Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju samo vlasnici nepokretnosti koji ih fakticki i koriste, ili tu obavezu imaju i lica koja tu ne stanuju, tj. ne koriste te objekte?
Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine plaća se po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost).
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama proizilazi da se naknada ne plaća za prostor koji se ne koristi. U svakom konkretnom slučaju treba da se ceni i utvrdi to faktičko korišćenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U evidenciji sistema LPA postoji zaduženje na lice koje je preminulo 2005. i do danas je zaduživano lokalnim javnim prihodima. U tekućoj godini došlo se do saznanja da je lice preminulo i da je odrađena ostavinska rasprava, a da se naslednici po istoj nisu javili da se neprokretnosti prenesu na njih. Takođe, u periodu nakon ostavinske rasprave do danas, naslednici su predmetne nepokretnosti otuđili 2015. a otuđenje nisu prijavili. U tekućoj godini javlja se jedan od naslednika koji podnosi zahtev za otpis neosnovanog zaduženja na ime pokojnog lica i zahteva otpis tog neosnovanog zaduženja. U vezi sa tim, pitanje je: Da li će stav jedan dispozitiva rešenja glasiti “Usvaja se zahtev (ime naslednika) podnet na ima (ime pokojnog lica)…” ili treba prvo odraditi otpis duga na naslednika sa današnjim datumom, pa nakon toga razmatratiti stanje duga i osnov zaduženja? Da li bi tada ostvarili pravo na otpis duga na osnovu zastarelosti ili samo na osnovu neosnovanosti? Kako generalno postupati u situacijama kad postoje pokojna lica koja su i nakon smrti zaduživana. Jasno je da na pojkojna lica ne treba donositi rešenja, već na naslednike, ali na koji način uraditi usaglažavanje u gore navedenoj situaciji.
Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo 2005 godine treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od 2005. i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik I nema predmet oporezivanja. Pored toga, za dug tog lica, po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), je nastupila apsolutna zastarelost. Prema tome, u rešenju svakako treba da se navede da se storniraju neosnovano utvrđena zaduženja sa pripadajućom kamatom za period od dana smrti, do se za dug nastao do dana smrti po osnovu utvrđuje prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.
Može se doneti rešenje o otpisu neosnovanog dugovanja sa stanjem 1.1.2018. jer se svakako i na jedan i drugi način dug tog umrlog lica svodi na nulu.
Naslednik treba da podnese poresku prijavu za deo perioda za koji je bio poresko obveznik. Vodeći računa o zastarelosti prava na utvrđivanje (5 godina), u ovom konkretnom slučaju, nasledniku treba utvrditi porez od 1.1.2013. do dana prodaje nepokretnosti, vodeći računa da se obvezniku ili uruči rešenje do kraja 2018. ili dostavi poziv (radnja poreskog organa u cilju utvrđivanja poreza), kako bi se prekinula zastarelost prava na utvrđivanje obaveze za 2013.
U vezi oporezivanja u slučaju neosnovanog zaduživanja umrlih lica, treba proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza i sa tom godinom zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće se zadužuju naslednici. AKo nije bilo plaćanja i postoji dug, onda se postupa kao u gore navedenom slučaju.
Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je Republicki zavod za zdravstveno osiguranje obveznik po osnovu posebne naknade za zastitu i unapređenje životne sredine za poslovni prostor koji je u njihovom vlasništvu? Prihvaćena je žalba i oslobođen Zavod plaćanja posebene naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine uz obrazloženje da Zavod ne obavlja poslovnu delatnost, vec poslove iz zdravstvenog osiguranja?
Član 87. Zakona o zaštiti životne sredine uređuje da se naknada propisuje po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost). Takođe, obveznici plaćanja naknade po osnovu iz stava 3. tačka 1) ovog člana su imaoci prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupci ako se nepokretnosti koriste po osnovu prava zakupa, a visina naknade se određuje prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno do iznosa koji ne može biti veći od iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom.
Prema Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, najviši iznos naknade po osnovu korišćenja nepokretnosti je 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanja poslovne delatnosti privrednih subjekata.
Prema Zakonu o privrednim društvima privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje i nije privredni subjekat u smislu Zakona o privrednim društvima.
Prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti, po delatnostima se razvrstavaju: privredna društva, zadruge, banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, davaoci finansijskog lizinga, druge pravne forme privrednih subjekata, preduzetnici, poljoprivredna gazdinstva, ustanove, javna preduzeća, državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, političke stranke, sindikalne i društvene organizacije, udruženja, ogranci i predstavništva stranih pravnih lica i druge organizacije koje obavljaju delatnost (u daljem tekstu: jedinice razvrstavanja).
Prema svemu navedenom, Republički fond za zdravstveno osiguranje obavlja poslovnu delatnost, kao i da ne postoji podela na poslovne i neposlovne delatnosti. Eventualno se može uzeti u obzir da ovaj fond nije privredni subjekat i da u smislu Uredbe može da se smatra da nije obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li JLS može dati saglasnost na UPPR koji su predviđeni uslovi namirenja u poptunosti u skladu sa odredbama ZPPPA (čl. 74, 76.) ukoliko je za isti dug obvezniku već odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga rešenjem koje je ukinuto i izdato je rešenje o prinudnoj naplati poreskog duga?
Odredbama člana 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se na obrazloženi zahtev poreskog obveznika dugovani porez, može odložiti u celosti ili delimično, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i da plaćanje dugovanog poreza nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Poreski obveznik za koga je po službenoj dužnosti poništen sporazum odnosno ukinuto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, u skladu sa odredbama člana 74. stav 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza. Ukoliko poreski obveznik ponovo podnese zahtev za odlaganje istog dugovanog poreza za koji je po prethodnom zahtevu odobreno odlaganje, ali je po službenoj dužnosti poništen sporazum odnosno ukinuto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, taj zahtev se odbacuje rešenjem kao nedopušten.
Reorganizacija kao način sprovođenja stečaja se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbama člana 74a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da nadležni poreski organ može, na zahtev poreskog obveznika za davanje saglasnosti na predloženi plan reorganizacije u smislu zakona kojim se uređuje stečaj, dati saglasnost za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, čije je izmirivanje sastavni deo tog plana, u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.
Sadržina i mere za realizaciju planova reorganizacije koje su propisane Zakonom o stečaju su nove mere namirenje obaveza stečajnog dužnika, koje se pravosnažnošću rešenja, kojim se usvaja UPPR moraju poštovati od strane svih poverioca.
Prema navedenom stečajni dužnik traži od vas, kao poverioca saglasnost na mere namirenja koje potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti a koje se definisane UPPR. Stečajni dužnik, dakle, ne podnosi novi zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, prema ZPPPA, već predleže da svoje obaveze izmiri na način koji je uređen članom 74a ZPPPA.
Dakle, nije smetnja da se da saglasnost na UPPR i način namirenja potraživanja koji je definisan planom za obaveze za koje je već podnošen zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
S obzirom na to, da se korišćenje prostora na javnim površinama koje je do sada bilo u odluci o komunalnim taksama ukida i uvodi naknada za korišćenje javnih površina (čl. 236-242), a u članu 277. stoji da u vezi člana 239. stav 3. podzakonska akta će se doneti u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa shodno tome, da li do 31.12.2018. treba doneti odluku o naknadi za korišćenje javnih površina ili čekati podzakonska akta? Takođe, da li to znači da do donošenja takve odluke ne može se naplaćivati naknada za korišćenje prostora na javnim površinama?
Prеlаznim i zаvršnim оdrеdbаmа Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (člаn 277.) dаt је rоk JLS dа u rоku оd tri mеsеcа оd dаnа stupаnjа nа snаgu оvоg zаkоnа, svојim аktоm utvrdi visinu nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnе pоvršinе (u sklаdu sа nајvišim iznоsоm prоpisаnim u Prilоgu 12. i kritеriјumimа nаvеdеnim u člаnu 239. stаv 2., оlаkšicе, nаčin dоstаvlјаnjа i sаdržај pоdаtаkа о kоrišćеnju јаvnе pоvršinе nаdlеžnоm оrgаnu kојi utvrđuје оbаvеzu plаćаnjа nаknаdе (lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја).
To sve znаči dа JLS mоžе u tоm rоku dоnеti оdluku kојоm ćе urеditi nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа, аli u slučајu dа tо učini nаkоn 1. јаnuаrа 2019., tаdа sе zа pеriоd оd 1. јаnuаrа dо dаnа stupаnjа nа snаgu оdlukе JLS, nеćе mоći utvrditi оvе nаknаdе (npr. аkо JLS dоnеsе оdluku о nаknаdаmа zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа tаkо dа оnа stupа nа snаgu 1. mаrtа 2019. tаdа sе zа јаnuаr i fеbruаr 2019. nе mоgu utvrditi i nаplаtiti оvе nаknаdе, јеr nеmа retroaktivnog dејstvа оdlukе, niti sе mоgu utvrditi i nаplаtiti lоkаlnе kоmunаlnе tаksе kоје su sе plаćаlе prе dоnоšеnjа Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Preporuka je da JLS u štо krаćеm rоku (po mogućstvu do kraja godine) dоnеsu svојu оdluku kојоm ćе urеditi nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа, u sklаdu sа zаkоnskim оdrеdbаmа i оvlаšćеnjimа.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.