Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoja se šifru akta koristi za naknade za zauzeće javne površine? Da li je sifra za nakandu 439?
Za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je do sada utvrđivana koristi se klasifikaciona oznaka “439”- ostali porezi, sa podbrojem “1E” kod donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze i pobdroja “2” kod podnošenja prijave. S obzirom da je iz Klasifikacije već opredeljena oznaka koja najpribližnije odgovara ovoj vrsti javnog prihoda “439” OSTALI POREZI, to će se ista klasifikacija koristiti i za naknade za korišćenje javnih površina.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U sistem LPA evidentirana je prijava poreskog obveznika iz 2010. godine za kuću u selu. Poreska prijava sadrži sve neophodne podatke, kao i potpis poreskog obveznika. Sve do 2019. godine utvrđivana je obaveza na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, dok je za neke godine izvršeno uručenje rešenja u skladu sa članom 36. ZPPPA. Poreski obveznik je dana 27.02.2018. godine izmirio sve obaveze koje su evidentirane na njegovo ime (porez na imovinu, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine i komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru). Dana 09.05.2019. godine poreski obveznik je podneo zahtev u kome traži da se iz sitema LPA izbriše kao obveznik poreza na imovinu i da mu se izda uverenje da nikada nije bio poreski obveznik, jer nije vlasnik nikakve nepokretnosti na teritoriji opštine. Kao dokaz tvrdnji da nije vlasnik nepokretnosti priložio je uverenje od 09.05.2019. godine iz Službe za katastar nepokretnosti na svoje ime, kojim se potvrđuje da u katastarskom operatu na njegovo ime nema upisanih nepokretnosti. Takođe je priložio Prepis lista nepoketnosti u kome je kao nosilac prava na objektu evidentiran njegov otac. Poreski obveznik u svom zahtevu navodi da mu je uverenje da nije evidentiran kao obveznik poreza na imovinu neophodno radi povraćaja PDV-a prilikom kupovine prvog stana. Kako postupiti u ovom slučaju?
LPA uverenja izdaje na osnovu podataka iz svoje evidencije, pa u tom smislu uverenje mora sadržati podatke s kojima se raspolaže.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu, primao rešenja, platio porez na imovinu iz kojih razloga ne može dobiti uverenje da se ne vodi u evidenciji LPA kao poreski obveznik.
S obzirom da je sve napred navedeno samoinicijativno učinio, potrebno je da on dostavi sve dokaze da nije poreski obveznik.
Podatak iz Katastra nepokretnosti ne mora biti ažuran i tačan podatak i ne treba ga prihvatiti kao isključivi dokaz da to lice nije poreski obveznik. Može se desiti da postoji još neki akt o kome katastar nema saznanja (npr. da je otac poklonio sinu nepokretnost i sl.).
Ukoliko otac poreskog obveznika jeste i dalje poreski obveznik, potrebno je da podnese poresku prijavu na svoje ime i priloži odgovarajuće dokaze o vlasništvu. Preporuka je da se bez toga ne razdužuje njegov sin, jer on svakako nije prestao da bude poreski obveznik 1.1.2019. Ako nedvosmisleno utvrdite da otac jeste poreski obveznik, u prilogu mora biti dokaz o tome, kao i period za koji on jeste poreski obaveznik, pri čemu se ne mora zaduživati retroaktivno, ali u ostalim podacima mora se navesti da je sin platio porez na svoje ime do kraja 2018. godine, a da je otac vlasnik od ranije – navesti datum i osnov). Jako je bitno da u vašoj bazi podataka postoji što više tačnih podataka o poreskim obveznicima i predmetima oporezivanja u situacijama kada se zatvara prijava na jedno lice i prenosi na drugo, a naročito kada se to čini naknadno, nakon više godina.
U ovoj situaciji se mora biti veoma obazriv kod postupanja, jer se može desiti da obveznik zbog lične koristi (povraćaj PDV), ne dostavi tačne podatke o svojoj poreskopravnoj situaciji.
U svakom slučaju, čak i kad se utvrde sve činjenice, ko je i od kada poreski obaveznik za predmetnu nepokretnost i to evidentirate u vašoj bazi podataka, tada treba da u uverenju navedete da se to lice vodi ili vodilo kod vas kao poreski obveznik po podnetoj poreskoj prijavi i u kom periodu, jer su to činjenice iz vaše službene evidencije. Može se u uverenju navesti i sve ostalo do čega ste došli u postupku kontrole, ali u svakom slučaju, šta god da se utvrdi, ne može se navesti da to lice nije u evidenciji.
Poreska uprava, na osnovu svih činjenica navedenih u uverenju, dalje može da ceni da li je to lice bilo vlasnik ili ne i da li ima pravo na povraćaj PDV.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je 2010. godine primio rešenje za komunalnu taksu za radnju za celu godinu i nije uložio žalbu, iako je radnja prestala sa radom u junu 2010. Bio je u uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, tako da je njegov zahtev za otpis duga zbog zastarelosti odbijen. Sad se poreski obveznik žali i ističe činjenicu da mu je rešenje doneto za celu 2010. godinu i traži da mu se otpiše deo duga, računajući i pripadajuću kamatu. Kako postupiti u ovom slučaju?
S obzirom da poreski obevznik od juna 2010. godine nije imao registrovanu delatnost, a da se firmarina plaća samo za obavljanje delatnosti, za period posle juna 2010. godine to lice nije bilo poreski obveznik po osnovu firmarine.
Često se dešava da poreski obveznici ne prijave promene LPA, već to učine kasnije, što je i ovde slučaj.
Podatak da je obveznik prestao sa obavljanjem delatnosti 2010. godine može se smatrati novom činjenicom i može se ponoviti postupak, u smislu da se izvrši otpis dela obaveze za 2010. godinu, odnosno od dana brisanja iz registra APR do kraja 2010. godine, jer za taj period to lice nije poreski obveznik po osnovu firmarine.
Iako je po ZUP-u pet godina rok za ponavljanje postupka, kada ne postoje blagovremene informacije, niti mogućnost sistemskog praćenja svih podataka od značaja za oporezivanje, treba razmotriti nove činjenice u momentu saznanja, bez obzira na rok, ali samo u situaciji kada je neko neosnovano zadužen, u smislu da i nije poreski obveznik za određeni period (nema osnova za utvrđivanje obaveze).
U vezi otpisa glavnog duga i pripadajuće kamate treba voditi računa da je deo kamate otpisan kroz UOKMD i da je nakon mirovanja on bio u reprogramu sa valorizovanim glavnim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreska uprava izdaje uverenje samo za one koji su u sistemu PDV-a, a mali je broj onih koji to jesu, za ostale nemaju nikakav podatak, niti mogu da daju validan dokument o tome. Šta uraditi sa onima koji nisu u sistemu PDV-a? Koji dokument od njih se traži kao dokaz da ostvaruju prihode od poljoprivrede i šumarstva? Oni su obveznici i traže oslobođenje, a ne zna se koji to dokumet može da bude dokaz za ostvarivanje tog prava?
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se prihodom od samostalne delatnosti smatra prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.
Članom 32. stav 1. istog zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Članom 32. stav 3. istog zakona propisano je da se obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra i obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik poljoprivrednik).
Članom 43. stav 3. zakona propisano je da preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.
Članom 100a. zakona propisano je da se samooporezivanjem utvrđuju i plaćaju porezi na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. i 3. ovog zakona.
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a to su i prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanje i prodaja pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa.
Stavom 4. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 15) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.
Stavom 13. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 1. tačka 15) ovog člana, ne oporezuju se prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, koje ostvare fizička lica:
Znači, registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.
Iz napred citiranih odredbi Zakona o porezu na dohodak građana, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samo ako je:
Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:
Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika i prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva.
Prema tome, uverenje Poreske uprave ili dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi može biti dokaz za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, Bilten 2/2017.pdf
MišljenMinistarstva finansija - redni broj 13b, Bilten 5/2014.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Počele su da stižu elektroniski poreske prijave PPI-1, međutim kada se validiraju pokazuju se neke greške kao što su: nedostaje broj dana, površina, i sl. Na koji način da se to ispravi, s obzirom na to, da sada ne može da se menja prijava podneta preko portala, a do sada je to rađeno zaključkom kojim se nalagalo da se otkloni greška odnosno dopuni prijava?
Aplikacija elektronskog prijema poreskih prijava ne vrši dovoljne validacije (zbog kratkog vremena za njenu izradu), tako da u sistem stižu prijave koje su nepotpune ili matematički neispravne. Poreska prijava za koju je obveznik dobio potvrdu da je primljena u LPA, po pravilu bi trebalo da znači i da je po njoj utvrđen porez, odnosno da je prošla osnovne formalne I matematičke kontrole. Međutim, pošto aplikacija to sada ne obezbeđuje, prijave koje su ušle u sistem moraće da se obrađuju, u smislu da se proverava ispravnost.
Nakon prijema elektronske poreske prijave prvo treba izvršiti prenos prijave i izvršiti proveru kroz validaciju, koja će izbaciti sve osnovne formalne i matematičke greške, ako postoje.
Članom 117g. ZPPPA propisano je da se u postupku prijema i obrade poreske prijave proverava tačnost i potpunost poreske prijave i da ako poreska prijava sadrži nedostatak, tada poreski organ obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima. LPA će sada morati da koristi ovu odredbu kao osnov da obveznika obavesti da prijava PPI-1 koja je podneta sadrži nedostatke i da treba da dostavi novu, ispravnu prijavu. Obaveštenje iz člana 117g. ZPPPA može biti poslato obvezniku mejlom ili u pisanoj formi putem pošte ili na drugi način, pri čemu je bitno da se isprati da li je obveznik po njemu postupio i podneo novu prijavu.
Aplikacija ne daje mogućnost da se neispravna prijava vrati obvezniku, već on mora podneti novu koja će proći validacije.
Nakon podnošenja nove prijave, stara (neispravna) prijava može biti stavljena u status “odbijena”, jer ista ne treba da bude proknjižena.
Da bi se razlikovale prijave koje su proverene kroz validaciju i one koje nisu, može se za one za koje su poslata obaveštenja prebaciti privremeno u status “nepotpuna”, a onda nakon prijema nove prijave (dostavljene po obaveštenju) u status “odbijena”.
Svakako ova prva validacija ne znači i suštinsku kontrolu same prijave, tako da će se u postupku poreske kontrole naknadno proveravati i ta vrsta ispravnosti utvrđenog poreza (npr. osnovica fer vrednost, pogrešna zona, pogrešna cena, poresko oslobođenje bez osnova i dr.). Da bi se poreska kontrola vršila u ovoj godini primenom ZPPPA biće potrebno da aplikacija omogući prijem poreske prijave u postupku poreske kontrole, koja mora imati poseban naziv, bilo da je podneta od poreskog obveznika ili od strane LPA, da bi se razlikovala od redovnih poreskih prijava i izmenjenih poreskih prijava.
Za sada je bitno da se poreske prijave prime što tačnije u smislu potpunosti i matematičke ispravnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.