Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNN lice je stupilo na rad na mesto poreskog inspektora u opštini, septembra 2018. godine. U skladu sa članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru donet je Plan inspekcijskog nadzora za 2019. godinu godinu. Pre ovog Plana nikada u opštinskoj upravi nije bio donet plan poreske kontrole. Imajući u vidu član 118. ZPPPA gde se navodi da se poreska kontrola vrši na osnovu godišnjeg plana, a praktično nikakav plan nije postojao sve do Plana inspekcijskog nadzora za 2019. godinu, da li NN lice ima zakonski osnov da radi kontrolu poreskih prijava pravnih lica - PPI-1, za godine koje prethode 2019.?
Poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ u skaldu sa zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Kontrola je jedna od tri osnovne funkcije kod administriranja javnih prihoda (utvrđivanje, naplata i kontrola) i po pravilu se vrši na osnovu godišnjeg plana kontrole. Svakako, bez obzira da li je sačinjen ili ne plan kontrole, kontrola se vrši kod obveznika koji su prema nekim parametrima izabrani za kontrolu od strane rukovodioca.
Tako da, iako nije sačinjen plan kontrole poreska kontrola se mora vršiti pri čemu se kod odabira obveznika za kontrolu mora rukovoditi kriterijumima koji bi se svakako razmatrali i pri sačinjavanju plana kontrole.
Takođe, ukoliko je planom kontrole za 2019. godinu predviđeno da će se vršiti poreska kontrola poreskih prijava PPI-1, to podrazumeva da se kontrola odnosi i na prijave PPI-1 za raniji period.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je 2018. godine išla opomena po osnovu poreza na imovinu na koju je uložio prigovor i dostavio ugovor o kupoprodaji da je nepokretnost otuđena 2006. godine. Poreskom obvezniku su redovno slata rešenja, postoji jedna uplata po osnovu poreza u 2011. godini, a 2015. godine poslata mu je opomena na koju nije reagovao. Novi vlasnik nepokretnosti se ne nalazi u evidenciji. Kako je najispravnije postupiti u ovom slučaju?
Prema Zakonu o porezima na imovinu jedan od momenata prestanka poreske obaveze je i dan kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. Zakona, odnosno dotadašnje oporezivo pravo. Danom prodaje nepokretnosti, odnosno danom overe ugovora o kupoprodaji, prestala je poreska obaveza poreskom obvezniku 2006. godine. Od 2006. godine (datuma overe ugovora) nastala je poreska obaveza kupcu predmetne nepokretnosti i obaveza podnošenja poreske prijave PPI 2. S obzirom da je došlo do saznanja o predmetnoj prodaji tek 2018. godine i da je utvrđena obaveza poreskom obvezniku kome je za tu nepokretnost prestalo oporezivo pravo, potrebno je da se ponište rešenja kojima su neosnovano utvrđivane obaveze od 2006. godine (od datuma overe ugovora) i storniraju neosnovano utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu na analitičkoj katrici. Iznos uplate koja je izvršena 2011. godine namiruje dug koji je na kartici poreskog obveznika sa obavezama do dana overe ugovora o kupoprodaji 2006. godine sa pripadajućom kamatom, a ako na taj dan nema duga, onda ta pretplata ostaje, s obzirom da je nastupila zastarelsot prava na povraćaj i preknjižavanje.
Kupcu, novom poreskom obvezniku šalje se poziv – zahtev za dostavljanje poreske prijave i učešće u postupku poreske kontrole, kako bi se započeo postupak utvrđivanja obaveze. Napomena: kod utvrđivanja obaveze novom poreskom obvezniku mora se voditi računa o odredbama o zastarelosti. Važna informacija je i da od 01.03.2019. godine može se utvrditi obaveza i bez podnete poreske prijave ukoliko se raspolaže dokumentacijom koja je izdata od strane nadležnih organa i javnih beležnika (novi stav 4. člana 55. ZPPPA).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li naknadu za zauzimanje javnih površina, koju utvrđuje i naplaćuje JLS, mora da utvrđuje Odsek LPA ili to može biti i drugi odsek (npr. Odsek za urbanizam)?
Naknada za korišćenje javnih površina uređena je odredbama čl. 236-242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra. Članom 240. zakona definisan je način utvrđivanja i plaćanja naknade, dok je stavom 2. istog člana propisano da naknadu za korišćenje javne površine utvrđuje organ JLS nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem. Dakle, obaveza za predmetnu naknadu se utvrđuje rešenjem LPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Narodna banka Srbije (NBS) je podnela poresku prijavu na PPI -1 obrascu, za nepokretnost - stan, koji čini poslovnu imovinu iste. Da li je NBS obveznik plaćanja poreza?
NBS jeste poreski obveznik za porez na imovinu jer prema Zakonu o javnoj svojini ima pravo korišćenja na nepokretnostima.
Prema članu 18. Zakona o javnoj svojini ustanove i javne agencije i druge organizacije (uključujući i NBS) čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili JLS, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa JLS ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje. NBS nema pravo na poresko oslobođenje prema članu 12. stav 1. tačka 1) jer nije na spisku korisnika javnih sredstava konsolidovanog računa trezora.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.