Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod administrativnih programa, odnosno kod programa 15 i 16 da li je neophodno popunjavati sve obrasce za planiranje programskog budžeta sa ciljevima i indikatorima, s obzirom na Uputstvo i činjenicu da se njihovi učinci ne mere u šestomesečnom i godišnjem izveštaju?
Neophodno je popuniti obrasce za planiranje programskog budžeta ali bez ciljeva i indikatora, pa samim tim i bez bazne vrednosti, projekcija i izvora verifikacije. U šestomesečnom i godišnjem izveštaju se izveštava o ovim programskim aktivnostima kroz obrazac 1 koji se odnosi samo na finansijske pokazatelje, tj. rashode. Uputstvo za izradu programskog budžeta kaže da u slučajevima kada se program odnosi isključivo na administrativne nadležnosti i troškove budžetskog korisnika (ili više budžetskih korisnika), uključujući aktivnosti podrške radu drugih organa (npr., podrška radu Vlade) takav program je tipa administrativni i za ovaj tip programa nije potrebno definisati ciljeve i indikatore.
Na kupovinu SAP softvera za potrebe rada gradske uprave, odnosno njenih sekretarijata da li se shodno primenjuje Uredba o načinu odobravanja kapitalnih projekata iz budžeta, i da li je potrebno izraditi studiju izvodljivosti s obzirom na vrednost ulaganja?
Član 5. Uredbe određuje: „Kapitalnim projektom se pored izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture smatra i ulaganje u kupovinu zgrada i objekata, kao i drugu nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, nezavisno od toga da li je kapitalni projekat iskazan kao poseban projekat unutar programa ili kao izdatak u okviru određene programske aktivnosti u budžetu.“ Dalje, član 7. Uredbe kaže „Za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti, a koji se odnose na kupovinu zgrada i objekata, mašina i opreme, softvera, zemljišta i ostale nefinansijske imovine za čiju realizaciju nije potrebno pribavljanje građevinske dozvole, studija izvodljivosti izrađuje se u smanjenom obimu (sadrži analizu varijantnih rešenja, analizu troškova i koristi, ciljeva koji se žele postići, analizu troškova za rad i održavanje i druge elemente neophodne za donošenje investicione odluke).“ Sledi da, ukoliko je procenjena vrednost nabavke softvera preko 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za kupovinu softvera treba uraditi studiju izvodljvosti (u smanjenom obimu) tj. onako kako je opisano u članu 7. Uredbe.
Molimo Vas objasnite pojam ovlašćenog predlagača kapitalnog projekta?
Uredba, član 3. tačka 5) kaže: „Ovlašćeni predlagač je direktni korisnik budžetskih sredstava koji za kapitalne projekte iz svoje nadležnosti sačinjava, odnosno prikuplja svu investicionu dokumentaciju, ocenjuje i selektuje predloge ideja za kapitalne projekte i unosi ih u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti. Ovlašćeni predlagač podnosi zahtev za finansiranje kapitalnog projekta ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno lokalnom organu nadležnom za finansije, u skladu sa budžetskim kalendarom“
Kako se planiraju sredstva za redovno održavanje asfaltnih kolovoza, odnosno lokalnih puteva?
Rashode za potrebe redovnog održavanja lokalnih puteva, ulica i asfaltnih kolovoza potrebno je predvideti kod direktnog korisnika budžeta opštinske/gradske uprave u programu 7 programske aktivnosti 0701-0002 održavanje saobraćajne infrastrukture sa ekonomskom klasifikacijom 425. U ovom slučaju radi se o redovnom održavanju i sanaciji, ili čak pojačanom održavanju kolovozne konstrukcije kojima se ne povećava knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava (nažalost u velikom broju JLS ne vodi se nikakva evidencija o javnoj svojini lokalnih puteva – kategorisanih i nekategorisanih, te je neophodno realizovati određene korake u popisu, proceni vrednosti i vođenja pomoćnih knjiga vezano za ulice i puteve). Iz svega navedenog proizilazi, da JLS ulažu u rekonstrukciju i popravku puteva i ulica, a koji prema postojećoj evidenciji i nisu svojina JLS, što je u svakom slučaju situacija koju treba korigovati. Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (u skupštinskoj proceduri od oktobra 2018. godine, očekivano usvajanje do kraja 2018. godine) stvaraju se osnovi za ubrzano prevazilaženje navedene situacije, budući da se predviđa upis prava javne svojine JLS po službenoj dužnosti, po sili zakona, na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana JLS, odnosno njeni organi i organizacije.
U kojem programu i pod kojom funkcijom treba planirati sredstva za veštačku oplodnju u skladu sa donetom odlukom od strane JLS?
Sredstva koja se odobravaju na osnovu posebne odluke JLS a vezano za veštačku oplodnju treba planirati u programu 11 koji se odnosi na socijalnu i dečiju zaštitu (u okviru PA 0007 – Podrška rađanju i roditeljstvu ili eventualno kao zaseban projekat) korišćenjem funkcionalne klasifikacione oznake 040.