Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti u slučaju kada PPI-1 prolazi validaciju, ali je unet pogrešan predmet oporezivanja npr. kao predmet oporezivanja stoji pravo korišćenja građevinskog zemljišta preko 10 ari, a vrsta nepokretnosti je poslovni prostor?
U slučaju da je u podprilogu uneta pogrešna vrsta nepokretnosti, to se smatra suštinskom,a ne formalnom ili matematičkom greškom koju validacija može da utvrdi. Potrebno je da ili telefonom obavestite obveznika da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i tako ispravi svoju grešku ili da u postupku poreske kontrole utvrdite tačne činjenice i vrstu nepokretnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Škola je podnela PPI-1 i Priloge-2, ali je u pojedinim Prilozima 2 uneta pogrešna zona, umesto zona 4 uneto je seosko područje. Da li je potrebno poslati obaveštenje da se greška ispravi, ili se može proknjižiti PPI-1, obzirom da je porez 0?
Podatak o zoni treba da bude tačan, ali u ovom slučaju to ne utiče na visinu poreza na imovinu i neće nikada uticati jer je škola budžetski korisnik i ima poresko oslobođenje. U ovoj situaciji, preporuka je da se pozovu telefonom ili da im se pošalje mejl i da se tom prilikom obaveste o uočenoj grešci, kako bi sledeće godine u poresku prijavu uneli tačan podatak.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je preduzeće čiji je oblik organizovanja D.O.O, a prema podacima iz APR-a ima delatnost "Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama". Preduzeće se, između ostalog, bavi i prodajom nafte. Da li se preduzeće može zadužiti lokalnom komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru (pošto postoji nekoliko dokaza da vrši prodaju nafte na našoj teritoriji)?
Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema članu 15a. ovog zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Član 17. zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 18. zakona propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
Da bi zadužili obveznika firmarinom, a po osnovu obavljanja delatnosti trgovina naftom, nije dovoljno da se poseduju analitičke kartice NIS-a, računi i evidencije, već da je pre svega Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost. Zatim, potrebno je da postoji dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi. Dakle, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali i dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Može li preduzetnik da podnese PPI-1 za deo nepokretnosti gde je proizvodni pogon (npr. u pitanju je hala od 3000m2 koja je proizvodni pogon, a upravna zgrada je 500 m2). Da li se u tom slučaju podnose dve prijave odnosno jedna za pogon, a druga za upravnu zgradu?
Odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu definisan je pojam poreskog obveznika. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.
Obveznicima koji vode poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, godišnji porez na imovinu utvrđuje se samooporezivanjem na obrascu poreske prijave PPI-1 do 31.03. svake sledeće poreske godine sa utvrđenim porezom za tu godinu, i to su:
Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, recimo i:
S druge strane fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige, podnose poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na obrascu PPI-2, a porez na imovinu utvrđuje rešenjem nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost za koju se utvrđuje porez, i to su:
Prema navedenom, pre svega potrebno je da se utvrdi da li poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne kniige u skadu sa propisima Republike Srbije (pri čemu nije paušalno oporezovan), a zatim i da li su predmetne nepokretnosti evidentirane u njegovim poslovnim knjigama. U tom slučaju, porez se utvrđuje samooporezivanjem, utvrđivanjem poreza na imovinu na obrascu PPI-1.
Postoji i mogućnost da poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne knjige, a nepokretnost nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, u kom slučaju podnosi poresku prijavu na obrascu PPI-2, za svaku nepokretnost pojedinačno.
Dakle, vrsta poreske prijave za porez na imovinu fizičkog lica koje ima registrovanu delatnost i koji je preduzetnik (a nije paušalac), zavisi od toga da li je imovina evidentirana u poslovnim knjigama preduzetnika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li obveznik (pravno lice DOO) koji ispunjava uslov iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, može da dobije rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga uz otpis kamate 50%, ako je poznato da se nad jedinom nekretninom koja je u privatnoj svojini tog pravnog lica sprovodi prodaja (izvršenje) duži niz godina i ukoliko on sada izvrši upis hipoteke na toj nekretnini u visini 120% iznosa dugovanog poreza?
Prilikom opredeljivanja sredstva obezbeđenja naplate dugovanog poreza u postupku odlaganja dugovanog poreza od dužnika se zahteva sredstvo obezbeđenja naplate iz koga se najefikasnije može naplatiti dugovani porez za slučaj da se dužnik ne pridržava rokova iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Ukoliko se od obveznika ne može obezbediti efikasno sredstvo obezbeđenja naplate, odnosno ako predložena sredstva obezbeđenja, kao ni dostupna sredstva obezbeđenja nisu efikasna, donosi se rešenje gde se u obrazloženju rešenja navode razlozi zbog kojih se raspoloživa sredstva ne prihvataju kao sredstvo obezbeđenja naplate. Protiv rešenja kojim se ne prihvata raspoloživo sredstvo obezbeđenja naplate poreski obveznik može izjaviti žalbu drugostepenom organu.
Ukoliko se dugovani porez obvezbeđuje hipotekom na nepokretnosti poreskog obveznika, osim procene tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti u postupku odlučivanja o kavalitetu predloženog sredstva obezbeđenja potrebno je da poreski obveznik dostavi i prepis Lista nepokretnosti, pri čemu se u teretnom „G“ listu nalaze upisani tereti na toj nepokretnosti.
Veoma je važno za efikasnost naplate da potraživanje bude obezbeđeno hipotekom prvog reda, jer ukoliko nije tako prilikom prodaje predmetne nepokretnosti pre svega moraju se namiriti potraživanja poverioca koji su upisani pre vas. U tom slučaju prilikom odlučivanja mora se sagledati odnos između procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti i već upisanih potraživanja, odnosno da li ćete nakon namirenja poverioca koji su upisani pre vas moći da naplatite i vaše potraživanje.
Ukoliko se već sprovodi „izvršenje“ na predmetnoj nepokretnosti pretpostavka je da je već neko od poverilaca upisao založno pravo.
Zahtev za upis izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti a saglasno odredbama čl. 14,15. Zakona o hipoteci, vrše poverioci.
Primena odredbe člana 74. ZPPPA stav 3. kada se dugovani porez obezbeđuje sredstvima iz stava 2. tačka 1), 2) i 4) ovog člana sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje, se različito tumači od strane javnih beležnika kod kojih se overava založna izjava. Dakle, procenjena tržišna vrednost nepokretnosti i pokretnih stari koje se daju za obezbeđenje plaćanja ne može biti manja od 120%, a založno pravo se upisuje u visini dugovanog poreza.
U članu 88. ZPPPA „pravni efekti zaloge“ uređeno je da posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačke 1) i 2) ovog zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka ustanovljena.
Ukoliko poreski obveuznik ipak otuđi predmetnu nepokretnost skrećemo pažnju i na odredbe člana 175. ZPPPA koje uređuju postupanje prema poreskim obveznicima koji ugrožavaju naplatu. Uzimajući u obzir da se radi o poreskim krivičnim delima u pitanju je ugrožavanje naplate, obaveza je da se dopisom obavesti Poreska uprava, Poreska policija i da se prilože raspoloživi dokazi u svrhu vođenja daljeg postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.