Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNaime, kada poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje plaćanja u postupku kada je rešenje predato NBS da li se može, u skladu sa zakonom, uraditi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate ili se mora sačekati da se isti zahtev razmotri i donese rešenje o odlaganju plaćanja?
Ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnet posle početka postupka prinudne naplate, a poreski dužnik ispunjava uslove za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, nadležni poreski organ može, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je u početnoj ili završnoj fazi, da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se odlučuje zaključkom. Ceneći fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi nadležni poreski organ može prekinuti postupak prinudne naplate, ukoliko je postupak prinudne naplate u početnoj fazi, a ako je postupak u završnoj fazi celishodnije je i racionalnije zahtev odbiti.
Započeti postupak prinudne naplate nadležni poreski organ prekida zaključkom o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa, tek kada se odluči po zahtevu za odlaganje, odnosno kada se donese akt (rešenje ili sporazum) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je dostavilo PPI-1 u paprirnoj formi, a na CD-u Prilog-1 i Podpriloge kojih ukupno ima 600. Kako postupiti u ovom slucaju?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije propisano da se poreske prijave za porez na imovinu podnose elektronskim putem (ova obaveza propisana je od 1.1.2019. godine i biće realizovana kroz jedinstven informacioni sistem LPA). To pre svega znači da je vaš obveznik bio u obavezi da poresku prijavu PPI-1 sa svim prilozima i podprilozima dostavi u papirnom obliku, potpisane i pečatirane.
Napominjemo da podnošenje poreske prijave elektronskim putem u skladu sa odredbama ZPPPA ne znači predaju poreske prijave na CD uređaju, već elektronski dokument u skladu sa posebnim zakonom.
U radu LPA se dešava da poreska prijava ima više stotina priloga i podpriloga za koje je potrebno veoma mnogo vremena za unos, pri čemu podaci iz priloga i podpriloga ne utiču na evidentiranje zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, već predstavljaju evidencioni podatak o nepokretnostima za koje se porez prijavljuje.
U vezi dostavljenog CD-a koji sadrži priloge i podpriloge uz poresku prijavu, može se kontaktirati Institut Mihajlo Pupin i proveriti da li postoji mogućnost da se tako dobijeni podaci učitaju u aplikaciju. Takođe, ni Pupin nema obavezu da podatke sa CD-a učita u aplikaciju, jer za to ne postoji zakonski osnov. Pupin je 2014. godine napravio aplikaciju za “elektronske” prijave, koju su poreski obevznici mogli da kupe i koriste.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se na osnovu poziva na koji stranka nije reagovala podnosi prijava PPI-2 po službenoj dužnosti? Koja godina izgradnje se stavlja?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 55. stav 3. propisano je da ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko rešenje o utvrđivanju poreza doneće se na osnovu podataka iz poslovnih knjiga poreskog obveznika i evidencija poreskog obveznika i činjeničnog stanja utvrđenog u postupku kontrole.
Prema tome, zakonom nije propisano da se po službenoj dužnosti podnosi poreska prijava PPI-2, u situacijama kada obveznik to ne učini.
Naime, kada obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa navedenom odredbom ZPPPA treba da se izvrši utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku poreske kontrole. To znači da se obveznik poziva da učestvuje u postupku, a ako se ne odazove, sačinjava se zapisnik o kancelarijskoj kontroli bez prisustva poreskog obveznika, jer je članom 121. ZPPPA propisano da neodazivanje pozivu ne odlaže postupak kancelarijske kontrolu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom psotupku teret dokaza snosi:
1) Poreska uprava – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze
2) Poreski obveznik – za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Prema tome, da bi se izvršilo utvrđivanje poreske obaveze potrebno je da se poseduje dokument kojim se nedvosmisleno može dokazati postojanje poreske obaveze određenog poreskog obveznika. Što se tiče amortizacije, po osnovu koje treba izbršiti umanjenje poreske osnovice i koja predstavlja činjenicu od uticaja na smanjenje poreza, prema navedenoj odredbi zakona, obveznik je u obavezi da dostavi dokaze.
Međutim, ako se na osnovu poreske prijave prethodnog vlasnika ili drugog dokaza može utvrditi godina izgradnje, nije pogrešno ako se ista prizna poreskom obvezniku kod utvrđivanja poreza. Naročito ako treba izvršiti retroaktivno zaduženje u skladu sa odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Zapisnik o kancelarijskoj kontorli koji sadrži sve elemente i činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, treba dostaviti poreskom obvezniku u skladu sa odredbama ZPPPA. Ako nema primedbi ili nakon dopune zapsinika po dostavljenim primedbama (član 122. ZPPPA) podaci iz zapisnika se unose u aplikaciju umesto poreske prijave, odnosno taj zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju u postupku kontrole je osnov za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada jedan od supružnika kupi imovinu, u katastru se po njihovim novim pravilima to upisuje kao zajednička imovina supružnika na 1/1 kao celo pravo, tj. oboje imaju upisano celo pravo kao zajednička imovina supružnika na 1/1. Da li supružnici treba da podnesu PPI-2 prijave na 1/2 udela ili jedan supružnik (onaj koji je zaključio ugovor) može da podnese PPI-2 na 1/1?
Članom 7. Zаkоnа о pоstupku upisа u kаtаstаr nеpоkrеtnоsti i vоdоvа uređeno je sticаnjе zајеdničkе svојinе nа nеpоkrеntоsti supružnikа i еvidеntirаnjе tаkvоg prаvа svојinе u Kаtаstru. Primеnоm nаvеdеnоg zаkоnа оtvаrа se pitаnjе utvrđivаnjа pоrеskоg оbvеznikа zа pоrеz nа imоvinu: dа li је pоrеski оbvеznik sticаlаc nеpоkrеtnоsti pо ugоvоru ili pоrеskе priјаvе pоdnоsе оbа supružnikа prеmа upisu prаvа zајеdničkе svојinе u RGZ.
Nаpоminjеmо dа је prеmа Zаkоnu о pоrеzimа nа imоvinu prеdmеt оpоrеzivаnjа prаvо svојinе nа nеpоkrеntоsti. Таkоđе је prоpisаnо dа kаdа udеli оbvеznikа nа istој nеpоkrеtоsti nisu оdrеđеni, zа svrhu оpоrеzivаnjа pоrеzоm nа imоvinu smаtrаćе sе dа su јеdnаki.
S obzirom na navedeno, još uvek se ne može dati precizan odgovor kako se podnose poreske prijave u ovim slučajevima. Do dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija mogu se primati poreske prijave onako kako ih obveznik dostavi, pri čemu treba obavestiti obveznika o mogućnosti izmene nakon dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik ima poslovne objekte na jednoj parceli i ima pravo korišćenja na zemljištu na toj parceli. Za tu parcelu je uvidom u planski dokument utvrđeno da je definisana kao površina javne namene, međutim, prava na tom zemljištu ima Republika Srbija i to pravo svojine, a obveznik ima pravo korišćenja. Da li postoji zakonski osnov da se utvrdi zaduženje za komunalnu taksu?
Obveznik lokalne komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za čije je korišćenje odlukom JLS propisano plaćanje komunalne takse.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju svake konkretne opštine propisani su takseni obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalnih komunalnih taksi.
LPA utvrđuje lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na osnovu posebnog odobrenja (rešenja) ili drugog akta nadležnog opštinskog organa, a na osnovu posebne odluke JLS (npr. o postavljanju privremenih objekata), koja se donosi na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Posebno odobrenje (rešenje) nadležnog opštinskog organa je pravni osnov za korišćenje prostora na javnim površinama o postavljanje privremenih objekta za obavljanje delatnosti, od strane taksenog obveznika. To posebno odobrenje (rešenje) je LPA osnov za utvrđivanje komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama.
U tom smislu, LPA ima osnov da utvrdi lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na način kako je propisano Odlukom o lokalnim komunalnim taksama, a na osnovu posebnih akata donetih u skladu sa navedenim propisima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.