Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako nije vođena vanbilansna evidencija javnih prihoda od DRI je dobijen nalog da se isti sprovede. Urađena su rešenja uz dokaze o obveznicima, ali DRI kaže da to nije dovoljno. Pošto je nepoznata procedura oko vanbilansne evidencije, da li se mogu dati neke smernice?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čl. 160. stav 10. i 163. propisana je obaveza vođenja poreskog računovodstva, a članom 163a. uređeno je vanbilansno poresko računovodstvo. Lokalna poreska administracija vodi svoje poresko računovodstvo za izvorne javne prihode iz člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, počev od 1.01.2007. godine, odnosno od dana preuzimanja poslova administriranja određenih izvornih javnih prihoda od Poreske uprave.
Članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se poresko računovodstvo vodi na način uređen aktom koji donosi ministar.
Ministar finansija, na osnovu ovlašćenja iz člana 163.stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, doneo je Pravilnik o poreskom računovodstvu, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 103/11 i primenjuje se od 1.1.2012. godine, čime je prestao da važi Pravilnik o knjigovodstvu javnih prihoda.
Ovim pravilnikom uređuju se: knjigovodstvene evidencije, računski plan, knjigovodstvena načela, otvaranje knjiga, knjiženje uplata i obaveza, konsolidovanje i zaključivanje knjiga, rokovi za knjiženje promena i čuvanje knjigovodstvenih evidencija, odgovorna lica i javne isprave poreskog računovodstva za sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava i nadležni organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze:
Dalje je propisano da se neplaćene poreske obaveze navedene u stavu 1. ovog člana vode po poreskom obvezniku i iznosima dugovanog poreza i kamate po pojedinačnim uplatnim računima javnih prihoda o čemu poreski organ vodi računa po službenoj dužnosti i postupke prenosa neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo vrši po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, rešenja o prestanku obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
Za obavezu knjiženja u vanbilansnom poreskom računovodstvu veoma su važne odredbe stava 4. koji propisuje da sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, bliže uređuje ministar aktom iz člana 163. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, očekuje se izmena i dopuna podzakonskog akta kojim je regulisano poresko računovodstvo, koji će bliže definisati primenu navedenog člana.
Za sada, bezuslovno znamo da se o prenosu neplaćenih poreskih obaveza iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo odlučuje donošenjem rešenja uz prethodno prikupljene podatke o osnovu za prenos u vanbilansno poresko računovodstvo (dokaz o brisanju iz propisanog registra, apsolutnoj zastarelosti, spornim i dubioznim potraživanjima kao i obavezama koje su predmet namirenja u postupku stečaja putem bankrotstva.) Smatramo da posebnu pažnju zaslužuju neplaćene obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka iz razloga što se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, što znači da se nakon prenošenja obaveza, koje su predmet prijave potraživanja u vanbilansno poresko računovodstvo, mogu desiti uplate za namirenje poverilaca u skladu sa rešenjima o glavnoj deobi. Pored navedenog zakonodavac nije dao kriterijume za određivanje spornih i dubioznih potraživanje koje bi se rešenjima isknjižile iz poreskog računovodstva.
Doneta rešenja knjiže se u poreskom računovodstvu, storniranjem neplaćenih poreskih obaveza i njihovim prenosom u vanbilansno poresko računovodstvo.
Na osnovu navedenog smatramo da se nisu stekli svi uslovi za primenu člana 163a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ministarstva finansija o kriterijumima i propisima o spornim i dubioznim potraživanjima.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se smatra da je poreski dug izmiren u slučaju odlaganja plaćanja poreskog duga?
Danom potpisivanja sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno danom donošenja rešenja Poreske uprave o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, ne smatra se da je poreski dug izmiren, već je samo odloženo njegovo plaćanje u rokovima utvrđenim sporazumom, odnosno rešenjem.
S tim u vezi, poreski dug u celosti smatra se izmirenim uplatom poslednje rate poreskog duga koji je odložen, odnosno uplatom celokupnog poreskog duga koji je odložen i koja je preneta na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Ako poreski obveznik ne izmiri tekuće obaveze odnosno ako se ne pridržava rokova iz sporazuma ili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili ako u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu poreski organ će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i neplaćeni dugovani porez, uključujući i neplaćenu kamatu na taj dug, naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate. Dakle, donosi se rešenje o poništavanju sporazuma, odnosno o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate (čl. 74. stav 7. i stav 9. ZPPPA i član 10. stav 9. Zakona). Zakonodavac ne propisuje mogućnost naknadnih uplata rata reprograma, osim rokova koji su određeni sporazumom ili rešenjem o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, prema tome ne može se naknadnom uplatom ispuniti uslov za reprogram.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta čini osnovicu za obračun kamate u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza?
Osnovicu za obračun kamate, u periodu odloženog plaćanja dugovanog poreza i prilikom evidentiranja i plaćanja prve rate reprograma, predstavlja dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja. Pri tome, za svaki naredni period u kome se rate evidentiraju i plaćaju, osnovicu za obračun kamate uvek čini preostali dugovani porez (koji u sebi ne sadrži kamatu) koji je predmet odlaganja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U vezi otpisa kamate po čl. 10. i 73. ZPPPA koji datum se uzima u obzir prilikom donošenja rešenja o otpisu: datum isteka zadnje rate po rešenju o reprogramu, zadnji datum u tekućoj godini u kome je sklopljen reprogram ili datum donošenja rešenja (npr. današnji dan). Sa obveznicima koji na vreme nisu isplatili zadnju ratu reprograma da li se donosi rešenje o ukidanju reprogramu ili postoji mogućnost da naknadnom uplatom ispuni reprogram?
Podnošenjem zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate poreski obveznik ima obavezu da usaglasi stanje dugovanog poreza na određeni dan. Dan usaglašavanja stanja dugovanog poreza je dan sa kojim se sprovode knjiženja u poreskom računovodstvu i smatra se danom ulaska dugovanog poreza u reprogram. Na kartici poreskog obveznika na dan ulaska dugovanog poreza u reprogram stanje i glavnog duga i kamate je nula i od tog dana se vrši obračun kamate na ceo dugovani porez koji se odlaže do dana dospeća prve rate kada se knjiži i iznos prve rate i iznos obračunate kamate u poreskom računovodstvu. Obračun kamate se vrši na ostatak duga što znači da je sledeći obračun kamate na ostatak duga (iznos nakon plaćanja prve rate) od datuma dospeća prve rate do datuma dospeća druge rate za plaćanje u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
Poreskom obvezniku koji redovno izmiruje rate dugovanog poreza, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa zakonom otpisuje se kamata na dug koji se odnosi na dugovani porez plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti. U slučaju kada poreski obveznik i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza isplati dugovani porez u potpunosti, poreskom obvezniku se otpisuje kamata na taj dug i na taj dan (član 76. stav 4. ZPPPA i član 10. stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Prema navedenom, datumi koji određuju knjiženja kamate u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate su:
Ako obveznik redovno plaća rate reprograma sa pripadajućom kamatom i tekuće obaveze, onda se po isteku svakih 12 rata (ne kraj tekuće godine, već kalendarski 12 meseci od prve rate), kao i po isteku poslednje rate knjiži otpis odgovarajućeg dela kamate. Za ove otpise se ne donosi posebno rešenje, jer je rešenjem o reprogramu već utvrđeno da će biti izvršen odgovarajući otpis kamate uz ispunjenje propisanih uslova.
Ako obveznik pre isteka poslednje rate plati celokupan reprogramirani dug sa pripadajućom kamatom, na dan poslednje uplate kada je dug namiren knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje kojim se ukida reprogram jer je obveznik izmirio dug pre vremena. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon plaćanja, odnosno namirenja duga, ali se knjiži sa danom namirenja duga (to je datum pod kojim se vidi na upitu stanja).
Ako obveznik ne plati ratu reprograma ili tekuću obavezu, sa danom kada je obvezniku nastao dug, odnosno kada je prestao da plaća, knjiži se storno preostalih rata reprograma i kamate do tog dana. Takođe se donosi rešenje o ukidanju reprograma zbog neplaćanja. Datum donošenja samog rešenja je bilo koji dan nakon dana kada je obveznik pao u docnju, ali bi trebalo da se knjiži sa danom kada je nastao dug zbog koga je obveznik ispao iz reprograma (da ne bi bilo situacija da ispadanje iz reprograma zavisi od toga kada je zaposleni uočio da neko nešto nije platio).
Da li će i kolika tolerancija LPA biti u pogledu plaćanja i ukidanja, zavisi od stava vašeg rukovodstva. Strogo po zakonu, mesta za toleranciju nema, ali uzimajući u obzir razne okolnosti i to da se reprogramom obvezniku daje mogućnost da na relaksiraniji način plati svoje obaveze, kao i da obveznik može da propusti plaćanje iz možda nekih opravdanih razloga, predlažemo da ipak pre ukidanja prvo pokušate da kontaktirate obveznika koji plaća, ali ne redovno. Onaj koji nije ništa platio više meseci, svakako treba da bude izbačen iz reprograma. Ovo preporučujemo iz razloga što obvezniku kome je ukinut reprogram ne može biti dozvoljen novi pod istim uslovima. Zakon dozvoljava da samo obveznik koji je imao reprogram po članu 10. dobije posle ispadanja reprogram po članu 73. ZPPPA.
Pred kraj svake godine i izrade završnog računa, treba proveriti ko plaća i ko ne plaća, kome treba proknjižiti otpis kamate zbog dvanaeste rate, a kome zbog završetka reprograma, a koga treba izbaciti iz reprograma (proknjižiti storno i doneti rešenje o ukidanju).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja (ili samo dispozitiv) u kojem se odobrava plaćanje pozitivne kamate u smislu člana 75. stav 9. ZPPPA, jer je obveznik tokom 2017. godine uplatio iznos po rešenju koje je kasnije poništeno?
U skladu sa članom 99. Pravilnika o poreskom računovodstvu plaćanje se ne vrši sa računa javnog prihoda, već iz budžeta JLS. Ovim članom Pravilnika propisano je da kamata plaćena poreskom obvezniku, ako poreski organ u skladu sa Zakonom ne postupi u ostavljenom roku, po njegovom pismenom zahtevu, odnosno po presudi suda, se ne knjiži već pada na teret redovnog poslovanja poreskog organa, a sredstva se obezbeđuju iz prihoda poreskog organa.
U skladu sa navedenim, ovo rešenje se ne izvršava kao takvo u Upravi za trezor, niti ga izvršava LPA. Smatramo da uz poseban zahtev, ovo rešenje i zahtev obveznika, treba dostaviti organizacionoj jedinici koja vrši plaćanja iz budžeta jedinice lokalne samouprave (odeljenje za finansije). Pri tom je u budžetu potrebno da postoje sredstva za ove namene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.