Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je obveznik koji se oporezuje za poslovni prostor od 1994. godine, i u novembru 2014. dobija Opomenu, nakon čega podnosi zahtev za izlazak na teren jer nikada nije posedovao poslovni prostor (a primao je rešenja). Izlaskom na lice mesta utrvđeno da poslovni prostor ne postoji i oslobođen je plaćanja poreza od 1.01.2015. godine. Po dobijanju Opomene u 2018. godini stranka je uložila prigovor na dug koji je nastao po osnovu tog poslovnog prostora do 01.01.2015. godine. Poreske prijave nema, nije dobijena od Poreske uprave. Shodno gore navedenom, da li ima osnova za otpis tog duga, s obzirom na to da obveznik tvrdi da nikada nije posedovao poslovni prostor, a LS nije u mogućnosti da to utvrdi?
S obzirom da su podaci o poreskom obvezniku preneti iz Poreske uprave i da je sve godine do 2015. utvrđivan porez i uručeno rešenje poreskom obvezniku, podrazumeva obavezu poreskog obveznika da dostavi dokaze, kaoi nove činjenice od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, na osnovu kojih bi se mogao sprovesti ponovni postupak utvrđivanja poreza na imovinu i utvrditi drugačije činjenično stanje, a time i eventualno stornirati zaduženja delom ili u celosti.
Naime, proverom u evidencijama drugih organa i službi, javnih preduzeća i sl. (katastar, urbanizam, EPS, komunalno, Telekom) može se utvrditi ko je bio vlasnik tog prostora. Opština, odnosno Grad bi trebalo da ima podatak o rušenju tog objekta, ako je on uopšte postojao. Takođe, možda postoje orto foto snimci na kojima se vidi da li je objekat postojao ili ne.
U svakom slučaju, neophodno je proveriti sve činjenice pre nego što se obvezniku utvrdi da nije bio poreski obveznik za predmetni prostor.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik je podneo zahtev za otpis dugova po osnovu zastarelosti 22.04.2015. godine, dok je opomena uručena 3.12.2014. godine. Na dan 31.12.2009. (posmatrano iz 2015. godine) celokupan dug je iznosio: glavnica - 14.560,53 din, dok je kamata bila u iznosu od 15.014,01 din. Da li ovaj dug na dan 31.12.2009. godine zastareva u potpunosti s obzirom da su vršene uplate 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. godine? Da li se izvršenim uplatama u periodu od 2010-2015. godine namiruje taj dug ili ne?
S obzirom na to da je u pitanju obveznik koji se obratio zahtevom za otpis zbog zastarelosti 2015. godine, s tim u vezi posmatra se taj momenat kao ključni za odlučivanje. Naime dana 1.1.2015. godine bi potencijalno mogao da zastari dug koji je nastao do 31.12.2009, jer je taj dug trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost najkasnije do 31.12.2014. (pet godina).
Prema ZPPPA uređen je redosled namirenja poreskih obaveza kod plaćanja, tako da se svakako uplatama namiruju najstarija dugovanja. To znači da se moraju uzeti u obzir sve uplate izvršene do dana podnošenja zahteva za zastarelost u smislu da su te uplate namirile obaveze prema redosledu njihovog dospeća. Konkretno uplate izvršene 2010 i kasnije nisu mogle da namire obaveze iz 2010. i kasnije, a da dug iz 2009. ostne negde sa strane i da čeka da zastari, već se uplatama namiruju uvek najstarija dugovanja.
Pored toga, kako je 2014. godine izdata opomena, time je prekinuta zastarelost prava na naplatu, čime je zastarelost počela ponovo da teče. Eventualno, može se proveriti da li je uplatama namiren dug koji je nastao zaključno sa 31.12.2008. i ako nije naplaćen u celosti, nenaplaćeni deo bi se mogao otpisati po osnovu zastarelosti, jer opomena iz 2014. nije prekinula zastarelost duga iz 2008. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se nadstrešnice površine 45x15 m2 (ukupna površina 675 m2) koje su namenjene kao garažno mesto za smeštaj autobusa trebaju oporezivati?
Prema odredbama člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, objekat jeste građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgarde svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl).
Prema odredbi člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i iugradnji, zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvode i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skolništa, podzemne garaže i sl).
Konstituisano oporezivo pravo na nadstrešnici, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije je predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Poštujući odredbe člana 6a. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti su razvrstane u odgovarajuće grupe nepokretnosti (i u ovom slučaju to može biti: garaža i garažno mesto ili poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je organ uprave nadlezan za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista? Da li je to Odeljenje za poljoprivredu ili Odeljenje za LPA?
Prema članu 46. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta vrši rešenjem opštinska, odnosno gradska uprava na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Članom 48. istog zakona propisano je da prihodi od naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište čija se namena menja.
Na osnovu navedenog, može se konstatovati da naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Lokalna poreska administracija administrira izvorne javne prihode primenom Zakona o poreskom psotupku i poreskoj administraciji.
U odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i naknadu za korišćenje javnih površina, navodi se da ove naknade vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a u članu 271. Zakona navedeno je da postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema tome, u Zakonu je jasno precizirano kada administriranje naknade vrši lokalna poreska adminsitracija (organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda).
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije novouvedena naknada, već se ista naplaćivala i ranije, tako da smatramo da isti organ jedinice lokalne samouprave koji je naknadu naplaćivao do kraja 2018. godine, to treba da čini i dalje, jer novim zakonom ništa nije promenjeno u pogledu nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizički poresku prijavu za porez na imovinu (PPI-1)? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1.1.2019. sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1.1.2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica mogu poresku prijavu (PPI-2) podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u papirnom obliku.
Prema zakonu, poreske prijave primljene u papiru posle 1.1.2019. godine treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ukoliko obveznik to ne učini, njegova poreska prijava podneta u papiru može da posluži LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, kao i problem kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.