Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada dođe do prodaje privrednog društva kao pravnog lica prenose se dugovanja koja su bila do datuma prodaje na PIB stečajne mase. Šta se dešava u situaciji kada su nakon perioda prodaje uplaćena sredstva iz stečajne mase na PIB privrednog društva koje je bilo u stečaju? Da li se po službenoj dužnosti radi preknjižavanje tog iznosa na PIB stečajne mase, jer u suprotnom ispada da je uplatu izvršilo privredno družtvo nad kome je obustavljen stečajni postupak?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6 člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
S obzirom na navedeno, a da je u pitanju slučaj uplate koja je izvršena na PIB stečajnog dužnika a ne na PIB stečajne mase, koji nakon prodaje kao pravnog lica nema nikakva potraživanja u odnosu na poverioce, uplata se ne može preknjižiti po službenoj dužnosti već po zahtevu uplatioca koji će dostaviti i potrebnu dokumentaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljena je prijava pravnog lica putem Jednistvenog informacionog sistema i započet je postupak kontrole (s obzirom na to da su prijavili po FER vrednosti, a da se ista osporava). Poslat je poziv za poresku kontrolu i trenutno se sačinjavanja zapisnik o kontroli. Da li podneta poreska prijava treba da se knjiži jer joj je sadašnji status neobrađena i da li u rešenju (koje će se doneti nakon sprovedenog postupka kontrole) treba naložiti podnošenje nove prijave (s obzirom na to da će se u postupku kontrole utvrditi veći iznos obaveze od prijavljenog iznosa)? Takođe, prilikom uključivanja stranke u postupak, ovlašćeno lice pravnog lica je izjavilo da ima saznanja da se navedeno rešenje iz kontrole dostavlja ovezniku elektronski putem Jednistvenog informacionog sistema. Šta se dešava u slučaju da poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, a u rešenju je navedeno da treba?
Primljena poreska prijava koja je prošla validaciju i koja je formalno i matematički ispravna treba da bude proknjižena jer je tom poreskom prijavom obveznik izvršio samooporezivanje. Nakon toga se pristupa proveri suštinske ispravnosi podataka u poreskoj prijavi, što se vrši kroz postupak poreske kontrole.
ZPPPA u članu 40 propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podeti posle pokretanja postupka poreske kontrole.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Član 128. ZPPPA propisuje sastavljanje zapisnika u poreskoj kontroli.
Članom 129. ZPPPA propisano je, ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio, ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza na osnovu zapisnika o izvršenoj poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli donosi se rešenje iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA. Ta odredba uređuje da utvrđivanje poreza obavlja poreski organ, donošenjem poreskog rešenja u postupku poreske kontrole - ako poreski obveznik, suprotno zakonu, ne obavi utvrđivanje poreske obaveze ili ga izvrši netačno ili nepotpuno.
Rešenjem se nalaže poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. U rešenju se nalaže poreskom obvezniku i da podnese poresku prijavu u kojoj otklanja utvrđene nepravilnosti ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog poreza iz člana 62. stav 2. tačka 1) ZPPPA. Ta odredba propisuje da poreski organ evidentira iznos utvrđenog poreza na osnovu podnete poreske prijave, uključujući i izmenjenu poresku prijavu, odnosno poreske prijave podnete po nalazu kontrole ili po službenoj dužnosti.
Članom 129. stav 4. ZPPPA je propisano da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, poreski organ podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.
Prema tome, u ovom slučaju treba da se podnese popreska prijava (“neobrađena”) da se proknjiži tako da ona dobije status “obrađena” “redovna prijava”.
Poresku prijavu koju po nalogu iz rešenja o poreskoj kontroli podnese poreski obveznik imaće status ”prijava iz kontrole”. U toj prijavi se u gornjem desnom uglu unosi podatak da se podnosi “poreska prijava”, a ne “izmenjena poreska prijava”.
Nakon prjema poreske prijave, prvobitno podnetu prijavu treba stornirati i proknjižiti prijavu podnetu u postupku kontrole u kojoj su otklonjene utvrđene nepravilnosti. Suština je da ne sme biti evidentirano duplo zaduženje za isti poreski period po istom osnovu.
Ukoliko poreski obveznik ne izvrši nalog iz rešenja i ne podnese poresku prijavu kojom će otkloniti konstatovane nepravilnosti poreski organ će umesto poreskog obveznika podneti poresku prijavu I to bi vi trebalo da izvrššite unosom podataka u aplikaciji.
U vezi navoda da stranka ima saznanja da se rešenje iz kontrole dostavlja obvezniku elektronski putem Jedinstvenog informacionog sistema, za sada nije propisano dostavljanje poreskih akta elektronski, jer nije omogućeno da se isti sačinjavaju u formi elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom i svim drugim uslovima koje propisuje zakon kojim se uređuje elektronski dokument, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se može pravosnažno poresko rešenje stornirati u toku iste godine ako se sazna za nove činjenice (ostavina, ugovor, rešenje o ozakonjenju i dr.), posle obračunatog poreza?
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna. Jedno od njih je i ponavljanje postupka koje je uređeno odredbama čl. 176.-182. ZUP-a. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka (član 178. ZUP-a). Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, i drugo, kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.
Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.
U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.
Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Dobijen je zadatak da se na nepokretnostima na kojima je upisana hipoteka krene u postupak aktiviranja hipoteka. U obavljanju ovog posla, koje korake treba preduzeti i kojim redom? Ako postoji neki modeli rešenja nakon upisa hipoteka a koji su potrebni da se koriste u daljem postupku, molimo Vas da objavite?
U postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti postupak je sledeći:
Postupak prodaje nepokretnosti uređen je odredbama čl. 108-111. ZPPPA i započinje donošenjem Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Primer Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.doc
Zatim se objavljuje oglas o prodaji nepokretnosti (član 108. stav 3. i 4. ZPPPA), a onda ponuđači uplaćiju depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na poseban evidencioni račun koji se otvara u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor na koji se osim depozita uplaćuju i sredstva u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda kod prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari javnim nadmetanjem.
Primer Zapisnika o usmenom javnom nadmetanju.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.