Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOpštinska uprava je tražila da se dostavi tržišna vrednost katastarskih parcela u skladu sa sa članom 3. stav 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Saglasno tome, dostavljena je prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta iz Odluke i zona. Problem je što je podnosilac zahteva uložio žalbu Opštinskom veću gde je navedeno da je u pitanju deo parcele koja se vodi kao gradsko građevinsko zemljište, a način korišćenja i katastarska klasa je kanal i zbog toga se smatra da treba da se plati manje. Nije doneta Odluka za utvrđivanje prosečne cene drugog zemljišta, a sada se traži obaveštenje u skladu sa dostavljenim podacima. Kako postupiti u navedenom slučaju?
Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15), propisano je da visinu naknade za konverziju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadežan za imovinsko pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu, donetim od strane jedinice lokalne samouprave, na teritoriji na kojoj se nalazi građevinsko zemljište za koje je podnet zahtev za konverziju i sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom, po tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na imovinu.
Dalje, odredbom člana 12. stav 1. Zakona propisano je da ako nadležni organ utvrdi da su uz zahtev dostavljeni propisani dokazi, utvrđuje da li postoje uslovi predviđeni ovim zakonom za umanjenje tržišne vrednosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana, po službenoj dužnosti pribavlja od nadležne LPA akt o tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa članom 3. stav 1. ovog Zakona. Stavom 2. i 3. istog člana Zakona propisano je da je rok za dostavljanje akta iz stava 1. ovog člana pet dana i da po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana nadležni organ u roku od tri dana obaveštava podnosioca o visini naknade i nalaže podnosiocu zahteva izjašnjenje o načinu plaćanja. Dalje je stavom 9- 11. ovog člana propisano da se uz obaveštenje iz stava 3. ovog člana prilaže i akt LPA, da podnosilac ima pravo prigovora na akt LPA u roku od 15 dana od dana dostavljanja i da po prigovoru rešava opštinsko, odnosno gradsko veće JLS, na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije uz naknadu.
Prema tome, Zakonom je definisano da se daje podatak za građevinsko zemljište i u tom smislu LPA nema pravo da menja vrstu zemljišta, odnosno ne može se za potrebe konverzije koristiti prosečna cena drugog zemljišta jer je predmet konverzije građevinsko zemljište.
LPA može izdati akt koji sadrži samo podatak o vrednosti predmetnog zemljišta dobijen množenjem prosečne cene po m2 građevinskog zemljišta u odgovarajućoj zoni sa ukupnom površinom zemljišta, ili dati samo podatak o prosečnoj ceni.
Bitno je istaći da se ovako dobijena vrednost građevinskog zemljišta (dobijena množenjem površine i prosečne cene u zoni) u suštini ne bi mogla smatrati tržišnom vrednošću predmetnog građevinskog zemljišta, niti ima osnova za prigovor poreskog obveznika o kome se može raspravljati ili odlučivati u pojedinačnim slučajevima. Naime, prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta u odgovarajućoj zoni ne uzima u obzir pojedinačne karakteristike predmetnog zemljišta, niti tržišne uslove po kojima se to zemljište može prometovati, već se za sva zemljišta iste površine u istoj zoni utvrđuje ista vrednost zemljišta, primenom odredaba Zakona o porezima na imovinu. Tu LPA ne može ništa da odluči drugačije, a opštinsko veće može samo da odbaci prigovor i obrazloži da je uvrđena pravilna zona za predmetno zemljište i primenjena pravilna prosečna cena.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenje vodi poresko knjigovodstva van LPA odnosno van sistema Institut Mihajlo Pupin za zakup zemljišta, uređenje zemljišta i doprinosa. Kako postupiti sa zahtevima za povraćaj, preknjiženje, pa i otpis. Radi se o poslovima koje je radila Direkcija kao javno preduzeće. Koji organ treba da radi i odlučuje po takvim zahtevima (radi se o obligacionim odnosima)?
Za javne prihode koji se ne administriraju primenom ZPPPA ne vodi se poresko knjigovodstvo. Sve promene, pa i otpis u evidencijama nadležnog organa, sprovodi taj organ u skladu sa dokaznom dokumentacijom o osnovanosti knjiženja. Ukoliko je LPA preuzela administriranje ovih javnih prihoda, za postupanje u vezi otpisa je nadležna LPA.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda uređen je članom 60. Zakona o budžetskom sistemu koji glasi:
„Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.
Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, Uprava za trezor na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenosi iznos sredstava koji će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u rasporedu tog prihoda.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidencioni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.“
Prema članu 14. Zakona o budžetskom sistemu javni prihodi za koje se može vršiti povraćaj su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) neporeski prihodi, i to:
(1) takse,
(2) naknade,
(3) kazne,
(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;
tač. 3) i 4) (brisane)
5) samodoprinos;
Za sledeće javne prihode i primanja nije propisano da se može vršiti povraćaj:
6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;
7) (brisana)
Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine.
podtač. (1)-(3) (brisane)
(brisana)
Povraćaj javnih prihoda uređen je i članom 28. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa koji glasi:
„Povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu.
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.“
Pošto se ovde radi o prihodima nastalim upotrebom javnih sredstava, LPA je nadležna da vrši povraćaj na napred opisan način, ali samo uz potvrdu nadležnog organa da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni i dokaz o uplati. Ako se ti podaci nalaze u evidenciji LPA, onda LPA odgovara za njihovu tačnost i osnovanost za povraćaj i preknjižavanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo zahtev za odlaganje duga, sačinjen je zapisnik o usaglašenju stanja duga koji je uredno potpisan, kao i dostavnica o uručenju rešenja o odlaganju duga, zatim i ukinuto rešenje o odlaganju. Nakon svega toga obveznik je podneo zahtev za otpis duga, a evidentno je da je obaveza zastarela (nije prekidan rok zastarelosti, nisu uredno uručena rešenja i sl.). Kako postupiti sa zahtevom za otpis duga?
Zahtev za otpis duga po osnovu zastarelosti poreski obveznik može podneti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pod uslovom da pre dana podnošenja zahteva za zastarelost obaveza nije izmirena.
Pretpostavka je da nakon ispadanja poreskog obveznika iz reprograma nisu preduzete mere prinudne naplate u cilju namirenja dugovanog poreza, što znači da obveznik i dalje ima dug. Ukoliko se primenom propisa utvrdi da je nastupila zastarelost dugovanog poreza, treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti prava na naplatu.
Prema tome, smatramo da činjenica da je obveznik ispao iz reprograma, ne ukida mu pravo da se pozove na zastarelost i da se o tom zahtevu odlučuje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da, uslovni otpis kamate i mirovanje duga prekida zastarelost i produžava apsolutnu zastarelost za vreme trajanja, šta se, u tom slučaju dešava za one obveznike koji su automaki upali u uslovni otpis kamate i mirovanje duga a nisu ispoštovali ništa i već u 2013. godini spali iz istog. Da li je i za njih prekinuta zastarelost?
Zakonom o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, po kome su JLS donosile svoje odluke propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.
S obzirom da je propisano da se zastarelost prekida u periodu od 1. novembra 2012 do kraja perioda mirovanja, u slučaju kada obveznik nije ni ispunio uslov da započne mirovanje, smatramo da nema osnova da mu se računa prekid niti zastoj zastarelosti, jer nije ispunio nijedan uslov propisan zakonom, odnosno odlukom JLS.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je Opomena o neizmirenju duga uručena 2014. godine, da li je ona prekinula zastarelost samo za prethodnih 5 godina (2009,2010,2011,2012 i 2013) i ako jeste da li to znači da je dug koji je postojao na 31.12.2008. godine zastareo?
Opomena iz 2014. mogla je da prekine zastarelost samo duga koji je nastao od 1.1.2009, jer je za dug do 31.12.2008. trebalo preduzeti radnju u periodu 1.1.2009 do 31.12.2013 (pet godina), da bi se prekinula zastarelost.
Pri odlučivanju o zastarelosti mora se voditi računa da obveznik mora podneti zahtev, a zatim se moraju uzeti u obzir i uplate koje su izvršene do dana podnošenja zahteva za otpis duga zbog zastarelosti, jer se može odlučivati o zastarelosti samo nečega što je dugovani iznos na dan podnošenja zahteva, a ne i onoga što je u međuvremenu naplaćeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.