoj prodaji. Da li to pravno lice ima prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja po tom osnovu?
Zakonom o izmenama Zakona o porezima na imovinu izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od dana nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, tako da je sada propisano da se poresko oslobođenje propisano za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste (član 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu).
Prema navedenom, pravo na poresko oslobođenje za dobra isključivo namenjena daljoj prodaji, može se ostvariti isključivo za dobra koja se ne koriste, u kom slučaju se porez ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenju za LPA je po sluzbenoj duznosti dostavljen Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od građevinskog inspektora za jedno fizicko lice koje je izgradilo stambeni objekat bez građevinske dozvole. Uvidom u evidenciju utvrđeno je da to lice nije podnelo poresku prijavu za taj objekat. Upućen je dopis Osnovnom javnom tužilaštvu od koga je traženo da dostavi podatke do kojih su došli vršeći poslove iz svoje nadležnosti, tj. postupajući po Zahtevu za pokretanje krivičnog postupka, jer je u pitanju predmet oporezivanja za koji se ne zna ko je sada vlasnik, da li je taj objekat prodat nekom drugom, do kada je to lice bilo vlasnik, itd. Iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da dostave tražene podatke, jer Odeljenje LPA nije stranka u postupku. Šta dalje da se radi i kome se treba obratiti da bi se dobili traženi podaci i da li je tužilaštvo duzno da ih dostavi?
Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od strane građevinskog inspektora trebalo je da se dostavi Tužilaštvu ili Poreskoj policiji ,a ne Odeljenju lokalne poreske adminsiracije.
Nadležnost LPA je utvrđivanje, naplata i kontrola izvornih javnih prihoda za koje je nadležna prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i Odluka koje je usvojena u okviru lokalne amouprave.
Dakle, zahtev za pokretanje krivičnog postupaka je trebalo da se vrati podnosiocu sa pozivom na nenadležnost.
Što se tiče obaveze dostavljanja podataka kojima raspolažu drugi organi i organizacije, javna preduzeća i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja a od značaja su za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih pitanja, propisana je odredbama člana 159b. ZPPPA.
S obzirom da predmetni obveznik nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza, ZPPPA propisuje utvrđivanje činjenica u poreskom postupku i dostavljanje informacija pozivanjem obveznika ili drugih lica da pruže sve raspoložive informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje u odredbama čl. 43-53. ZPPPA.
Izjašnjenje stranke u krivičnom postupku ne može biti dokument za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li kad se uradi ugovor o poklonu dugovanja mogu da se prenose na poklonoprimca ili ovde ne važe pravila kao kod pripisa duga na osnovu rešenja o nasleđivanju?
Ugovorom o poklonu koji se sačinjava i overava kod javnog beležnika, a zatim dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti radi uknjižbe prava svojine novog vlasnika nepokretnosti koja je na poklon primljena, poklonoprimac stiče oporezivo pravo i u obavezi je da podnese poresku prijavu nadležnom organu JLS u roku od 30 dana (član 33v. Zakona o porezima na imovinu). Poreska prijava se može podneti i preko javnog beležnika (član 33b).
U konkretnom slučaju, poklonodavac je u svojstvu poreskog obveznika kome je danom sačinjavanja i overe ugovora o poklonu prestala poreska obaveza (član 10a. stav 1. Tačka 4) Zakona o porezima na imovinu) i do tog datuma je on poreski obveznik sa obavezom da plati utvrđeni porez.
Prestanak poreske obaveze poklonodavca podrazumeva da je nastala poreska obaveza poklonoprimcu (član 10. stav 7., tačka2) Zakona o porezima na imovinu) i od tog datuma ima se obaveza da se poklonoprimcu utvrdi godišnji porez na imovinu na poklon primljenu nepokretnost (ugovor o poklonu)
Dakle, dugovanja se ne poklanjaju. Poklonodavac mora da plati porez koji je utvrđen na imovinu dok je on imao oporezivo pravo.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.