Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li DOO čiji je jedini osnivač lokalna samouprava i čiju skupštinu društva čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, ali koje se ne finansira sa preko 50 % sredstava lokalne samouprave i koje delom ima trgovinski karakter (restoran i suvenirnica) podleže obavezi sprovođenja javnih nabavki?
Član 3. Zakona o javnim nabavkama uređuje pitanje javnih naručilaca, te definiše da su javni naručioci:
Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.
Dakle, za određivanje statusa javnog naručioca iz ove kategorije potrebno je da je kumulativno ispunjeno nekoliko uslova:
Prvi uslov je postojanje statusa pravnog lica.
Drugi uslov je da je to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter. Dakle, u pogledu ove kategorije javnih naručilaca postoje dva odvojena, ali međusobno povezana pitanja:
1) da li je pravno lice osnovano u svrhu zadovoljavanja potreba u opštem interesu i
2) da li te potrebe u opštem interesu imaju industrijski ili trgovinski karakter.
Kada se utvrdi da je određeno pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, sledeći korak je utvrđivanje da te potrebe nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Potrebe u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili komercijalni karakter što je potrebno za postojanje javnog naručioca, znači odsustvo konkurentnog, redovnog tržišnog poslovanja na konkurentnom tržištu sa ciljem sticanja dobiti, ostvarivanja profita kao i samostalnog snošenja gubitaka, i generalno se zadovoljavaju tako što njima upravlja država odnosno država svakako vrši odlučujući uticaj na njihovo pružanje.
Treći uslov za status javnog naručioca u okviru ove kategorije, nakon što je utvrđeno da određeno pravno lice jeste osnovano u cilju zadovoljenja potreba u opštem interesu koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, jeste određivanje načina na koji se to pravno lice finansira, odnosno načina na koji se njime upravlja i vrši nadzor.
Naime, potrebno je da više od 50% finansiranja tog pravnog lica potiče iz sredstava javnog naručioca ili da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši javni naručilac, ili da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje javni naručilac.
Dovoljno je da postoji bilo koji od navedenih uslova (finansiranje, ili nadzor ili upravljanje), i smatraće se da je ovaj treći uslov ispunjen.
U konkretnom slučaju, pravno lice je osnovano od strane lokalne samouprave i njegovu skupštinu čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, što govori da nadzor nad radom vrši javni naručilac i pretpostavljamo da Opštinsko veće koje je Skupština društva zajedno sa direktorom čini više od polovine organa upravljanja.
Međutim, pravno lice delom obavlja poslove koje imaju trgovinski karakter (restoran i suvenirnica), a Zakon o javnim nabavkama ne vidi delimično obavljanje takvih poslova kao opciju, već je potrebno da to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje uopšte nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Ukoliko je opisana situacija tačna, tada ovo pravno lice nema svojstvo javnog naručioca.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u čijem opisu poslova stoji da vodi evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštine može biti član popisne komisije za popis finansijske imovine i obaveza? Načelnik opštinske uprave je rešenjem imenovao i posebnu komisiju za popis nefinansijske imovine, odnosno nepokretnosti, kao i posebnu komisiju za popis obaveza?
Članstvo u komisijama koje osniva lokalna samouprava definisano je lokalnim odlukama.
Nadležni organ lokalne samouprave (Opštinska uprava/načelnik OU) donosi odluku o osnivanju komisija i određuje delatnost rada komisije, lica koja učestvuju u radu komisije, dnevnice za rad članova i sl.
Prirodno je da član komisije bude neko ko radi na poslovima iz tog delokruga.
Isto tako je uobičajeno da član komisije za popis imovine bude neko ko radi na poslovima evidencije nepokretnosti u javnoj svojini ili rukovodi Odeljenjem koje tu oblast pokriva.
Kada za javnu nabavku nije pristigla ni jedna ponuda, da li se nakon odluke o obustavi postupka (147. stav 1. tačka 4) mora čekati 10 dana žalbenog roka ili se može ponovo npr. sledeći dan pokrenuti javna nabavka?
Članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno prijava.
Zbog razloga obustavljanja postupka, naručilac nije dužan da čeka da protekne rok od 10 dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava, budući da nije podneta nijedna ponuda, jer u fazi nakon isteka roka za podnošenje ponuda samo ponuđači, dakle oni koji su podneli ponudu, mogu podneti zahtev za zaštitu prava (aktivna legitimacija nakon isteka roka za podnošenje ponuda).
Naručilac može već sledećeg dana da pokrene novi postupak javne nabavke, a to može biti npr. otvoreni postupak ili pregovarački postupak bez objave javnog poziva iz člana 61. stav 7. Zakona, kojim je propisano da javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavlјivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.
U pitanju je parcela koja je predmet eksproprijacije, a vlasnik je u listu nepokretnosti upisan kao držalac, a svojina privatna. Kako se tretira ta parcela, da li će po rešenju o eksproprijaciji katastar opštini upisati pravo javne svojine obzirom da je prethodnik bio držalac i da li za držaoca sledi naknada za eksproprisanu nepokretnost kao i vlasniku? Kako završiti postupak kada je veliki broj vlasnika parcela preminulo i ne znaju se naslednici ili isti nisu preneli na svoje ime, da li se određuje privremenog zastupnika da se izjasni o postupku eksproprijacije i naknadi?
U slučaju da je na parceli neko upisan kao držalac, a svojina privatna, postupak se sprovodi prema tom licu.
Činjenica da je upisan kao držalac ne bi bila smetnja, jer on mora imati osnov državine te parcele i u predmetima eksproprijacije on se može smatrati ranijim sopstvenikom nepokretnosti.
Katastar je u obavezi da takva rešenja sprovede do kraja, s tim da je važno da se u dispozitivu rešenja naznači da će pravosnažno rešenje o eksproprijaciji biti osnov za uknjižbu prava svojine opštine na predmetnoj parceli.
U pogledu drugog pitanja: Kako sprovesti postupak ako je lice preminulo, a naslednici nepoznati?
Postupak eksproprijacije se sprovodi na osnovu podataka iz katastra. Licu koje je u listu nepokretnosti upisano sa nekim pravom se dostavlja poziv za usmenu javnu raspravu, u skladu sa članom 29. stav 5. Zakona o eksproprijaciji. U slučaju da se poziv za javnu raspravu vrati sa zabeležbom poštonoše "preminuo", takvom licu se postavlja privremeni zastupnik za sve vreme trajanja postupka pred prvostepenim organom, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Naime, član 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje, pored ostalog, da organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika ako radnju treba preduzeti prema stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika – sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.
Stavom 7. istog člana propisano je da privremeni zastupnik učestvuje samo u postupku u kome je postavljen i preduzima samo radnje za koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen, stavom 8. je propisano da žalba protiv rešenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlaže izvršenje rešenja.
Obaveza prvostepenog organa je da isto rešenje objavi na internet stranici organa i na oglasnoj tabli.
Imajući u i vidu da su postupci eksproprijacije uglavnom hitni, i ne trpe neko veće odlaganje obzirom da se radi od postupcima koji su od javnog interesa za širu društvenu zajednicu licima koja su preminula, a čiji naslednici nisu poznati ili ostavinski postupak nije okončan, takvim licima se postavlja privremeni zastupnik.
Napominjemo da se privremeni zastupnik postavlja do okončanja postupka donošenja resenja o eksprprijaciji, ali ne i za postupak utvrđivanja naknade.
Privremeni zastupnik ne može biti ovlašćen da potpisuje sporazume o naknadi niti da prima naknadu.
U slučaju da se u roku od dva meseca od okončanja postupka eksproprijacije naslednici ne pojave, prvostepeni organ, u skladu sa članom 61. Zakona o eksproprijaciji spise predmeta prosleđuje nadležnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.
Da li se prilikom isplate dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu isplata vrši u iznosu od 15 eura ili mogu dnevnice isplaćivati u skladu sa budžetom projekta? Na koji način mogu isplatiti naknadu za rad na projektu članovima tima koji su ujedno i zaposleni u lokalnoj samoupravi?
Članom 118. stav 1. tačka 3) Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. U skladu sa stavom 2. ovog člana, visina ovih troškova mora biti izražena u novcu. Članom 20. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021), propisano je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu u iznosu od 15 evra na svaka 24 časa provedena u inostranstvu.
Kada se službeni put u inostranstvu zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave realizuje i finansira iz međunarodnih sredstava, odnosno donacija, proizilazi takođe da je obračun i isplatu dnevnica (troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu) potrebno vršiti u skladu sa odredbama Zakona o radu i Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika. SKGO nisu poznate odredbe bilo iz navedenih propisa ili iz propisa i drugih dokumenata koji se odnose na budžetski sistem, uključujući i Uputstvo Ministarstva finansija za pripremu budžeta, a koje na drugačiji način uređuju utvrđivanje visine i isplatu dnevnica za službena putovanja u inostranstvu zaposlenih u JLS. Ipak, bilo bi poželjno sagledati i konkretan ugovorni aranžman u okviru kojeg se projekat sprovodi i hijerarhiju primenljivih pravnih akata (Finansijski sporazum u okviru kojeg je projekat odobren, Okvirni sporazum za instrument pretpristupne pomoći EU – odgovarajuća IPA, ukoliko je to izvor finansiranja projekta, itd.) da bi se sa sigurnošću ispitale opcije u pogledu predmetnog tretmana dnevnica. U zavisnosti od modaliteta implementacije (direktni ili indirektni) i nadležnog ugovaračkog tela (Delegacija EU, ili MFIN/CFCU), kao i nadležne nacionalne institucije za projekat (Ministarstvo za evropske integracije ili druga resorna institucija), bilo bi poželjno da se i od njih zatraži interpretacija u ovom pogledu. Plate članova projektnog tima treba da odgovaraju stvarnom obimu njihovog angažovanja u realizaciji projekta uvažavajući procente angažovanja i iznose određene budžetom projekta. Potrebno je da jedinica lokalne samouprave donese odgovarajući akt (rešenje/zaključak) o potrebi angažovanja zaposlenih u jedinici lokalne samouprave na aktivnostima projekta. Ovaj akt treba da sadrži imena službenika koji učestvuju na realizaciji projekta, opis aktivnosti kao i vremenski period u kome će zaposleni obavljati aktivnosti na realizaciji projekta. Ukoliko zaposleni pored svojih redovnih poslova, obavlja i poslove na realizaciji projekta, on ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje.
Članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) propisana je mogućnost da ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. U pismenom nalogu se navodi i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Dakle, uslov za isplatu dodatnog opterećenja u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave jeste da poslovi koje zaposleni obavlja kao projektne zadatke nisu poslovi koji su mu već u opisu radnog mesta.
Po pitanju angažovanja novih lica za rad na projektima, članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da se radni odnos u organu JLS može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) između ostalog i radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta. Radni odnos na određeno vreme u ovom slučaju zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa i ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, izuzeta su od ograničenja ukupnog broja zaposlenih na određeno vreme uspostavljenog članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021).