Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoliki je iznos republičke administrativne takse kod žalbi na rešenje prinudne naplate?
Sada je republička administrativna taksa 470,00 dinara. Od 1. jula 2018. godine promenjen je iznos republičke administrativne takse za žalbu sa 460,00 na 470,00 dinara, tako da je potrebno da se promene iznosi za taksiranje žalbe u uputstvu o pravnom sredstvu u tekstovima svih rešenja koja se donose, dok je republička administrativna taksa za odlučivanje po vanrednom pravnom leku o kome odlučuje Ministarstvo finansija kao drugostepeni poreski organ koji je doneo konačno rešenje, povećana sa 2.670,00 dinara na 2.700,00 dinara, takođe počev od 1. jula 2018. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji su rokovi čuvanja za poreska uverenja, rešenja o preknjižavanju i povraćaju, rešenja o ispravci greške, kao i za rešenja o utvrđivanju poreza?
U skladu sa Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja, uverenja bi trebalo da se čuvaju 2 godine, rešenja o povraćaju i preknjižavanju 5 godina, rešenja o ispravci greške 5 godina, a rešenja o utvrđivanju poreza trajno.
Uredba o kategorijama registraturskog materijala s rokovima cuvanja.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod poreskog oslobođenja članom 12. stav 1. tačka 6) predviđeno je da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost – poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – 5 godina računajući od početka privođenja nameni. U kakvom je statusu bilo poljoprivredno i šumsko zemljište do početka privođenja nameni i koje dokaze uz poresku prijavu treba tražiti da se potvrdi ponovno privođenje nameni?
Članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).
Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, ističemo da je ZPPPA propisano da obveznik snosi dokaze za ostavrivanje prava na poresko oslobođenje I u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti.To može biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti i zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma i sl.
U svakom slučaju, u praksi je vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu, tako da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako su obično dugovanja pravnih lica po svim uplatnim računima veća od 1.500.000,00 dinara, da li isti mogu podneti zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog pereza za deo uplatnih računa ili mogu da podele uplatne račune u dva odvojena zahteva i podnesu ih u različitom vremenskom periodu, kako bi dugovanja bila manja od 1.500.000,00 dinara i tako ostvare pravo na reprogram?
Članom 74. stav 6. ZPPPA uređeno je da se od poreskog obveznika ne zahteva ispunjenje uslova koje je propisala Vlada Republike Srbije Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i davanje sredstva obezbeđenja naplate. Prema članu 73. stav 3. ZPPPA dugovani porez osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi:
Kako je navedenim članom propisan uslov da dugovani porez koji se odlaže mora biti manji od navedenih iznosa na dan podnošenja zahteva, i to po svim uplatnim računima, da bi se obvezniku odobrilo odlaganje bez sredstva obezbeđenja i ispunjenja uslova iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, nema zakonskog osnova da obveznik podnosi odvojene zahteve po uplatnim računima kako bi na taj način dobio više odlaganja bez sredstva obezbeđenja.
U pogledu odredbe člana 73. ZPPPA koja govori o tome da Poreska uprava može na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza pod odgovarajućim uslovima koje propisuje Vlada svojom Uredbom, navedene odredbe se odnose samo na odlaganje uz ispunjenje propisanih uslova (sredstvo obezbeđenja su uslovi iz Uredbe), a ne i na odlaganje koje se može odobriti bez sredstva oslobođenja i uslova iz Uredbe, jer je tu izričito propisano da dug mora biti manji od propisanog iznosa na svim uplatnim računima (npr. ako obveznik duguje 100 miliona dinara i ispunjava uslove iz Uredbe, a može dati sredstvo obezbeđenja za deo duga, tada mu se taj deo duga može odložiti, što svakako ne znači da na ostatku duga ne treba pokušati sve mere redovne i prinudne naplate).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada je u pitanju unapred pripremljeni plan reorganizacije koji je pravosnažan, a kamata u usvojenom UPPR nije u skladu sa ZPPPA, na koji način sprovesti na kartici obveznika kako kamata ne bi išla na celokupan dug?
Institut reorganizacije uređen je odredbama čl. 155-173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani plan reorganizacije pravosnažnošću stiče snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.
S obzirom da je programski veoma zahtevno rešiti sve mogućnosti za izmirenje potraživanja koje se mogu predvideti unapred pripremljenim planom reorganizacije, trenutno je jedino moguće ručnim nalozima (tzv.“R-nalozi“) pojedinačno u poreskom računovodstvu proknjižiti promene prema dospeću zaduženja sa obračunom kamate kako je predviđeno planom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.