Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postoji mogućnost da se objavi forma zapisnika vezano za storniranje neosnovano utvrđenih poreskih obaveza?
Forma zapisnika za storniranje neosnovanog zaduženja.doc
U svim jednostavnijim slučajevima, gde obveznik ne osporava postupak, i gde se postupa po njegovom zahtevu koji sadrži nedvosmislene dokaze, ne mora se sačinjavati zapisnik, već se u obrazloženju rešenja navodi osnov za donošenje rešenja
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li ogranak i predstavništvo privrednog društva mogu biti zaduženi po osnovu lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru?
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede broj 401-00-00581/2012-03 od 30.11.2012. godine.pdf
Izvod iz Zakona o privrednim društvima - ogranak i predstavništvo.docx
U Mišljenju Ministarstva finansija navedeno je da predstavništva i ogranci nisu obveznici firmarine. Ovo se odnosi pre svega na predstavništva i ogranke stranih pravnih lica. Ogranci domaćih privrednih društava, odnosno izdvojene poslovne jedinice nisu posebni privredni subjekti, posebno pravno lice (ogranak nema svoj PIB), već su deo privrednog društva i posluju pod njegovim PIB-om. Za isticanje firme na prostoru u kome oni obavljaju delatnost obveznik firmarine nije ogranak već pravno lice pod čijim PIB-om taj ogranak obavlja delatnost, ukoliko je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano da to pravno lice plaća taksu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U toku godine pravno lice je zaključilo ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. U ugovoru je navedeno da će se plaćanje izvršiti u dve rate (jedna do 31.12.2018. i druga do 31.03.2019. godine). Da li je to pravno lice dužno da podnese PPI-1 (izmenu poreza) za stečenu nepokretnost, ako u katastru stoji kao vlasnik nepokretnost stari vlasnik, a u zabeležbama, vrsta tereta: ostale zabeležbe propisane zakonom i datum zaključenja ugovora?
Kada je po osnovu ugovora o kupoprodaji pravno lice steklo pravo svojine na poslovnom prostoru, obaveza po osnovu poreza na imovinu tom pravnom licu nastala je danom zaključenja ugovora o kupoprodaji, nezavisno od toga da li je i kada taj poslovni prostor upisan u katastru nepokretnosti, odnosno da li je i kada sticalac prava prema zaključenom ugovoru u katastru nepokretnosti upisan kao imalac prava svojine na tom poslovnom prostoru. Način plaćanja obaveza po ugovoru nije od uticaja na sticanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 21, Bilten 6/15 .pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - broj 9, Bilten 4/15 .pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se može po službenoj dužnosti pripisivati dug naslednicima imovine a koji je neizmiren iza prethodnih, preminulih vlasnika nepokretnosti? Kakva procedura se sprovodi u tom slučaju?
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova dalja poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Članom 19. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. To je pravni osnov da se izvrši prenos duga sa umrlog lica na naslednika u visini i na način propisan ovim zakonom.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako se donose bilo koja akta u poreskom postupku nakon smrti poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneti su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Obaveza je, dakle, držaoca nepokretnosti da LPA prema mestu nepokretnosti dostavi dokaz o smrti poreskog obveznika i da podnese poresku prijavu PPI-2 za utvrđivanje poreza na imovinu, na svoje ime. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima. U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poresko pravnu situaciju kao i preminuli vlasnik.
Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz, kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
S obzirom da je u pitanju pripisivanje duga iza prethodnih, umrlih vlasnika, nasledniku se može preneti samo dug onog lica koga je on nasledio. Na primer, ako se dug vodi na preminulom dedi, pri čemu je sprovedena ostavina na oca koji je u međuvremenu preminuo, ali dug u LPA nije prenet sa dede na oca (jer LPA nije imala saznanja o tome), pa je nakon smrti oca doneto ostavinsko rešenje kojim je imovina oca preneta sa oca na sina, u tom slučaju sin ne može naslediti dedina poreska dugovanja koja se vode u LPA, jer on nije ni naslednik dede već oca. U tom slučaju se dedin dug otpisuje jer je dedin naslednik preminuo pre nego što je izvršen prenos duga sa dede na njega (ne može se doneti rešenje na umrlo lice nakon njegove smrti). Smrću fizičkog lica to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, pa se tom licu (ocu), kao nasledniku (od dede), ne može izvršiti prenos duga u smislu da to lice ispunjava poresku obavezu preminulog lica čiju imovinu je nasledio.
U drugom slučaju, ako nije vršena ostavina sa dede na oca, već sin direktno nasleđuje dedu, tada se na njega prenose dedina dugovanja.
Prilikom prenosa duga naslednicima mora se voditi računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.
Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice i dokazi sa kojima LPA ne raspolaže.
Forma rešenja za prenos duga sa umrlog lica na naslednika.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može kladionica koja je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru da bude zadužena i po osnovu takse za držanje sredstava za igru?
Zakon o igrama na sreću uređuje šta se smatra zabavnim igrama, a šta igrama na sreću. Članom 3. stav 1. ovog zakona propisano je da se igrama na sreću, u smislu ovog zakona, ne smatraju igre na računarima, simulatorima, video-automatima, fliperima i drugim sličnim napravama, koje se stavljaju u pogon uz pomoć novca ili žetona, kao i pikado, bilijar i druge slične igre, u kojima se učestvuje uz naplatu, a u kojima učesnik ne može ostvariti dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, već pravo na jednu ili više besplatnih igara iste vrste (zabavne igre). Zabavne igre, u smislu stava 1. ovog člana, nisu predmet uređivanja ovog zakona.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da se za korišćenje prava, predmeta i usluga za koje se plaća lokalna komunalna taksa, ne može uvoditi posebna naknada.
Prema članu 15. lokalne komunalne takse se mogu uvoditi, između ostalog, za isticanje firme na poslovnom prostoru i za držanje sredstava za igru (“zabavne igre”).
Znači, obveznik koji plaća firmarinu, može biti i obveznik za zabavne igre jer su to dva osnova po kojima se plaćaju ove takse, pri čemu nije propisano da plaćanje takse po jednom osnovu isključuje plaćanje takse po drugom osnovu.
Napominjemo da treba voditi računa o tome da li kladionica drži sredstva za igru (zabavne igre) ili se bavi isključivo igrama na sreću, jer držanje igara na sreću, koje nisu zabavne igre, ne podleže plaćanju lokalne komunalne takse za zabavne igre.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.