Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko bi se menjala odluka o zonama, da li se ona donosi u periodu donošenja budžeta ili je njena izmena moguća u bilo kom trenutku u toku godine?
Prema odredbama člana 7a. stav 4. Zakona o porezima na imovinu jedinica lokalne samouprave dužna je da do 30. novembra tekuće godine objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokretnosti u zonama, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti, kao i svaku promenu tih akata.
U skladu sa odredbama člana 38b. Zakona o porezima na imovinu, porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu primenom odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) koja važi na dan 15. decembra tekuće godine.
Jedinica lokalne samouprave nije u obavezi da svake godine donosi novu odluku o zonama i najopremljenijim zonama na njenoj teritoriji, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za narednu godinu, već je dovoljno da postoji doneta odluka koja važi na dan 15. decembra tekuće godine, odnosno godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.
Znači, jedinica lokalne samouprave može u toku 2019. godine (do 30. novembra) doneti Odluku o izmenama i dopunama Odluke o zonama, pri čemu se ona, za porez na imovinu, može primeniti za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću 2020. godinu i dalje.
Svaka promena odluke o određivanju zona nakon 30. novembra 2018. godine ne može se koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, već od naredne, 2020. godine.
Zakonom o finansiranju lokalne samourpave, članom 7. propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu. Izuzetno, odluka iz stava 1. ovog člana može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, ni ovim zakonom nije uslovljeno da se odluka o zonama koja se donosi u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu i koristi za utvrđivanje poreza na imovinu mora donositi sa usvajanjem budžeta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, po osnovu prometa većem od 50 000 000,00 dinara koja radi od 2014. godine, a do ove godine nije zaduživan ovom obavezom. Na zahtev LS, obveznik je nadležnom Odseku podneo prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za poslednjih 5 godina, počev od 2015. godine. Doneto je rešenje o retroaktivnom utvrđivanju zaduženja za navedene godine, ali je sporno zaduženje za 2015. godinu, iz razloga što navedeni obveznik u 2014.godini nije imao ostvaren prihod veći od 50 000 000,00 dinara a i registrovan je krajem 2014. godine, ali je zato počev od 2015.godine, ostvarivao veći prihod. Da li obveznik može biti zadužen za lokalnu komunalnu taksu za 2015. godinu, u kojoj je imao prihod veći od 50 000 000,00 dinara, s tim da mu je prihod u prethodnoj 2014. godini, bio u manjem iznosu od 50 000 000,00 dinara?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je u članu 15a. da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000,00 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.
Razvrstavanje u skladu sa propisanim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.
S obzirom da se za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu koriste podaci o razvrstavanju iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu, smatramo da bi se i podaci o ostvarenom prihodu morali posmatrati tako da se koriste podaci iz 2014. godine.
Korišćenje podataka o ostavrenom prihodu iz 2015. godine za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu, značilo bi da se nijednom obvezniku obaveza po osnovu firmarine ne bi mogla utvrditi u toku 2015 godine, već tek nakon usvajanja finansijskog izveštaja (sredinom 2016. godine).
Prema tome, nema osnova da se ovom obvezniku utvrdi firmarina za 2015. godinu samo zbog toga što se utvrđivanje takse vrši retroaktivno, a postoje saznanja o prihodu za 2015. godinu, koji je korišćen i kao osnov za utvrđivanje firmarine za 2016. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreska prijava prolazi validaciju, ali u jednom od Podpriloga površina građevinskog zemljišta je 222m², provereno je na portalu geoSrbija i nije u pitanju granična parcela i poreski obveznik je vlasnik zemljišta 1/1. Da li da se šalje obaveštenje i da se traži od poreskog obveznika da ne podnosi Podprilog za zemljište manje do 10 ari, ili se ipak knjiži PPI-1?
Povodom ovog slučaja, obaveza je da se proknjiži poreska prijava koja je formalno i matematički ispravna. To što ste je na portalu geo Srbija provreno i utvrđeno da je zemljište manje od 10 ari i da nije predmet oporezivanja, faktički znači da su preduzete radnje koje prethode postupku poreske kontrole. Na osnovu tog podatka, može se pozvati poreski obveznik u postupak poreske kontrole kako bi se utvrdile sve činjenice od značaja za postojanje poreske obaveze za predmetno zemljište. Može se desiti da je ta parcela deo zemljišta koje predstavlja fizičku celinu veću od 10 ari, pri čemu je samo obveznik podneo poseban podprilog za taj deo zemljišta. U svakom slučaju u postupku poreske kontrole mogu se razjasniti sve činjenice.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Od kako su uvedene prosečne cene nije bilo prometa za šumsko zemljište u prvoj zoni, a sada se desilo da nema prometa u zoni 3, pa prosečna cena ne može da se računa primenom prosečne cene u najopremljenijoj zoni i koeficijenta. Kako se postupa u tom slučaju?
Ako nije utvrđena prosečna cena šumskog zemljišta u najopremljenijoj zoni u tom slučaju treba koristiti knjigovodstvenu vrednost zemljišta u poslovnim knjigama poreskog obveznika na dan 31.12.2018. godine, u smislu člana 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
EPS je podneo poresku prijavu koja prolazi validaciju, u okviru Priloga-1 ima 744 Podpriloga, ali svi su za poslovni prostor, nije podnet ni jedan Podprilog za zemljište. Da li u toj situaciji da se proknjiži PPI-1, a onda u postupku kontrole da se utvrdi da li je bilo nepravilnosti?
Poreska prijava koja prolazi matematičku i formalnu validaciju treba da bude proknjižena. To što je utvrđeno da poreska prijava ne sadrži podprilog za zemljište može da bude samo predmet poreske kontrole i eventualnog utvrđivanja nepravilnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.