Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU članu 2. stav 1. tačka 2) određeno je da se porez plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisane u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. U praksi postoje slučajevi kada su ugovori o zakupu na kraći period od jedne godine, ali se istekom roka zakupa zaključuje novi ugovor sa narednim danom tako da faktički nema prekida i zakup traje preko godinu dana, odnosno više godina. Takođe, u praksi postoje slučajevi da se ugovori na kraći rok od godinu dana produžavaju nakon nekog vremena (sa prekidom do 2-3 meseca), ali da faktički lica koriste stanove u mnogo dužem vremenu od godinu dana. Da li u ovim slučajevima treba zaduživati za porez na imovinu?
U slučajevima kada se ugovori (koji su na period kraći od godinu dana) više puta produžavaju bez prekida, može smatrati da je poreski obveznik zakupac stana, s obzirom da je u tom slučaju pravo zakupa konstituisano u korist zakupca za period duži od jedne godine.
Međutim, kada postoji prekid od, kako navodite, dva do tri meseca, tada se ne može smatrati da je pravo zakupa konstituisano na period duži od jedne godine, već u tom slučaju, za vreme prekida to lice ima državinu neposternosti u javnoj svojini bez pravnog osnova I za taj period to lice jeste poreski obveznik po članu 2. stav 1. tačka 7. Zakona o porezima na imovinu.
Napominjemo da je u praksi sigurno dosta komplikovano pratiti sve to, ali strogo formalno gledano to bi bilo tako.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta da se odgovori Komisiji za pribavljanje nepokretnosti, s obzirom na to da traži da se izvrši procena tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta?
Pоstupаk utvrđivаnjа, kоntrоlе i nаplаtе izvоrnih јаvnih prihоdа u LPA prоpisаn је Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi.
Pоrеz nа imоvinu kојi аdministrirајu lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје urеđеn је Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu оvim zаkоnоm niје prоpisаnо dа lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје utvrđuјu niti procenjuju tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti (pа i zеmlјištа), niti njоm rаspоlаžu.
Pоrеz nа imоvinu utvrđuје lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја, zа imоvinu kоја је prеdmеt оpоrеzivаnjа. Kаdа је prаvо, kоrišćеnje ili državina poljoprivrednog zеmlјištа prеdmеt оpоrеzivаnjа, pоrеsku оsnоvicu nе čini tržišnа vrеdnоst, vеć vrеdnоst оdgоvаrајućе vrstе zеmlјištа kоја sе utvrđuје u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu visinа pоrеskе оsnоvicе, оdnоsnо vrеdnоsti zеmlјištа zаvisi оd tоgа dа li је оbvеznik fizičkо ili prаvnо licе i dа li је јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе оbјаvilа prоpisаnа аktа u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu.
LPA u pоstupku utvrđivаnjа tоg pоrеzа nе utvrđuјu tržišnu vrеdnоst, vеć vrеdnоst nеpоkrеtnоsti kоја čini pоrеsku оsnоvicu u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu i nеma nadležnost da vrše procenu tržišne vrеdnоsti nepokretnosti.
Aktоm о utvrđivаnju prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа оdgоvаrајućih nеpоkrеtnоsti pо zоnаmа zа utvrđivаnjе pоrеzа nа imоvinu, dоnеtim оd strаnе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, utvrđuјu sе prоsеčnе cеnе m2 poljoprivrednog zеmlјištа pо zоnаmа. Primеnоm (mnоžеnjеm) еlеmеnаtа kоrisnе (ukupnе) pоvršinе poljoprivrednog zеmlјištа i prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u zоni u kојој sе оnо nаlаzi, dоbiја sе vrеdnоst poljoprivrednog zеmlјištа zа оdrеđеnе kаtеgоriје оbvеznikа pоrеzа nа imоvinu, kоја sе kоristi zа svrhu utvrđivаnjа pоrеskе оsnоvicе.
Bitnо је istаći dа sе оvаkо dоbiјеnа vrеdnоst poljoprivrednоg zеmlјištа (dоbiјеnа mnоžеnjеm pоvršinе i prоsеčnе cеnе u zоni) nе mоžе smаtrаti procenjenom tržišnоm vrеdnоšću prеdmеtnоg poljoprivrednog zеmlјištа jer prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u оdgоvаrајućој zоni nе uzimа u оbzir pојеdinаčnе kаrаktеristikе prеdmеtnоg zеmlјištа, niti tržišnе uslоvе pо kојimа sе tо zеmlјištе mоžе prоmеtоvаti, vеć sе zа svа zеmlјištа istе pоvršinе u istој zоni utvrđuје istа vrеdnоst zеmlјištа, primеnоm оdrеdаbа Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu.
U prаksi se mоžе dеsiti i dа JLS nе оdrеdi zоnе nа svојој tеritоriјi ili dа njеn nаdlеžni оrgаn u prоpisаnоm rоku nе utvrdi prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа grаđеvinskоg zеmlјištа u zоni. U tim slučајеvimа Zаkоn о pоrеzimа nа imоvinu prоpisuје dа sе pоrеskа оsnоvicа utvrđuје nа drukčiје nаčinе (nе čini је vrеdnоst dоbiјеnа primеnоm kоrisnе pоvršinе i prоsеčnе cеnе – јеr оnа niје utvrđеnа).
Prоcеnа tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti prеdstаvlја prојеkciјu cеnа i vrеdnоsti kоја је zаsnоvаnа nа tеkućim tržišnim uslоvimа sа zаdаtkоm prоcеnitеlја dа sе dоđе dо optimalnе tržišnе vrеdnоsti.
Ministarstvo finansija - Pоrеskа uprаvа kоd utvrđivаnjа pоrеzа nа prеnоs аpsоlutnih prаvа utvrđuје pоrеsku оsnоvicu u visini tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti.
Međutim, nаdlеžnоst lokalne poreske administracije zа procenu tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti niје prоpisаnа Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi. Nаimе оdrеdbаmа člаnа 2а. prоpisаnо dа sе оvај Zаkоn primеnjuје i nа izvоrnе јаvnе prihоdе JLS kоје tе јеdinicе utvrđuјu, kоntrоlišu i nаplаćuјu u јаvnоprаvnоm оdnоsu, kао i nа spоrеdnа pоrеskа dаvаnjа pо tоm оsnоvu, оsim prаvа i оbаvеzа kоје sе, izmеđu оstаlоg, оdnоsе i nа prоcеnu pоrеskе оsnоvicе mеtоdоm pаrifikаciје i mеtоdоm unаkrsnе prоcеnе.
U skladu sa navedenim, ne postoji zakonski osnov da zaposleni u LPA vrše procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta, sem u sklučaju da je u LPA sistematizovano radno mesto za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, koje kao jedan od uslova radnog mesta ima i licencu procenitelja, odnosno rešenje Ministarstva pravde o imenovanju za sudskog veštaka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se osnovica za rezervoar za vodu pravnog lica čija je pretežna delatnost 1610-Rezanje i obrada drveta iskazuje po prosečnoj ceni ili knjigovodstvenoj?
Poreska osnovica za pravna lica ni za jednu vrstu nepokretnosti ne određuje se prema pretežnoj šifri delatnosti poreskog obveznika, već prema faktičkoj nameni objekta.
Pravno lice opredeljuje pretežnu šifru delatnosti, pri čemu može obavljati i sve druge delatnosti prema klasifikaciji, ali to nije od uticaja na utvrđivanje poreske osnovice za određenu nepokretnost, već način utvrđivanja poreske osnovice zavisi od same namene objekta.
Ukoliko je rezervoar za vodu podzemni objekat, njegova poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost u skaldu sa članom 7. stav 8. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko je rezervoar za vodu iznad površine zemlje, treba porveriti da li se može svrstati u neki od objekata iz člana 7. Stav 4. Zakona o porezima na imovinu i oporezovati po knjigovodstvenoj vrednosti. Rezervoar za vodu najverovatnije ne postoji sam radi sebe, već je u funkciji proizvodnje.
U svakom slučaju, ako se rezervoar za vodu po svojoj nameni može svrstati u objekte iz člana 7. stav 4 ili člana 7. stav 8, poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost na poslednji dan prethodne poslovne godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo zahtev za reprogram za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, ali je radnik LPA greškom u uplatnici uneo račun od poreza na imovinu. Poreski obveznik je sa te uplatnice prepisivao za naredne reprogramske rate i sve uplate su otišle na račun za porez. Reprogram je zavrsen sa 28.05.2018. godine. Kako da se postupi u ovom slučaju, a da se ispoštuje zakonska procedura, jer se na ekologiji pojavila kamata od 3000,00 dinara, koju poreski obveznik ne bi smeo da trpi i kako da se proknjiži resenje o izmirenju reprograma?
Sve uplate koje su izvršene na pogrešan račun treba preknjižiti na ispravan račun naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zatim zapisnički treba konstatovati zbog čega je došlo do pogrešnog plaćanja, pa utvrditi iznos neosnovano obračunate kamate na računu eko naknade, zbog greške u uplatnom računu koja je prouzrokovana pogrešnim popunjavanjem uplatnice od strane zaposlenog u LPA. U zapisniku treba konstatovati da li je obveznik vršio plaćanja u iznosima koji su bili propisani reprogramom (uključujući I tekuće obaveze). Takođe, treba konstatovati da li je obveznik navedenim uplatama ispunio uslove za otpis kamate po reprogramu.
Članom 68. stav 4. ZPPPA propisano je koji dan se smatra danom plaćanja u slučaju preknjižavanja i to je pravni osnov da se uplate koje su izvršene na pogrešan račun mogu smatrati blagovremenim uplatama na drugom (ispravnom) računu, i zbog čega se osnovano vrši storno kamate obračunate zbog naknadnog preknjižavanja uplata. Napominjemo da su sredstva po osnovu pogrešno izvršenih uplata izvršena u budžet JLS.
U vezi knjiženja otpisa kamate po reprogramu, obvezniku se može evidentirati pravo na otpis kamate po reprogramu ukoliko je pored rata reprograma (koje je plaćao na pogrešan račun, a sredstva naknadno preknjižena), plaćao blagovremeno I tekuće obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je tumačenje sledeće odredbe Zakona o finansiranju lokalne samuprave: "Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.” Poreski obveznik je uložo žalbu zato što je vlasnik dve firme i obe su istaknute na istoj adresi. Da li je ispravno utvrditi obavezu za obe firme, u pitanju je doo?
Poreski obevznik za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme je pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnost.
Članom 15a. Zakona o finansiranju loaklne samouprave uređeno je koja pravna lica i predzetnici ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu - firmarinu, a koja plaćaju, kao i koji su maksimalni godišnji iznosi firmarine.
Navedeno znači da se firmarina utvrđuje svakom poreskom obvezniku (pravnom licu ili preduzetniku) posebno, u skladu sa navedenim propisima.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da je firma, u smislu obog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Dalje je propisano da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Navedena norma da se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, podrazumeva više natpisa za jednog poreskog obveznika (jedno pravno lice ili preduzetnik), a ne za više pravnih lica koje imaju istog vlasnika. Pod pojmom “isti obveznik” podrazumeva se jedno pravno lice, odnosno preduzetnik, jer je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik (koje ima svoj PIB), bez obzira da li je isto lice njihov vlasnik.
Znači, ako je, na primer, jedno fizičko lice vlasnik dva pravna lica, koja obavljaju delatnost u jednom objektu, pri čemu svako od tih pravnih lica ima po jedan istaknuti naziv, firmarinu plaća svako pravno lice za svoju istaknutu firmu, u visini propisanoj posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave donetom u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Ukoliko jedno od ta dva pravna lica ima na tom objektu, recimo, tri natpisa firme (na zidu, na krovu i na ulaznim vratima), a drugo pravno lice ima samo jedan natpis, u tom slučaju oba pravna lica plaćaju samo po jednu firmarinu. U tom slučaju se za prvo pravno lice (koje ima tri natpisa – istaknute firme) primenjuje navedena odredba da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika (tri za jedno pravno lice), taksa se plaća samo za jednu firmu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.