Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li su definisani ciljevi po radnim mestima za zaposlene u LPA, radi ocenjivanja?
Članom 133. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđena je obaveza ocenjivanja službenika od strane rukovodioca. Takođe, članom 134. istog zakona, propisano je da se u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.
Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika predviđeno je, između ostalog, da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.
Napominjemo, da je članom 3. Uredbe predviđeno da se službenik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, da rukovodilac organa donosi najkasnije do kraja februara tekuće godine rešenje kojim određuje ocenu službeniku za prethodni period za ocenjivanje, a da se rešenje rukovodioca zasniva na izveštaju o ocenjivanju, koje priprema lice, koje je neposredno pretpostavljeno službeniku (ocenjivač) i na koji lice, koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču stavlja svoj kontrolni potpis (kontrolor).
Takođe, članom 7. stav 1. Uredbe, propisano je da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Uredba o ocenjivanju drzavnih sluzbenika.pdf
Prirucnik o ocenjivanju sluzbenika u LS.pdf
Primer radnih ciljeva za inspektora.xlsx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li i na koji način se mogu naplatiti troškovi ako se proda nepokretnost? Da li se isplati oglašavanje prodaje jednog po jednog slučaja jer trenutno postoji više obveznika kod kojih se prodaje nepokretnost (imajući u vidu cenu oglašavanja u listu)?
Troškovi postupka prinudne naplate uređeni su odredbama člana 83. ZPPPA. U stavu 1. ovog člana precizira se da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika, a u stavu 2. istog člana, da visinu troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza.
Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja nastalih troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog člana. Rešenje o obustavi postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz člana 80. stav 3. ZPPPA doneće se tek pošto se celokupna obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja namiri, uključujući i troškove prinudne naplate, kao i uvećanje poreskog duga.
Troškovi prinudne naplate ne uključuju troškove nastale greškom poreskog organa.
Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.
U slučaju da poreskom obvezniku, u roku za vraćanje razlike, dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.
Troškovi koje ima nadležni organ u postupku prinudne naplate utvrđuju se donošenjem zaključka, koji se dostavlja poreskom obvezniku, nakon čega se obaveza nastala po osnovu troškova koji su propisani pomenutom Uredbom, knjiži u poreskom računovodstvu na analitičkoj kartici poreskog obveznika kao obaveza.
U postupku prodaje nepokretnosti postupak oglašavanja uređen je odredbama člana 108. ZPPPA. U stavu 4. propisano je šta oglas o određivanju prodaje svake konkretne nepokretnosti mora da naročito sadrži. Uslovi oglašavanja ne mogu se komentarisati, jer se uslovi utvrđuju zajedno sa oglašivačem prodaje.
Primer zaključka o utvrđivanju troškova postupka prinudne naplate.doc
Uredba o visini troškova prinudne naplate poreza.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je slučaj da je na drugostepeno rešenje Opštinskog veća uložena tužba i pokrenut upravni spor. Jasno je da žalba ne odlaže izvršenje, ali šta se dešava u slučaju tužbe pred Upravnim sudom, da li se radi prodaja nepokretnosti u tom slučaju?
Zakon o upravnim sporovima odredbama člana 23. propisuje “odloženo dejstvo tužbe” tako što se kaže da tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.
Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nanadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.
Stranka može tražiti od suda odlaganje izvršenja rešenja i pre podnošenja tužbe pod uslovima koje propisuje ovaj član Zakona o upravnim sporovima.
Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta se dešava kad poreski obveznik u već započetom postupku prinudne naplate izmiri zaduženje po osnovu glavnog duga, ostane kamata a ne podnese zahtev za reprogram, da li se radi izmena rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti (u smislu iznosa, kada je ostao samo kamatni saldo) da bi se isto po izvršnosti prosledio u RGZ da se umanji iznos na koji je hipoteka upisana ili se nastavlja po osnovu prethodnih rešenja (na veći iznos)?
Odredbama člana 86. ZPPPA propisano je da zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništavanja poreskog rešenja, po osnovu koga je izvršen upis založnog prava radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati. Takođe, odredbama člana 84. ZPPPA u stavu 2. propisano je da se prinudna naplata može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme. Prema navedenom upisana zaloga na predmetnoj nepokretnosti znači da ćete vi svakako u daljem postupku poreski dug naplaćivati u postupku prodaje predmetne nepokretnosti, ukoliko se postupak prinudne naplate ne izvrši iz nekog drugog predmeta prinudne naplate.
Prestanak zaloge propisan je odredbama člana 91. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li rešenje o prekidu i obustavi postupka prinudne naplate može da se donosi u svakom stadiju postupka? Ako poreski obveznik podnese zahtev za reprogram ili predlog za reorganizaciju, postupak se prekida, a obustavlja se u slučaju kad poreski obveznik izmiri obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti u celosti sa troškovima postupka, na ista rešenja rok za žalbu je 15 dana, ko je nadležan za odlučivanje u drugom stepenu?
Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji može se podneti:
Na osnovu navedenog proističe da se zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza može podneti u bilo kojem trenutku, sve dok taj dugovani porez ne bude plaćen.
U slučaju kada je zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza poreski obveznik podneo posle početka postupka prinudne naplate, a dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, nadležna LPA, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je postupak prinudne naplate tek pokrenut ili je u završnoj fazi, može da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se donosi zaključak. Napominjemo da se prekid postupka prinudne naplate može izvršiti tek kada se donese rešenje/sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga, a ne neposredno po podnošenju zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza.
Ako se dužniku odobri odlaganje plaćanja dugovanog poreza i prekine postupak prinudne naplate, zaključak o prekidu postupka prinudne naplate će trajati sve dok poreski obveznik uredno izmiruje odloženi dugovani porez, tj. uredno vrši uplate u rokovima iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza i uredno (u propisanim rokovima) izmiruje tekuće obaveze.
Žalba se podnosi nadležnom drugostepenom organu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.