Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je obveznik koji ima više nepokretnosti, jednu od njih (stan) je otuđio 2001. godine, a nakon toga je preminuo. Stan se i dalje vodi na njega i sada naslednik podnosi zahtev za obnovu postupka. Kupac (koji je drugi po redu) kupio je taj stan 2005. godine i on je oporezovan sada 5 godina unazad. Da li se u ovoj situaciji primenjuje član 178. ZUP-a? Šta treba uraditi sa dugom za taj stan, za koji period se može otpisati?
Obveznik koji je stan otuđio 2001. godine nema više predmet oporezivanja za taj stan, od dana prodaje. To znači da su sva rešenja koja su doneta, a odnose se na utvrđenu obavezu nakon što to lice više nije poreski obveznik, neosnovano doneta – to lice više nije poreski obveznik za taj stan.
To što poreski organ nije imao saznanja o tome da je promenjen vlasnik nepokretnosti, a samim tim i poreski obveznik, ne može biti osnov za zaduženje tog lica, jer nema predmeta oporezivanja. Zato se u takvim slučajevimane bi trebalo striktno držati roka od 5 godina za ponavljanje postupka, jer ovde postoji obaveza koja je neosnovano utvrđena – odnosno lice i nije poreski obveznik (nije u pitanju visina obaveze već postojanje obaveze za taj stan).
Takođe, kako je obveznik preminuo, očigledno pre 2005. godine, to istovremeno znači da svakako ni po tom osnovu obaveza nije mogla biti utvrđena tom licu.
Za dug koji je osnovan (utvrđen zaključno sa 2001. godinom, kada je stan prodat), nastupila je apsolutna zastarelost, dok ostale obaveze treba stornirati kao neosnovane.
Kupac je zadužen pet godina unazad i to je jedino što je u ovoj situaciji moglo da se uradi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se šalju obaveštenja pravnim licima i kada ne unesu period za koji se obračunava porez, pa nije moguće uraditi validaciju ili da se računa ručno i izvrši obračun ako je porez tacno utvrđen? Takođe, postoji par PPI-1 koje ne mogu da se prenesu iz elektrosnke poreske prijave-1, jer program prijavljuje grešku, šta raditi po tom pitanju?
Ukoliko poreska prijava PPI-1 nije prošla validaciju trebalo bi poslati obaveštenje da obveznik podnese novu prijavu sa tačnim podacima.
Ako recimo, obveznik ne unese period 1.1.-31.12.2019, a uneo je 365 dana, taj podatak bi se eventualno i mogao uneti u LPA, bez obaveštavanja obveznika, jer je sadržan u podatku o broju dana koji je obveznik uneo. Ali ako treba uneti podatak za koji je potrebno preračunavanje i za koji se samo pretpostavlja, smatramo da to ne treba raditi, već treba dostaviti obaveštenje obvezniku da u novoj prijavi unese i taj podatak. Ovo iz razloga što u narednom periodu, ukoliko dođe do poreske kontrole iz bilo kog razloga, obveznik bi mogao da ospori tačnost preračunatih podataka koje je LPA sama izvršila u njegovoj poreskoj prijavi, što može biti problem za dalji postupak.
Takođe, obveznik je jedini koji odgovara za tačnost podataka u podnetoj poreskoj prijavi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi u slučaju kada pravno lice podnese PPI-1 za imovinu koju ne vodi u svojim poslovnim knjigama, a ta imovina nije ucrtana ni u Katastru?
Pravno lice treba da podnese PPI-1 kada ima oporezivo pravo, državinu ili korišćenje na nepokretnosti, odnosno kada postoji predmet oporezivanja iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu. Uslov za utvrđivanje, prijavljivanje i plaćanje poreza na imovinu nije upis u katastar, niti da se nepokretnost vodi u poslovnim knjigama (npr. pravno lice može biti držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova i tada je obveznik poreza na imovinu, a nije upisan u katastar niti vodi imovinu u svojim poslovnim knjigama). Ukoliko postoji sumnja u osnovanost zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, može se pokrenuti postupak poreske kontrole i od obveznika tražiti dokaze o osnovu za nastanak poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se utvrđuje poreska osnovica za nadstrešnicu koja služi kao skladište, a kako za nadstrešnicu koja služi kao garaža?
Poreska osnovica za nadstrešnice za koje je obveznik pravno lice koje nema pravo na fer vrednost kao poresku osnovicu je:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koliko puta se mogu slati obaveštenja obvezniku o pogrešno podnetoj poreskoj prijavi?
U obaveštenju koje šaljete navedeno je pre svega koji su to nedostaci koje poreski obveznik treba da otkloni u novoj prijavi. Takođe, navedeno je da je obveznik, u skladu sa članom 117g. ZPPPA dužan da u roku od 5 (pet) dana od dana prijema ovog obaveštenja ponovo podnese poresku prijavu PPI-1 kojom će biti otklonjeni navedeni propusti i nedostaci, a prijava popunjena u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. Na kraju je navedeno i da ako podnosilac prijave ne postupi po primljenom obaveštenju, smatraće se da poreska prijava nije ni podneta ovom Odeljenju.
To znači da je poreski obveznik bio dužan da prvom prijavom ispravi svoje greške, a prema svemu što je navedeno u obaveštenju.
Ako to nije učinio, prema članu 117g ZPPPA može se smatrati da poreska prijava nije ni podneta i može se pozvati u postupak poreske kontrole u kome će se obvezniku utvrditi obaveza, u skladu sa ZPPPA.
Za takve slučajeve, kada obveznik ni posle više obaveštenja ne podnese ispravnu poresku prijavu, treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.