Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU skladu sa odredbama starog ZPPPA stranke su pozivane u prostorije kada poreska obaveza nije pravilno utvrđena i sastavljan je zapisnik (pružana je zakonska obavezu strankama za učestvovanje u postupku) na osnovu koga je donošeno rešenje. I ako stoji da se odredbe izmenjenog zakona, a koje se tiču poreske kontrole odlažu za primenu na 1.1.2019. nije jasno da li će po novim izmenama zakona biti dovoljna samo prepiska sa poreskim obveznikom u formi zapisnika i eventualnih primedbi na zapisnik ili će i u buduće poreski obveznik morati da po pozivu dolazi u prostorije radi sačinjavanja zapisnika? Da li se vrši kancelarijska kontrola?
Novododatim članovima ZPPPA 117a-117g. pružanje poreskih usluga, obrada poreske prijave i drugih izveštaja poreskog obveznika, od 1. januara 2019. godine vrše se i promene u pogledu osnovnih funkcija Poreske uprave, tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao poslovi kancelarijske kontrole i poslovi terenske kontrole i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već je novim, zamenjenim članom 117. ZPPPA propisano da Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:
1) pružanje poreske usluge,
2) poresku kontrolu i
3) radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
S tim u vezi, kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja više se ne vrši kancelarijska kontrola kao do sada, već je obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uređena u okviru „Pružanja poreskih usluga na sledeći način:
Prema članu 117a. ZPPPA, pružanje poreskih usluga je skup radnji u poreskopravnom odnosu kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava poreskih obveznika, odnosno kojima se stvaraju jednaki uslovi za poštovanje poreskih propisa.
Prema članu 117g. ZPPPA, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.
Ako poreska prijava i drugi izveštaj koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke u smislu tačnosti i potpunosti, Poreska uprava obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.
Ako podnosilac prijave ne postupi po obaveštenju, smatraće se da poreska prijava odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.
Prema navedenom ovi postupci se ne smatraju poreskom kontrolom.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Donošenje poreskog rešenja nakon sprovedenog postupka poreske kontrole ZPPPA propisuje u slučaju kada utvrđivanje poreza obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje), na taj način što se u članu 129. ZPPPA, koji uređuje donošenje rešenja u poreskoj kontroli, upućuje na donošenje poreskog rešenja iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka 1) ZPPPA. Prema navedenom, ostaje otvoreno pitanje donošenja rešenja u poreskoj kontroli kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, odnosno kada se na osnovu podnete poreske prijave donosi rešenje o utvrđivanju poreske obaveze (član 54. stav 2. tačka 2) ZPPPA), imajući u vidu da se zbog obimnosti poreskih oblika koje administrira LPA, ne može izvršiti provera tačnosti i potpunosti svih podnetih poreskih prijava pre donošenja poreskih rešenja svake godine.
Dakle, dostavljanje obaveštenja kao poreskog akta o utvrđenim nedostacima u poreskoj prijavi u smislu tačnosti i potpunosti nije postupak kontrole. Poreska kontrola počinje dostavljanjem naloga ili poziva, a može se raditi i u službenim prostorijama. Donošenje zapisnika u poreskom postupku nije prepiska sa poreskim obveznikom, već postupak kontrole, pri čemu se u zapisniku konstatuju činjenice koje su utvrđene po definisanom „predmetu kontrole“. I ubuduće će se raditi kontrole samo se neće zvati „kancelarijska kontrola“ već „poreska kontrola“.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod knjiženja takse od 5% kod prinudne naplate kada se primenjuju odredbe novog ZPPPA kod kojeg se kod prinudne naplate rešenje istovremeno dostavlja i obvezniku i NBS. S obzirom na to da je ranije sa datumom izvšnosti knjiženo 5%, da li je sada dostavnica od NBS merodavna za knjiženje takse od 5% ili dostavnica sa rešenja koje je poslato obvezniku?
Odredbom člana 77. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se rešenje o prinudnoj naplati istovremeno dostavlja poreskom obvenzniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime postaje izvršno. S obzirom da će NBS danom prijema rešenja o prinudnoj naplati, a saglasno nalogu datom u dispozitivu rešenja početi da obračunava kamatu, datum knjiženja u poreskom računovodstvu je datum sa dostavnice o prijemu rešenja u NBS na izvršenje. Takođe, datum sa dostavnice o dostavljanju rešenja poreskom obvezniku je datum koji određuje rokove za podnošenje žalbe na rešenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prvi put zadužen komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru u 2009. godini i od tada više nije zaduživan. Obveznik nema nijednu uplatu do danas. U januaru 2015. godine je obvezniku izdata Opomena za neplaćene obaveze po osnovu navedene komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru. Da li obveznik ima pravo na otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Prema članu 114. ZPPPA pravo poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Prema članu 114d. ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Prema tome, za obaveze poreskog dužnika koje su dospele za plaćanje zaključno sa 31.12.2009. godine, zastarelost je počela da teče 1.1.2010. godine i pravo na naplatu trajalo je 5 godina, odnosno do 31.12.2014. godine. To je relativni rok za zastarelost prava na naplatu.
U tom periodu, od 1.1.2010. do 31.12.2014. godine, poreski organ je mogao svojom radnjom da prekine rok za zastarelost. Opomena izdata u 2015. godini nije prekinula rok za zastarelost jer je taj rok već istekao 31.12.2014. godine. Navedeno znači, da je dug, nastao do 31.12.2009. godine zastareo i da po zahtevu poreskog obveznika može da se utvrdi prestanak poreske oabveze sa pripadajućom kamatom. Ukoliko je po rešenju o utvrđivanju lokalne komunalne takse za 2009. godinu, deo obaveze dospeo u 2010. godini (npr. za decembar 2009. godine, obaveza dospela 15. januara 2010. godine), onda bi za tu obavezu zastarelost prava na naplatu nastupila 31.12.2015. godine, ali pošto je opomena iz 2015. godine uključila tu obavezu, za nju je prekinuta zastarelost tom radnjom poreskog organa. Za tu obavezu zastarelost je počela da teče iznova od 1.1.2016. godine i poreski organ ima pravo da vrši naplatu do 31.12.2019. godine, kada nastupa i apsolutna zastarelost (ako nije bilo zastoja zastarelosti po ZPPPA).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je pogrešan uplatni račun prilikom kucanja rešenja o preknjiženju i Uprava za trezor je izvršila preknjižavanje sa pogrešnog uplatnog računa? Da li se donosi rešenje o ispravci greške ili neko drugo rešenje?
ZPPPA u članu 62. i Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja propisuju da se rešenje o ispravci greške donosi zbog greške u evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja u poreskom računovodstvu, odnosno kada se u postupku kontrole po zahtevu obveznika ili po službenoj dužnosti utvrdi da je netačno evidentiran iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Međutim, u ovom slučaju se ne može doneti rešenje o ispravci greške propisano ZPPPA.
ZUP takođe propisuje ispravljanje greške u rešenju i u članu 144. uređuje da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima i brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku – od kada stranka bude obaveštena o ispravci.
Pri sаstаvlјаnju ili prеpisivаnju rеšеnjа mоžе dа dоđе dо grеšаkа u sаmоm pisаnju, оdnоsnо prеkucаvаnju tеkstа. Pоsrеdi su tzv. tеhničkе grеškе kоје nisu vеzаnе zа sаmu izјаvu vоlје dоnоsiоcа аktа, vеć zа izrаžаvаnjе, оdnоsnо prеnоšеnjе tе vоlје оdgоvаrајućim simbolimа (slоvimа, brојеvimа i sl.); niје, dаklе, rеč о pоvrеdаmа prаvnih nоrmi – о prаvnim grеškаmа kоd uprаvnih аkаtа. Zbоg tоgа, tеhničkа grеškа nе mоžе dа budе rаzlоg zа pоništај rеšеnjа u žаlbеnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.
U skladu sa navedenim, a pod pretpostavkom da se radi radi o grešci u kucanju broja računa, moglo bi se doneti rešenje o ispravci po ZUP-u, koje se mora dostaviti Upravi za trezor.
S obzirom da se ovde radi o specifičnom slučaju, jer je Uprava za trezor izvršila preknjižavanje sa pogrešnog računa javnog prihoda, ukoliko se dobije odgovor od Uprave za trezor da ne može da sprovede rešenje o ispravci, odnosno da po njemu izvrši preknjižavanje, najcelishodnije je doneti novo rešenje o preknjižavanju sa pogrešnog računa na ispravan račun sa obrazloženjem da se radi o ispravci greške i takvo rešenje dostaviti Upravi za trezor.
U svakom slučaju ne može se ostaviti da preknjižavanje ne bude pravilno sprovedeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ima li pravo pravno lice da na istom Prilogu-1 iskaže jedan Podprilog za građevinsko zemljište, a jedan za poljoprivredno zemljište?
Prema članu 5. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, Prilоg-1 sаdrži pоdаtkе о utvrđivаnju pоrеzа zа nеpоkrеtnоst zа kојu nеmа оsnоvа zа pоrеskо оslоbоđеnjе, tаkо dа brој Prilоgа-1 kојi sе pоdnоsi uz јеdnu pоrеsku priјаvu nа Оbrаscu PPI-1 оdgоvаrа brојu nеpоkrеtnоsti (nеizgrаđеnоg zеmlјištа, оdnоsnо zеmlјištа sа оbјеktоm - оbјеktimа ili njihоvim pоsеbnim dеlоvimа kојi činе grаđеvinsku cеlinu - u dаlјеm tеkstu: оbјеkаt, istоg оbvеznikа kојi sе nа tоm ili ispоd tоg zеmlјištа nаlаzе, оdnоsnо zа оbјеkаt kојi sе nаlаzi nа zеmlјištu ili ispоd zеmlјištа zа kоје је оbvеznik drugо licе) nа kоје sе pоrеz plаćа, а kоје sе nаlаzе nа tеritоriјi istе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе.
Sаstаvni dео Prilоgа-1 је Оbrаzаc Pоdprilоg uz Prilоg-1 (u dаlјеm tеkstu: Pоdprilоg), kојi sе pоpunjаvа nа zаsеbnоm primеrku zа nеizgrаđеnо zеmlјištе zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1, оdnоsnо nа zаsеbnоm primеrku zа svаki оbјеkаt i zа pripаdајućе zеmlјištе nа kоmе sе, оdnоsnо ispоd kоgа sе nаlаzi tај оbјеkаt zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1 (tаkо dа brој Pоdprilоgа оdgоvаrа brојu оbјеkаtа kојi sе nаlаzе nа istоm zеmlјištu uvеćаn zа јеdаn).
Prema tome, ako poljoprivredno i građevinsko zemljište zajedno predstavljaju jednu nepokretnost, odnosno ako čine fizičku celinu, onda se za njih predaju podprilozi uz jedan Prilog-1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.