Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako da se postupi kada pravno lice neće da obračuna umanjenje zemljišta pod objektom na koje po zakonu ima pravo, iz razloga da im je to sitno umanjenje. Da li da se obračuna takva PPI-1 s obzirom na to da je prošla validaciju ili da im se pošalje obaveštenje?
Svaku prijavu koja je prošla validaciju treba proknjižiti jer je formalno ispravna. Suštinska kontrola ispravnosti poreske prijave PPI-1 vrši se u postupku poreske kontrole.
Nije neophodno pokretati postupak poreske kontrole za poresku prijavu u kojoj poreski obveznik sebi nije dao pravo na poresko oslobođenje, jer u svakom slučaju, poreski obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu u skladu sa ZPPPA, ukoliko želi da taj svoj propust ili grešku otkloni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta konkretno znači neprofitna zakupnina i zakupnina koja se obračuvanava primenom propisanih kriterijuma i merila u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu?
Članom 2. Zakona o porezima na imovinu koji je bio u primeni do 31. decembra 2018. godine bilo je propisano da se porez an imovinu plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.
Navedena odredba uvedena je pre donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Starim zakonom o stanovanju bile su uređene samo neporfitne zakupnine, a novi zakon o stanovanju sada uređuje i neprofitne zakupnine I obligacioni zakup.
Namera Zakona o porezima na imovinu je da se samo kod neprofitne zakupnine porez utvrđuje zakupcu, ali u periodu od 2017-2018 nije izvršeno usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanu zgrada, zbog čega je u tom periodu zakupac po osnovu ugovora o obligacionom zakupu mogao da bude obveznik, uzimajući u obzir navedene propise.
Od 1. januara 2019. godine sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica (tačka 2)).
Stavom 5. i 6. člana 2. zakona propisano je: "Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:
Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.pdf
Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji za obračun neprofitne zakupnine.DOC
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice poseduje imovinu koja je u postupku ozakonjenja. Šta treba da priloži nadležnoj službi kao dokaz da je ta imovina prijavljena u površini koja se ozakonjuje, s obzirom da se prijave za pravna lica od ove godine podnose u elektronskoj formi? Fižička lica su predavala kopiju poreske prijave iz koje se vidi ovaj podatak.
Zakonom o ozakonjenju, u članu 11. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.
Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga I Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim uptem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena I nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektornske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija I potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje možete dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba, u zavisnosti kako će oni postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice DOO koje zapošljava osobe sa invaliditetom smatra da su oslobođeni plaćanja poreza na imovinu, saglasno članu 12. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu. Da li ispunjavaju uslove za oslobađanje saglasno prethodno navedenom članu 12. stav 1. tačka1)?
Pravilnikom o Spisku korisnika javnih sredstava utvrđuje se spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.
Znači, lica koja pripadaju delu spiska koji se naziva: II Ostali korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, su oni koji u polju Tip KJS imaju oznaku 7 – ostali KJS i ova pravna lica nisu uključena u sistem konsolidovanog računa trezora. Prema tome, navedena pravna lica ne mogu ostvariti pravo na poresko oslobođenje po osnovu člana 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 25, Bilten 6/2015.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da je u toku izrada Odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za preduzeće koje je prodato u postupku privatizacije, koju treba da usvoji skupština JLS. Zapisnički je usaglašeno stanje sa 31.12.2018. godine. Da li zapisnik o usaglašenom stanju može potpisati šef Odseka JLS za lokalne javne prihode ili mora načelnik Opštinske uprave?
Zapisnik o usaglašenom stanju duga je poreski akt koji sačinjava LPA i u tom smislu taj zapisnik može da potpiše lice koje ima ovlašćenje da potpisuje sva akta koja izdaje LPA (rešenja, opomene i dr.).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.