Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada se stranka obrati zahtevom za otpis duga po osnovu zaduženja bez pravnog osnova, a da pri tom nije dostavila izmenjenu prijavu niti je u zakonski propisanom roku uložila žalbu (npr. u pitanju je zaduženje prodavca bez pravnog osnova nakon prodaje nepokretnosti – zemljišta), da li u tom slučaju može da se otpiše zaduženje i izmeni rešenje novim rešenjem i ako je prethodno rešenje pravosnažno? Da li se mogu menjati pravosnažna rešenja ili ne i za godine unazad po zahtevu i otpisivati zaduženja ako je posedovano građevinsko zemljište korišćeno u poljoprivredne svrhe?
Posle žalbe, kao redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku su uređeni i posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja.
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Dakle, na ponavljanje postupka nije od uticaja da li je poreski obveznik uložio žalbu na predmetno rešenje, već činjenica da je rešenje postalo konačno u poreskom postupku (da se protiv njega ne može više podneti žalba). Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravosnažno.
Ponavljanje postupka uređeno je čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Organ koji je doneo konačno rešenje može da ponovi postupak po službenoj dužnosti. Ponavljanje postupka može da zahteva i stranka. Saznanje za nove činjenice koje su postojale u vreme odlučivanja o pojedinačnoj upravnoj stvari (u vreme donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze), a koje nisu uzete u razmatranje, može da dovede do drukčijeg rešenja iz kojih razloga se sprovodi ponavljanje postupka.
Po ponavljanju postupka nadležni organ za ponavljanje postupka donosi rešenje kojim se s obzirom na okolnosti konačno rešenje može poništiti ili ukinuti. Takođe, poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo (što znači da se u poreskom računovodatvu storniraju sve utvrđene obaveze i posledice neosnovano utvrđenih obaveza), a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se onemogućava da rešenje dalje proizvodi pravne posledice (nema dejstvo unazad).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta treba da se uradi u vezi donošenja odluka o utvrđivanju cena, s obzirom na to da do kraja novembra treba da se donesu odluke a nije bilo izmene Zakona o porezima na imovinu po kome treba da se donesu odluke. Da li da se pripremaju odluke i upućuju Skupštini JLS na usvajanje?
Rok za donošenje i objavljivanje akata za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. gidnu, za koje su prema Zakonu o porezima na imovinu nadležne JLS, je 30. novembar 2018. godine.
Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, je bila objavljena na internet stranici Ministarstva finansija , radi dostavljanja primedbi i sugestija. Očekuje se Nacrta zakona koji će biti upićen u postupak usvajanja. Nezavisno od toga, JLS treba da pripreme i donesu akte za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. Ako eventualne izmene i dopune Zakona uslove potrebu da se ti akti izmene ili dopune, ta pitanja će svakako biti uređena prelaznim odredbama sa rokovima za njihovu realizaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li službenici LPA imaju pravo i pod kojim uslovima mogu vršiti unutrašnje premeravanje stambenog prostora? Da li je potrebna naredba suda u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru?
Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza. Šta se može iskoristiti kao dokaz u poreskom postupku uređeno je članom 43. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administrraciji. Uviđaj se obavlja kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjenica od značaja za oporezivanje potrebno neposredno opažanje službenog lica. (član 49. ZPPPA). Ulazak u stan, ako poreski obveznik ne dozvoljava ulazak ili druge prostorije može se izvršiti samo uz rešenje suda kojim se dozvoljava da se za obavljanje određenih radnji uđu u stan ili druge prostorije (član 89. ZPPPA). Takođe, možete saglasno odredbama člana 159b. zatražiti podatke koji su vam potrebni kod utvrđivanja izvornih javnioh prihoda od drugih državnih organa i organizacija kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti (npr. čistoća, grejanje …)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
LPA je godišnjim rešenjem utvrdila porez na imovinu za 2017. na pravo korišćenja dela građevinskog zemljišta fizičkom licu koje je na to rešenje, preko svog punomoćnika - advokata, uložilo žalbu, nakon čega je drugostepeni organ poništio prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak zbog toga što nisu utvrđene odlučne činjenice. Prvostepeni organ je u ponovnom postupku sproveo ispitni postupak, angažovao veštaka građevinske struke da da svoj nalaz i mišljenje i utvrdio drugačije činjenično stanje od prvobitnog. Advokat je na nalaz podneo prigovor posle koga je donet dopunski nalaz. Da li je potrebno nadoknaditi troškove koje je zahtevao advokat - za sastavljanje žalbe u iznosu od 33.000 dinara,t roškove za uplatu takse na žalbu u iznosu od 440,00 dinara i troškove za podnošenje prigovora na nalaz veštaka od strane advokata u iznosu od 25.500 dinara?
U poreskom postupku o troškovima postupka odlučuje se u skladu sa odredbama člana 84.- 89. Zakona o opštem upravnom postupku ( u daljem tekstu: ZUP), s obzirom na to da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao poseban zakon nema odredbe o postupanju kada je reč o troškovima postupka.
Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, treba naročito da imamo u vidu sledeće:
Članom 87. ZUP-a regulisano je odlučivanje o troškovima postupka, tako da:
Zahtev za nadoknadu troškova za sastavljanje žalbe podnet u samoj žalbi, takav zahtev je blagovremen, a ukoliko je podnet nakon dostavljanja drugostepenog rešenja, on je neblagovremen.
U vezi sa odlučivanjem o navedenom, ukazujemo na član 51. ZPPPA, kojim je propisano da:
„U poreskom postupku teret dokaza snosi:
1) Poreska uprava - za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze;
2) poreski obveznik - za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.“
Takođe, ukazujemo na član 46. ZUP-a, u kome je navedeno da:
„Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku (procesna sposobnost).“
Članom 47. ZUP-a je propisano da:
„Stranku koja nije procesno sposobna zastupa zakonski zastupnik.
Pravno lice preduzima radnje u postupku preko zakonskog zastupnika ili ovlašćenog predstavnika koji je određen opštim aktom pravnog lica.
Organ kao stranka u postupku preduzima radnje preko ovlašćenog predstavnika, organizacija koja nije pravno lice preko lica koje je određeno njenim aktom, a naselje, grupa lica i druge stranke koje nisu pravna lica – preko lica koje ovlaste, ako drukčije nije propisano.
Organ pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je stranka zastupana saglasno zakonu.“
Članom 49. ZUP-a je propisano da:
„Stranka ili zakonski zastupnik stranke može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, izuzev da daje izjave koje samo stranka može dati. Postojanje punomoćnika ne sprečava stranku da sama preduzima radnje u postupku.“
Na osnovu toga, angažovanje advokata za sastavljanje žalbe je poslovna odluka stranke odnosno zakonskog zastupnika stranke.
Prema članu 87. stav 2. ZUP-a:
„o troškovima postupka odlučuje se rešenjem o upravnoj stvari“;
U skladu sa tim, o troškovima postupka zastupanja stranke u postupku po žalbi odlučuje se rešenjem koje se donosi po žalbi (to je drugostepeno rešenje ili prvostepeno rešenje po žalbi); ukoliko žalbu prosleđujete drugostepenom organu, potrebno je da date svoje izjašnjenje o osnovanosti zahteva za nadoknadu troškova u odgovoru prvostepenog organa na žalbu i u zapisniku o učešću stranke u postupku po žalbi; ukoliko o žalbi odlučujete u prvostepenom postupku, potrebno je da tim rešenjem odlučite i o zahtevu za nadoknadu troškova zastupanja stranke.
Ukoliko se traži nadoknada troškova u postupku koji se pokreće zahtevom stranke (zastarelost, odlaganje plaćanja, preknjižavanje, prestanak obaveze...), o takvom zahtevu treba odlučiti u skladu sa članom 85.stav 3 ZUPa, u kome je navedeno da „kada je prvostepeni pokrenut zahtevom stranke, ona snosi troškove postupka“.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za nadoknadu troškova treba da imate u vidu napred navedeno, a naročito da cenite procesnu sposobnost stranke i činjenicu da je angažovanje advokata poslovna odluka procesno sposobne stranke, što teba da bude deo obrazloženja rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neohodno je tumačenje člana 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a u vezi sa donošenjem izmenjene odluke o poreskim stopama za 2019. godinu. Dakle, da li se odluka može usvojiti na skupštini na kojoj se ne usvaja budžet LS za narednu godinu i pored toga što član 7. kaže da se ova odluka donosi u postupku donošenja budžeta?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da stope izvornih prihoda utvrđuje skupština jedinice lokalne samourpave svojom odlukom u skladu sa zakonom. Dalje, propisano je da se odluka donosi nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje i to u postupku utvrđivanja budžeta JLS za narednu godinu. Izuzetno može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni javni prihoda JLS.
Zakon o porezima na imovinu u članu 38b. uređuje da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, primenom odredaba ovog zakona, kao i odluke skupštine JLS na čijoj teritoriji se imovina nalazi o stopama poreza na imovinu, koja važi na dan 15. decembra tekuće godine.
U skladu sa navedenim, treba uzeti u obzir odredbu Zakona o finansiranju lokalne samouprave da stope izvornih prihoda utvrđuje skupština JLS svojom odlukom u skladu sa zakonom, kao i da Zakon o porezima na imovinu propisuje da se porez na imovinu za sledeću godinu utvrđuje na osnovu odluke o stopama poreza na imovinu koja važi na dan 15. decembra tekuće godine. Ako JLS ne usvoji budžet do 15. decembra u tom slučaju odluka o izmeni stopa poreza na imovinu treba da bude doneta ranije, tako da važi na dan 15. decambar 2018. da bi se primenjivala za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019., jer Zakon o porezima na imovinu precizno propisuje datum kada odluka mora da važi da bi se primenjivala za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.