Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno je tumačenje člana 3. Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade u vezi sa građevinskim zemljištem koja kaže „Zemljište iz stava 1. tačka 1) alineja treća ovog člana je zemljište na kojem nije izgrađen objekat ili na kojem postoji privremena građevina, kao i zemljište na kojem se ne nalazi nepokretnost iz stava 1. tačka 1) alineja druga ovog člana.“ Da li to znači da ako se na nekoj parceli (građevinskom zemljištu) nalazi objekat (poslovni prostor) da se za tu parcelu ne plaća posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine za gradsko građevinsko zemljište, već samo za objekat ili se samo zemljište umanjuje za površinu zemljišta pod objektom i onda se obračunava naknada posebno za zemljište, a posebno za objekat?
Član 3. stav 1. tačka 1) Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade propisuje:
Nајviši iznоs nаknаdе kојi sе mоžе оdrеditi iznоsi:
1) pо оsnоvu kоrišćеnjа nеpоkrеtnоsti:
– 1 dinаr/m² zа kоrišćеnjе stаmbеnih zgrаdа i stаnоvа, nаmеnjеnih i pоdоbnih zа stаnоvаnjе,
– 3 dinаrа/m² zа kоrišćеnjе pоslоvnih zgrаdа i pоslоvnih prоstоriја zа оbаvlјаnjе pоslоvnе dеlаtnоsti privrеdnih subјеkаtа,
– 0,50 dinаrа/m² zа kоrišćеnjе zеmlјištа zа оbаvlјаnjе rеdоvnе dеlаtnоsti privrеdnih subјеkаtа.
Član 3. stav 2. Uredbe propisuje da je zemljište iz stava 1. tačka 1) alineja treća, zemljište na kojem nije izgrađen objekat ili na kojem postoji privremena građevina, kao i zemljište na kojem se ne nalazi nepokretnost iz stava 1. tačka 1) alineja druga ovog člana (poslovni prostor).
Stav 1. tačka 1) člana 3. Uredbe uređuje naknadu za zaštitu i unepređenje životne sredine po m2. Na osnovu člana 3. stav 2. Uredbe pod “zemljištem na kojem se ne nalaze nepokretnosti iz stave 1. tačka 1) alineja druga ovog člana”, ne podrazumeva se zemljište na kome se ne nalazi poslovni objekat, već zemljište na kom je izgrađen objekat, pri čemu u plaćanje naknade ne ulazi zemljište pod objektom, već samo oko objekta, što je u Uredbom definisano kao “zemljište na kojem se ne nalaze nepokretnosti iz stave 1. tačka 1) alineja druga ovog člana. Dakle, posebno se obračunava naknada za objekat, a posebno naknada za zemljište oko objekta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je izmirio celokupnu obavezu u periodu mirovanja poreskog duga (tokom 2013. godine). Sa dospećem rata iz izvršenih uplata pokrivale su se rate reprograma. Problem nastaje kod revalorizacije duga koja se pripisuje a za koju obveznik nije znao jer je obavezu u potpunosti izmirio pre obračuna iste, odnosno u periodu kada dug miruje. Da li je opravdano obračunavati revalorizaciju na rate duga koji je izmiren?
Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga (u daljem tekstu: Zakon) uređen je uslovni otpis kamate i mirovanje obaveze plaćanja neplaćenih javnih prihoda dospelih za plaćanje zaključno sa 31.10.2012., uslovi i obim otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze dospele za plaćanje zaključno sa 31.10.2012. po osnovu određenih javnih prihoda, otpis dospele obaveze po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje zaključno sa 31.10.2012., kao i otpis kamate u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom za obaveze dospele zaključno sa 31.10.2012..
Pored javnih prihoda koje administrira Poreska uprava, ovaj zakon obuhvatio je i lokalne javne prihode koje administriraju LPA u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pod uslovom da JLS donese odluku o uslovnom otpisku kamate i mirovanju poreskog duga.
Članom 3. Zakona predviđeno je da glavni poreski dug koji nije izmiren do dana stupanja na snagu ovog zakona miruje od 1. januara 2013., na način i po postupku propisanim ovim zakonom.
Članom 4. Zakona propisano je da za vreme mirovanja glavnog poreskog duga, do njegove otplate u celosti, ne teče kamata. Za vreme mirovanja, glavni poreski dug se valorizuje indeksom potrošačkih cena, počev od 1.11.2012. do otplate duga u celosti.
Na ovaj način je postignuta zaštita realne vrednosti glavnog poreskog duga, a s druge strane, obveznici treba da maksimalno racionalno, u skladu sa svojim mogućnostima, u što kraćem roku izmire revalorizovani glavni dug. Takođe, u toku mirovanja glavnog poreskog duga, svaka uplata koja je veća od iznosa tekuće obaveze, namiruje preostali glavni poreski dug, koji se revalorizuje do datuma uplate i nakon toga preostaje manji iznos glavnog duga koji se dalje revalorizuje.
Obveznik stiče pravo na otpis celokupne kamate ukoliko u periodu mirovanja duga izmiri revalorizovani glavni poreski dug. Nadležna lokalna poreska administracija nakon uplate revalorizovanog glavnog poreskog duga, po službenoj dužnosti, vrši otpis kamate. Prema navedenom obveznik je dakle, mogao da plati glavni dug koji je mirovao bilo kada u toku perioda mirovanja, ali sa iznosom revalorizacije glavnog duga koji miruje, koja se obračunava na dan uplate da bi se smatralo da je ispunio uslove za uslovni otpis kamate i mirovanje poreskog duga.
Ako je obveznik izmirio samo glavni dug bez revalorizacije obračunate na dan uplate pretpostavljamo da je eventualno obračunata revalorizacija sa stanjem na dan 1.1.2015. predmet reprograma, na način kako je propisano odredbama člana 8. Zakona. Članom 8. Zakona uređeno je da mali i veliki poreski obveznici (sve kategorije poreskih obveznika) koji redovno plaćaju tekuće obaveze i koji su stekli uslov za otpis kamate u skladu sa odredbama člana 7. ovog zakona, stiču pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate, bez sredstva obezbeđenja i to:
Za vreme plaćanja glavnog poreskog duga na rate poreski obveznik je dužan da redovno plaća tekuće obaveze.Potrebno je da precizirate pitanje u vezi reprograma u kontekstu konkretne poreskopravne situacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se učitavaju prihodi preduzetnika radi utvrđivanja komunalne takse, s obzirom na to, da oni nisu u obavezi da bilanse dostavljaju APR-u?
U APR postoje podaci o ukupnom prihodu preduzetnika koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i koji završni račun predaju u APR. Za preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, podatke ima Poreska uprava i od njih se službenim putem mogu tražiti podaci za preduzetnike koji imaju prihoda veće od 50 miliona dinara, a za potrebe utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se naplaćuje opštinska taksa za izdavanje uverenja, ako se po tom osnovu već naplaćuje republička taksa?
Opštinske takse se naplaćuju u skladu sa posebnom odlukom o lokalnim administrativnim taksama za spise i radnje u izvornim poslovima koje obavlja JLS. S obzirom na to, da je izdavanje uverenja u nadležnosti LS, nema nikakvog postupanja republičkih organa po njima. Dakle, za izdavanje uverenja treba naplaćivati lokalnu administrativnu taksu propisanu odlukom JLS, a ne republičku, pri čemu se svakako ne mogu naplaćivati obe takse.
Napomena: kod poreskih rešenja LPA naplaćuje se republička administrativna taksa za žalbu, jer je Ministarstvo finansije nadležni drugostepeni organ.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika, koji je prethodno usaglašen sa aspekta apsolutne zastarelosti, radi po službenoj dužnosti?
Kad se otpiše dug na ime umrlog lica po osnovu apsolutne zastarelosti, ostatak duga se po službeboj dužnosti prenosi na ime naslednika shodno članu 22. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.