Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanje"Drugo zemljište" po Zakonu o porezima na imovinu je npr. zemljište za sahranjivanje, otpad, rudno. U Katastru nemaju taj pojam već ako nije poljoprivredno, šumsko ili građevinsko piše "ostalo zemljište". Da li je to isto?
"Drugo zemljište" je prema Zakonu o porezima na imovinu svako zemljište koje nije građevinsko, šumsko ili poljoprivredno. To znači da to zemljište može podrazumevati više pojmova koji se mogu naći u Katastru, pa i pojam "ostalo zemljište". Ali suština je da Katastar ne mora biti tačan, već se mora utvrditi da li je zemljište i dalje takvo da se ne može razvrstati ni u jednu od tri vrste (građevinsko, poljoprivredno, šumsko).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku).
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od trideset dana od dana sticanja prava.
Prema navedenom, posmatra se stanje na kartici preminulog poreskog obveznika na dan smrti. Ukoliko je na dan smrti na kartici bila preplata ona ostaje na računu umrlog lica, jer naslednici stiču pravo na preplatu samo ako je to navedeno u ostavinskom rešenju (prema članu 22. ZPPPA naslednici nasleđuju poreske obaveze).
Sve uplate koje su izvršene nakon smrti na JMBG umrlog lica, po pravilu ne bi trebalo da se preknjižavaju niti vraćaju naslednicima, ali s obzirom da njih nije ni moglo da izvrši umrlo lice, u praksi se vrši preknjižavanje na naslednika koji je izvršio uplatu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada poreski obveznik ne prijavi promenu prebivališta, pa su mu rešenja išla na adresu sa koje je odjavljen?
Dostavljanje poreskih akata propisano je odredbama člana 36. ZPPPA. Stavom 3. propisano je da ako se dostavljanje poreskog akta vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt smatra se dostavljenim danom uručenja, a ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt smatra se dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti.
Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta (stav 6). Ako je poreski obveznik fizičko lice, uključujući i preduzetnika, poreski akt smatra se dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 8).
LPA ne raspolaže podacima o ažurnim adresama prebivališta tako da se dostava akata vrši na poslednju poznatu adresu.
Zbog toga, ako poreski obveznik nije prijavio promenu prebivališta u odnosu na podatke iz poslednje podnete poreske prijave, poreski akti se dostavljaju na prijavljenu adresu u poreskoj prijavi ili na adresu koja je u prijavi ili drugom dokumentu navedena kao dostavna adresa i zbog toga se smatraju dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti, kada će se izvršiti i knjiženje utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dužnik sa povećim dugom koji bi da uđe u reprogram. Njegov advokat zastupa stanovište da izraz "dugovani porez" iz čl. 73. i 74. ZPPPA podrazumeva samo glavni dug pozivajući se na član 2. stav 2. ZPPPA, i da bi pri tom u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza njegov glavni dug trebao biti do iznosa od 1.500.000,00 dinara a da bi trebalo otpisati 50% ukupne kamate, što iznosi nekoliko miliona u njegovom slučaju. Da li izraz "dugovani porez" podrazumeva samo glavni dug kako tvrdi advokat, ili taj izraz podrazumeva ukupan porez i glavni dug i kamatu?
Prema članu 18. ZPPPA propisano je sledeće:
Obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom.
Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu.
Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.
Članom 10. stav 1. tačka 1) ZPPPA propisano je:
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:
Članom 2. stav 2. ZPPPA propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).
U skladu sa navedenim odredbama, dugovani porez podrazumeva kako glavni dug tako i kamatu.
U svakom slučaju, obveznik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje po njegovom zahtevu za odlaganje plaćanja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige ima proizvodnu halu i popunjava poresku prijavu na PPI-1 u podprilogu na tačku I4 vrednost objekta iz člana 7. stav 4. iskazana je posebno od zemljišta. Objekat je u njegovim poslovnim knjigama, a pripadajuće zemljište se vodi na fizičkom licu. Da li obveznik ima pravo da iskazuje tako poresku osnovicu?
Poreski obveznik koji vodi poslovne knjge utvrđuje porez samooporezivanjem i podnosi PPI-1 za sve nepokretnosti na kojima ima oporezivo pravo, korišćenje ili državinu u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, knjigovodstvena vrednost je poreska osnovica za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti. Na utvrđivanje poreske osnovice kao knjigovodstvene vrednosti za proizvodni objekat nije od uticaja da li je to lice obveznik za zemljište ili ne. Samo u slučaju kada obveznik u poslovnim knjigama iskazuje zajedno proizvodni objekat i zemljište osnovica se utvrđuje u skaldu sa članom 7. stav 7. Zakona o porezima na imovinu.
U postupku poreske kontrole može se proverite da li je podatak da se zemljište vodi na fizičko lice tačan, odnosno da li je bilo promena koje nisu prijavljene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.