Dešava se da lica koja nemaju ovlašćenje po PEP obrascu za neko pravno lice podnesu PPI-1 na svoje ime. Tada u  bazu poreskih obveznika treba uneti to fizičko lice i nakon sačuvanog unosa u napomenu uneti da je lice evidentirano zbog pogrešne poreske prijave PPI-1.

Poresku prijavu treba prebaciti u status nepotpuna i poslati obaveštenje obvezniku (pravnom licu) da podnese novu prijavu na svoj PIB.

Nakon prijema nove prijave, stara se prebacuje u status “odbijena” i u napomenu može se uneti da je greškom podneta na JMBG.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl.135, i 136. Zakona o stečaju.

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Smatramo da ste nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica bili u obavezi da u poreskom računovodstvu isknjižite sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, imate pravni osnov da izvršite i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Odredbama čl. 109-111. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, kao i postupak sa ostvarenim prihodima od prodaje nepokretnosti.

Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se na račun jedinice lokalne samouprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA). Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.

Na početku usmenog javnog nadmetanja poreski izvršitelj otvara usmeno javno nadmetanje i upoznaje ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja i to:

1. da na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača,
2. da ponuđači nepokretnost kupuju u viđenom stanju bez mogućnosti vraćanja ako se naknadno utvrde neki nedostaci,
3. da se nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti , sem ako se poreski obveznik pismeno saglasio da se može pordati po nižoj ceni i odredio koji je taj procenat,
4. da na javnom nadmetanju može učestvovati samo ponuđač koji je do početka usmenog javnog nadmetanja uplatio depozit u visini od  5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti
5. da ako kupac u roku od osam dana ne plati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
6. da ako kupac u roku od osam dana ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, biće pozvan drugi najpovoljniji ponuđač ako cena nije niža od propisane, koji se pismeno izjašnjava da kupuje nepokretnost za ponuđenu cenu, u kom slučaju se donosi rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču,
7. da ako i drugi ponuđač ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja će biti poništena, s tim da ni drugi kupac ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
8. da će se u tom slučaju u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, zakazati novo usmeno javno nadmetanje pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja
9. da će lica koja ometaju usmeno javno nadmetanje biti udaljena sa lica mesta
10. da ukoliko na nadmetanju ne učestvuje najmanje dva ponuđača smatraće se da nije ni održano, što znači da će se u sledećem oglašavanju to nadmetanje ponoviti.

Nakon iznošenja pravila usmenog javnog nadmetanja sprovodi se sam postupak usmenog javnog nadmetanja, tako što se saopštavaju podaci o nepokretnosti koja se prodaje i saopštava njena procenjena vrednost, a zatim  ponuđači javno iznose svoje ponude, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude i traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude. Kada bude saopštena poslednja, najveća ponuda, javna prodaja se zaključuje

O toku usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti, shodno odredbama člana 109. stav 11. ZPPPA sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi i rok u kome je kupac nepokretnosti dužan da plati cenu za koju je nepokretnost prodata, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit. U skladu sa odredbama člana 111. stav 1. ZPPPA rok za uplatu cene ne može biti duži od osam dana.

Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vraća se ponuđeni depozit po zaključenju prvog usmenog javnog nadmetanja u skladu sa odredbama člana 109. stav 4. ZPPPA. U zapisniku o toku prvog usmenog javnog nadmetanja konstatuje se kojim ponuđačima treba vratiti položeni depozit.

Ako se prodajom konkretne nepokretnosti postigne cena u visini dugovanog iznosa poreske obaveze i troškova prinudne naplate, prekida se usmeno javno nadmetanje u odnosu na drugu nepokretnost, ako su predmet usmenog javnog nadmetanja više nepokretnosti.

Dakle, da bi se smatralo, prema ZPPPA, da je nadmetanje i održano, na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača.

Načela postupka prinudne naplate, koja su specifična za postupak prinudne naplate propisana su odredbama član 81. ZPPPA. Pre svega mora se istaći načelo ekonomičnosti postupka (član 81. stav 1. ZPPPA), kao i da se prinudna naplata vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja (član 81. stav 4. ZPPPA).

Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od 6 meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, doneće se rešenje kojim se predmetna nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti. U tom slučaju hipotekarno potraživanje namiruje se do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. (član 110 ZPPPA).

Dakle, veoma je važno da se postupku prinudne naplate iz nepokretnosti pristupi odgovorno i da se založno pravo upiše na nepokretnostima čija je procenjena tržišna vrednost u srazmeri sa potraživanjem koje se naplaćuje sa nastalim troškovima u postupku prinudne naplate. Prilikom opredeljivanja nepokretnosti na kojoj će se izvršizi upis založnog prava u postupku prunudne naplate takođe je potrebno i proceniti mogućnosti unovčavanja predmeta prinudne naplate, kao krajnjeg postupka ukoliko poreski obveznik ne plati poreski dug.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju još uvek je u nacrtu, ali odredbe člana 3. ZPPPA uređuje odnos prema drugim zakonima tako što kaže da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Odredbama člana 108. ZPPPA uređena  je prodaja nepokretnosti.

U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.

Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. ZPPPA propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:

1. opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2. utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3. naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4. način, mesto, datum i sat prodaje;
5. iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju; 
6. rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.

Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave  i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.

Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se  u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA).

Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče  kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13. ZPPPA).

Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1. januara 2019. godine sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da i poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1. januara 2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.

Fizička lica poresku prijavu PPI-2 mogu podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.

Prema saznanjima aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u pismenom-papirnom obliku.

U skladu sa navedenim, postupanje u potpunosti u skladu sa zakonom podrazumeva da poreske prijave primljene u papiru posle 1. januara 2019. godine,  treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ako obveznik to ne učini, svakako bi njegova poreska prijava podneta u papiru poslužila LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.

Veoma kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, uz sve problemi kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U deo -J- korisna površina nepokretnosti čija je vrednost zbir vrednosti, unose se podaci samo za nepokretnost čiju vrednost delom čine vrednosti pod I.1 do I.8, tako što se posle reči: "vrednost sa I.__ "unosi broj koji odgovara delu vrednosti nepokretnosti unetoj pod odgovarajućim br. I.1. do I.8. i korisna površina tog dela (npr. kada obveznik u Podprilogu utvrđuje vrednost objekta koji je delom proizvodni pogon prerađivačke industrije koji se koristi za obavljanje te delatnosti, a delom administrativni). 

Učešće proizvodnog pogona u ukupnoj korisnoj površini objekta je 50%, i administrativnog takođe 50%. Tada obveznik pod I.2. utvrđuje vrednost administrativnog dela (množenjem njegove korisne površine i prosečne cene 1m² u zoni) a pod I.4. upisuje 50% knjigovodstvene vrednosti predmetnog objekta (za deo objekta koji je proizvodni pogon) i zbir tih vrednosti upisuje pod I.9.

U tom slučaju obveznik u deo -J- pod 1. posle: "I" upisuje: "2." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.2, a pod 2. posle:"I" upisuje "4." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.4.

U deo -K- unose se podaci samo kad se Podprilog podnosi za nepokretnost za koju su delom različiti vrsta ili zona. U tom slučaju se u odgovarajuću kućicu upisuje broj koji označava vrstu nepokretnosti shodno delu B. Podpriloga, zatim oznaka - broj zone i korisna površina svakog odgovarajućeg dela nepokretnosti, a zbir pripadajućih vrednosti za svaki od delova nepokretnosti upisuje se pod I.9.

Na primer, ako se oporezuje zemljište koje je fizička celina, ali je delom poljoprivredno, a delom šumsko zemljište, pri čemu se u tom slučaju u deo -D- unsoi ukupna površina tog zemljišta, a vrednost se izračunava “ručno” kao zbir vrednosti poljoprivrednog i šumskog zemljišta (prosečna cena u zoni se množi sa površinom) i taj zbirni podatak se unosi u Polje I2 I I9, a u deo -K- se upisuju podaci o vrsti, zoni i površini svakog od tih posebnih delova zemljišta.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.