Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKome se podnosi žalba za rešenja o prodaji i predaji nepokretnosti kupcu?
Žalba se uvek podnosi nadležnom drugostepenom organu a predaje se neposredno ili preporučenom poštom u roku koji je zakonom propisan a preko prvostepenog organa. Postupak po pravnom leku propisan je odredbama čl. 144-154. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ko odlučuje o prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti (ima rok od 3 dana)? Da li je to Opštinsko veće? Na čije rešenje žalba nije dozvoljena?
O utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti sastavlja se zapisnik koji potpisuje poreski izvršitelj, veštak-procenitelj i svedoci, a primerak zapisnika se uručuje obvezniku na licu mesta.
Na osnovu zapisnika, donosi se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti koje se dostavlja poreskom obvezniku. Članom 107. stav 5. ZPPPA propisano je da protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana, a stav 4. istog člana propisuje da protiv rešnja po prigovoru žalba nije dopuštena. Znači, ako poreski obveznik na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti blagovremeno izjavi prigovor, izvršitelj ga razmatra i prvo proverava da li je blagovremen i izjavljen od ovlašćenog lica, pa ukoliko nije, odbacuje ga zaključkom, shodno članu 144. stav 1. ZPPPA. Protiv ovog zaključka nije dopuštena žalba.
Ako se utvrdi da je prigovor osnovan, vrši se ponovno utvrđivanje početne vrednosti i donosi rešenje koje se uručuje obvezniku. Protiv ovog rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti nije dopuštena žalba, ali je dopušten upravni spor.
U slučaju da je prigovor neosnovan donosi se rešenje kojim se prigovor odbija, uručuje se poreskom obvezniku koji na ovo rešenje ne može uložiti žalbu već samo pokrenuti upravni spor.
Na osnovu navedenog o prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti odlučuje organ koji je i doneo rešenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Po rešenju o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti donosi se zaključak o prodaji koji prati Oglas. Zatim o javnom nadmetanju se sačinjava Zapisnik, ukoliko prodaja uspe donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti putem javnog nadmetanja, a po isplati od strane kupca, donosi se rešenja o predaji nepokretnosti kupcu. Da li je tačan redosled ovih radnji?
Uplata iznosa za koji je izvršena prodaja nepokretnosti, kupcu, vrši se takođe na evidencioni račun sa obavezom da se bez odlaganja, donese rasporedno rešenje iz člana 93. stav 4. ZPPPA, kojim se raspoređuje uplata sa evidencionog računa na račune javnih prihoda propisane Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sa tih računa, prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA. U isto vreme vrši se raspoređivanje i uplata za iznos troškova prinudne naplate i uvećanje poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate na propisane uplatne račune.
Rasporedno rešenje se, zajedno sa popunjenim nalozima za prenos, bez odlaganja, dostavlja na izvršenje Upravi za trezor – nadležnoj filijali. Broj popunjenih naloga za prenos mora da odgovara broju računa na koje se vrši raspored sredstava (preknjižavanje sa evidencionog računa na račune javnih prihoda na kojima je iskazan dug).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postoji nedoumica u vezi prosečne cene nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa. Na primer: postoji treća zona (koju čine pretežno seoska područja) i ona se graniči sa drugom zonom (šire gradsko područje) i zonama koje se nalaze u drugim opštinama. U dosadašnjoj praksi uziman je prosek prosečnih cena, između druge i zone koja se nalazi na teritoriji druge JLS. Da li je to ispravno ili ne, imajući u vidu da član 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu koji kaže da: "granične zone iz stava 6. ovog člana su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, koje pripadaju istoj jedinici lokalne samouprave". Da li se može zaključiti da se moraju uzeti samo granične zone koje pripadaju jedinici lokalne samouprave? Takođe, ako u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, da li se kao osnovica poreza za narednu (2019. godinu) uzima iznos osnovice iz prethodne 2018. godine, ili se uzimaju tržišne vrednosti iz najopremljenije zone?
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu u članu 33. (koje nisu ušle u prečišćeni tekst), u stavu 5. propisuje da će se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. godinu koristiti prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, koje su objavljene do 30. novembra 2018. godine, osim:
Prema navedenom, izmene odredbe člana 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu primenjivaće se kod utvrđivanja prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretrnosti u zoni, za utvrđivanje poreza na imovinu od 2020. godine.
Kada ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vode poslovne knjige za tekuću godinu (godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez).
Odredbe člana 7a. Zakona o porezima na imovinu odnose se na obavezu objavljivanja prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti u zoni koja je prema odluci utvrđena kao najopremljenija zona i primenjuju se za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu obveznicima koji vode poslovne knjige.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je mišljenje oko poreskog oslobođenja po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu. Naime, primećeno je da obveznici sa sela u okolini opštine kojima je u postupku legalizacije neophodno da podnesu nove poreske prijave, zbog ekonomskih objekata velikih površina registruju poljoprivredno gazdinstvo kako bi za iste imali poresko oslobođenje. Zna se da od dokumentacije treba da prilože potvrdu o registraciji i mogu da izvade uverenje o katastarskom prihodu iz katastra nepokretnosti. S obzirom na to, da se često radi o više objekata sa preko 200 kvadrata, da li postoji još nešto što bi moglo da se zahteva kao dokaz za ostvarivanje prava na ovo poresko oslobođenje. U pitanju su domaćinstva čiji se članovi nalaze na privremenom radu u inostranstvu, ili su već inostrani penzioneri, pa su objekti iz tih razloga pravljeni u većem broju i sa većim površinama.
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tačka 2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).
Prema odredbi člana 26. stav 2. Zakona o poljoprivrednom zemljištu objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanja starih autuhtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje prečurki, puževa i riba.
Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti.
Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostvariti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
U vezi oporezivanja objekata u vlasništvu fizičkih lica koja su nosioci poljoprivrednog gazdinstva i pojave da im je to način da izbegnu plaćanje porezna za objekte velike površine ističemo sledeće:
Fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
S druge strane, fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Da bi fizičko lice moglo da ostvari pravo na poresko oslobođenje, pored uslova da se radi o objektu koji je isključivo namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju koji se ne daje u zakup, zakonom je propisan i uslov da je to lice obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede.
Obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva je fizičko lice koje po tom osnovu ostvari prihod, nezavisno od toga da li je izvršilo registraciju poljoprivrednog gazdinstva, da li je obveznik poreza na dodatu vrednost, da li ima poresku obavezu ili porez na dohodak građana, prema odredbi člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti Zakonom o porezu na dohodak građana.
Odredbom člana 32. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. tog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - preduzetnik fizičko je lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast i koje vodi poslovne knjige u skaldu sa članom 43. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana (član 32. stav 2. Zakona).
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po tom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
Prema odredbi člana 85. stav 2. Zakona, obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.
Saglasno sa stavom 5. tog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 16) tog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.
Znači, svako fizičko lice koje je obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, primenom člana 12. stav 1. tačka 10) i st. 3. i 4. Zakona, ne plaća porez na imovinu na objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište (na objekte za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke), pod uslovom da ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, na period koji u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Dokaz da je lice obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, može biti uverenje iz Poreske uprave koje treba da dostavi poreski obveznik, ili se taj podatak može pribaviti i službenim putem (mada je po članu 51. ZPPPA obaveza obveznika da dostavi dokaze za poreska oslobođenja i umanjenja).
Definicija šta je to poljoprivredno gazdinstvo, data je u članu 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je propisano da poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju. Ovim zakonom uređena je i registracija i poslovanje poljoprivrednih gazdinstava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.