Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je kupio zemljište na kojem je izgrađena kuća za stanovanje koja je u fazi rušenja i nema osnovne elemente za život. Kako prethodni vlasnik nikada nije bio u evidenciji za datu nepokretnost, da li je novi vlasnik u obavezi da podnese PPI-2 za taj objekat uzimajući u obzir Misljenje Ministrastva finansija da je obaveza poreskog obveznika da svoj objekat renovira i osposobi za stanovanje i da ne može biti oslobođen plaćanja poreza jer je objekat ruiniran?
Ukoliko je poreski obveznik kupoprodajom stekao pravo svojine na zemljištu i na objektu, pri čemu se ne radi o objektu u izgradnji već o objektu koji je bio završen i osposobljen za korišćenje (možda i upisan u katastar), a koji je u međuvremenu pre prodaje ruiniran, tada je tom obvezniku poreska obaveza za taj objekat nastala danom sticanja, pri čemu na postojanje poreske obaveze, u skladu sa mišljenjima ministarstva finansija, nije od uticaja da li se taj objekat može koristiti ili ne. Ako obveznik izvrši rušenje tog objekta, danom rušenja prestaće obaveza poreza na imovinu.
Pored toga, poreska obaveza prethodnom vlasniku takođe treba da bude utvrđena za period dok je na tom objektu imao pravo svojine, vodeći računa o odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i oslobađa se po osnovu NS - objekti koji su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, šta se piše u vrsti nepokretnosti S - drugi građevinski objekti ili NS - poljoprivredno zemljište?
S obzirom na to da se navodi da je u pitanju pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i da imaju poresko oslobođenje jer su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, u podacima o nepokrertnosti u polju vrsta nepokretnosti treba uneti: N - poslovne zgrade i drugi građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljen je zahtev za za pristup informacijama od javnog značaja u kome se traži spisak lica koja su obveznici komunalne takse. S tim u vezi, da li su podaci o pravnim licima i preduzetnicima koji su obveznici komunalne takse za isticanje firme, informacije od javnog značaja?
Poštujući odredbe člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji, kada je reč o davanju podataka i informacija o drugim poreskim obveznicima, propisano je načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku, koje je obavezujuće za službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku. Tajni podatak predstavlja svaki dokument, informacija, podatak i druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.
Stavom 2. navedenog člana propisano je: „Povreda tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“. Dakle, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumenta, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih dolazi nadležni poreski organ u poreskom postupku, odnosno u prekršajnom postupku ili sudskom postupku povodom poreske stvari, ugrožava i interese poreskog obveznika i javni interes. Neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo bi da poreskom obvezniku nanese štetu i da ugrozi njegove različite interese (narušavanje privatnosti i lične sigurnosti, odavanje poslovne tajne i dr.). Pored toga, ako poreski obveznici nemaju garancije da će podaci koje dostavljaju nadležnom poreskom organu, odnosno do kojih se dođe u poreskom postupku, biti tretirani kao tajni podaci, postojaće podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno dostavljaju podaci od značaja za oporezivanje.
Odredbama člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je, između ostalog, da tražioc neće ostvariti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi se dostupnim učinila informacija ili dokument za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena , poslovna ili druga tajna.
Pored toga, odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je opšte pravilo da će se, ako je drugim zakonom neko pitanje iz oblasti koju uređuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uređeno na drugačiji način, primanjivati odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U skladu sa gore navedenim, davanje spiska obveznika koji su obveznici komunalne takse nije u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu 2004. godine u tadašnjoj RUJP-a i naveo u poreskoj prijavi da stanuje na predmetnoj nepokretnosti. Od 2009. godine je baza iz RUJP-a prebačena na LPA i pomenuti obveznik nije imao pravo na poresko umanjenje (stajalo je u rubrici da li živi: ne). U ovoj godini je primećeno da postoji propust, i ne zna se da li je poreska uprava primenjivala poresko umanjenje za tog obveznika od 2004-2009. godine. Takođe, ne postoji ni fizički uvid u rešenja poreske uprava iz tog perioda. Kako postupiti u ovom slučaju?
Poreski postupak može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke (član 33. ZPPPA). S obzirom da je konkretno u pitanju, greška poreskog organa koja ima za poledicu pogrešno utvrđenu obavezu po osnovu godišnjeg poreza na imovinu, u tom slučaju potrebno je da se utvrdi tačno činjenično stanje i da se pribave dokazi za dalje postupanje. Pre svega potrebno je dostaviti zahtev Poreskoj upravi u vezi dokaza iz kojih će se moći nedvosmisleno utvrditi da je obaveza utvrđena bez prava na poreski kredit u odnosu na podnetu poresku prijavu i tada podneti dokaze o pravu na poreski kredit (npr. rešenje o utvrđivanju obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu, neki drugi dokument iz spisa koji bi eventualno uticao na pravo poreskog obveznika na poreski kredit), kao i da se uputi zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Policijskoj upravi za dostavljanje podataka koji se odnose na prijavljene adrese prebivališta ili boravišta poreskog obveznika.
Nakon pribavljanja potrebnih dokaza koji bi ukazivali na grešku poreskog organa potrebno je izvršiti potrebne radnje u poreskom postupku u vezi uklanjanja i menjanja već donetih konačnih rešenja. Takođe, prilikom menjanja i uklanjanja rešenja nepohodno je voditi računa i o institutu apsolutne zastarelosti (čl.114ž. i 114z. ZPPPA).
Prema navedenom, ukoliko je učinjena greška od strane poreskog organa, postupak se vodi po službenoj dužnosti, menjanjem već donetih rešenja i ispravljanjem podataka u poreskom računovodstvu u tekućoj fiskalnoj godini, pri čemi za svaku godinu za koju se menja utvrđena obaveza mora se doneti posebno (pojedinačno) rešenje kojim se menja postojeća i utvrđuje nova (tačnu) poreska obaveza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.