Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može da se ovlasti lice van Opštinske uprave za pripremu predloga Godišnjeg plana javnih nabavki koji usvaja Opštinsko veće, kao i za sprovođenje postupaka javnih nabavkim, iako LS ima služebunika za javne nabavke?
Član 92. Zakona o javnim nabavkama propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.
Ako procenjena vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara, naručilac nije dužan da imenuje komisiju za javnu nabavku, u kom slučaju postupak javne nabavke sprovodi lice koje naručilac imenuje.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Članovi komisije za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana mogu da budu lica koja nisu zaposlena kod naručioca, ako naručilac nema zaposlena lica koja imaju odgovarajuća stručna znanja.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
Dakle, jasno je da sa stanovišta svih nadležnosti i poslova komisije za javnu nabavku može se angažovati bilo koje lice, i koje nije zaposleno u Opštinskoj upravi, a koje ispunjava uslove za člana komisije. Sprovođenje postupaka javnih nabavki je svakako osnovni posao komisije, pa za te poslove svakako možete angažovati službenika za javne nabavke u javnoj ustanovi.
Što se tiče poslova sačinjavanja Plana javnih nabavki, ne postoji smetnja da se angažuje po osnovu nekog od osnova iz Zakona o radu određeno lice da radi na tim poslovima – dakle, pošto je u konkretnom slučaju reč o sistematizaciji i mogućnosti da se neko angažuje za taj posao, ako ne postoji dovoljno kadrova koji se bave ovim delom procedura javnih nabavki, to se postiže planiranjem.
Generalno, poslovi planiranja takođe spadaju u delokrug odeljenja za javne nabavke, ali pre svega su u nadležnosti finansijske i pravne službe, jer je prethodno potrebno da naručilac opredeli svoja finansijska sredstva (ne mora i da ima raspoloživa sredstva za sačinjavanje Plana i pokretanje postupaka na osnovu Plana), istraži tržište i sačini Plan javnih nabavki, pa nije ista situacija kao kod angažovanja člana komisije za javnu nabavku za sprovođenje postupaka javnih nabavki, za šta ne mora da postoji neki konkretan ugovor, već prosto imenovanje člana komisije ili lica koje sprovodi postupak Odlukom o sprovođenju postupka.
Poreski obveznik je preminuo 2015. godine, a porezom je zaduživan do 2022. godine. Ostavinsko rešenje doneto je 2022. godine. Postoje velika dugovanja na preminulo lice. Naslednik smatra da treba da plati dugovanja samo za poslednjih 5 godina jer opomene nisu uručivane njemu. Kako najispravnije postupiti u konkretnom slučaju?
Prema članu 10. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra se i kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan smrti ostavioca.
Odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena je zastarelost prava poreskog organa na utvrđivanje poreza i propisano je da pravo poreskog organa na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
U konkretnom slučaju, poreskom obvezniku koji je preminuo, danom smrti prestale su sve obaveze, što znači da je tom licu porez mogao biti utvrđen samo do tog datuma, a da su sve obaveze utvrđene nakon dana smrti neosnovano utvrđene. S obzirom da je zakonski naslednik poreskog obveznika njegov sin, pretpostavka je da u konkretnom slučaju nije sprovedena ostavina sa oca na sina.
Prema Zakonu o nasleđivanju, u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaviočevo dete dobilo da je nasledilo. Navedeno bi značilo da je unuk naslednik i da je njemu obaveza prema članu 10. Zakona o porezima na imovinu nastala danom smrti ostavioca.
Međutim, imajući u vidu odredbe ZPPPA o zastarelosti prava poreskog organa na utvrđivanje poreza, isti se može utvrditi pet godina unazad. Ako su u 2022. godini preduzete neke radnje poreskog organa u vezi utvrđivanja (poslat poziv i sl.), tada se može utvrditi obaveza od 1.1.2017. godine (jer je 2022. godine prekinuta zastarelost u skladu sa članom 114d ZPPPA), a ako nisu preduzete nikakve radnje poreskog organa u cilju utvrđivanja poreza, onda se u 2023. godini može utvrditi obaveza počev od 1.1.2018. godine.
Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ukoliko je nakon otpisa neosnovanih zaduženja i kamate na ime preminulog lica ostao dug (koji se odnosi na period do dana smrti), taj dug se prenosi na ime naslednika koji prema navedenim odredbama ispunjava poresku obavezu preminulog lica.
S obzirom da je članom 3. Zakona o javnim nabavkama propisano da su javni naručioci organi jedinice lokalne samouprave, a da su prema članu 65. Zakona o lokalnoj samoupravi, organi grada/opštine: skupština, gradonačelnik/predsednik opštine, veće i uprava, kako tretirati pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave? Da li je to poseban organ jedinice lokalne samouprave tj. poseban javni naručilac, koji će biti prijavljen na Portalu JN i za kojeg se vodi posebni plan javnih nabavki?
Pravobranilaštvo bi trebalo da bude poseban naručilac, sa svojim nabavkama, sredstvima kao i prijavom na Portalu javnih nabavki radi sprovođenja svih koraka u postupcima javnih nabavki.
Međutim, činjenica je da različite lokalne samouprave na različit način uređuju položaj Pravobranilaštva, te da za sada ne postoji neki univerzalni način na koji postupaju sve JLS.
Takođe, na Portalu javnih nabavki, postoji mnogo javnih nabavki koje sprovode kako Državno pravobranilaštvo, tako i Opštinska pravobranilaštva.
Potrebno je proveriti Statut grada/opštine, kao i konsultovati finansijsku službu radi utvrđivanja da li su pravobranilaštvu data sredstva koja bi trebala da budu utrošena na nabavke.
Poreski obveznik je putem punomoćnika izjavio žalbu na rešenje o porezu na imovinu, u kom se žalio na iznos utvrđene obaveze i tražio da mu se za sastav žalbe nadoknade troškovi u određenom znosu i za taksu na žalbu. Poreski organ je usvojio žalbu i zamenio ožalbeno rešenje, te smanjio iznos poreske obaveze i odbio troškove postupka kao neosnovane, imajući u vidu da isti nisu bili ni nužni ni opravdani, te da je poreski obveznik i sam mogao da učestvuje u postupku, što se redovno i dešava u praksi pred ovim organom. Punomoćnik je ponovo uložio žalbu, pobijajući rešenje u delu kojim se odbija zahtev za naknadu troškova i tražio da se nadoknade troškovi i za sastav te druge žalbe u određenom iznosu i za taksu na žalbu. Drugostepeni organ je odlučujući po žalbi, poništio treći stav dispozitiva rešenja kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova i vratio predmet u tom delu prvostepenom organ na ponovno odlučivanje. Koje troškove sad priznati, u kom iznosu, da li samo za sastav jedne žalbe? Imajući u vidu da je prvo rešenje zamenjeno i utvrđen umanjeni iznos poreza te da je drugostepeni organ rešenje poništio u delu koji se odnosi na naknadu troškova i vratio na ponovno odlučivanje, te su samim tim poništene i pravne posledice koje je proizvelo od trenutka stupanja na snagu.
U konkretnom slučaju za prvi zahtev za troškove (po prvobitnom rešenju), koji je odbijen u izmenjenom rešenju, a koje je drugostepeni organ poništio (u tom delu rešenja), potrebno je utvrditi šta je drugostepeni organ naložio da se uradi u ponovnom postupku, i u skladu sa tim doneti odgovarajuću odluku. Pored toga, po novom zahtevu za nadoknadu troškova, koji je podnet u postupku po žalbi na izmenjeno rešenje u delu kojim je odlučeno o troškovima, takođe morate da odlučite. To znači, da obvezniku potencijalno (ako utvrdite da su troškovi nužni i opravdani) mogu biti priznata oba troška, ali u odgovarajućim, propisanim iznosima (a ne u iznosima koje je on zahtevao).
Pri oceni neophodnosti i opravdanosti troškova, moraju se uzeti u obzir činjenice koje se odnose na izdatke koje je stranka morala imati u svrhu stavljanja van pravnog prometa pojedinačnog pravnog akta. To znači da stranka kojoj se troškovi nadoknađuju (uvek je to poreski obveznik, a ne advokat), mora da dostavi dokaz o tome da je imala troškove čiju naknadu zahteva.
Takođe, treba imati u vidu i odredbe člana 85. stav 7. Zakona o upravnom postupku, koje propisuju da lice koje učestvuje u postupku snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom. To znači da je potrebno utvrditi okolnosti koje ukazuju na to da li su troškovi zastupanja prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa ili obveznika (ako su u pitanju činjenice i podaci koje je po zakonu obveznik morao sam da dostavi nadležnom organu, a to nije učinio, u tom smislu troškovi angažovanja advokata nisu prouzrokovani nepravilnim radom poreskog organa već samo obveznika, odnosno kada su u pitanju činjenice od značaja za oporezivanje, sa kojima organ nije, niti je mogao biti upoznat u postupku pre donošenja rešenja).
Shodno navedenom, kod utvrđivanja prava na nadoknadu troškova za sastav žalbe, potrebno je:
Troškovi koji se odnose na administrativnu taksu za podnošenje žalbe, u oba postupka su evidentno nastali iz razloga što su plaćeni o čemu postoji dokaz. Za njih takođe treba utvrditi da li su bili nužni i opravdani, u skladu sa tim postupiti.
Troškovi zastupanja od strane advokata se odmeravaju u skladu sa TARIFOM O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA (Sl. glasnik RS", br. 121/2012, 99/2020 i 37/2021).
Upravni postupak je obrađen Tarifnim brojevima 37 - 41, a u vezi sa njima je Tarifni broj 13, na čiju primenu se upućuje kada se radi o procenljivim stvarima. Vrednost spora i iznos nagrade u Tarifi prikazan je u poenima, a u članu 15. Tarife je navedeno da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara.
U članu 12. Tarife navedeno je da: „na zahtev stranke advokat je dužan sastaviti pismeni obračun nagrade i troškova za izvršeni rad uz prikaz Tarife".
U nastavku prikaz primera:
U vezi žalbe na rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu za 2022. godinu u iznosu od 19.000 dinara, stranka je podnela zahtev za nadoknadu troškova zastupanja na ime sastavljanja žalbe od strane advokata u iznosu od 33.000 dinara, a u vezi sa TB 38. Tarife, koji se odnosi na neprocenljive predmete i u vezi sa TB 40. Tarife, koji se odnosi na pravne lekove. Ukoliko se usvaja zahtev za nadoknadu troškova zastupanja, polazi se od toga da je u pitanju zastupanje u procenljivim stvarima u skladu sa TB 37 Tarife (a ne u neprocenljivim po TB 38). Znači, visina troškova postupka određena je advokatskom tarifom u zavisnosti od vrednosti spora, a ne od volje podnosioca zahteva, koja pravila se primenjuju i u upravnom postupku, pa je u svrhu zaštite javnog interesa, troškove postupka neophodno ceniti prema visini utvrđenih poreskih obaveza koje su predmet ožalbenog postupka.
Prema stavu 1 Tarifnog broja 37: „za sastavljanje predloga, zahteva, prijava, molbi i drugih podnesaka kojima se pokreće upravni postupak i to u procenljivim stvarima kada se upravni postupak vodi oko nekog prava u vezi sa imovinom koja ima određenu novčanu vrednost, kao i za sastavljanje ostalih obrazloženih podnesaka ili podnesaka koji sadrže činjenične navode, advokatu pripada jednak iznos nagrade, u zavisnosti od vrednosti te imovine, kao i za podneske kojima se pokreće parnični postupak (tužbe, predlozi, molbe) iz Tarifnog broja 13."
Prema stavu 1 Tarifnog broja 40: „za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak (predlozi) iz Tarifnog broja 37. i 38."
Znači, prema stavu 1 Tarifnog broja 13, za vrednost spora do 25.000 poena, advokatu pripada nagrada od 300 poena, a imajući u vidu da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara, za vrednost spora do 750.000 dinara, advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara.
Shodno tome, obzirom na to da je u konkretnom primeru vrednost predmeta spora 19.000 dinara (kao vrednost utvrđenog poreza), advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara uvećana za 100% (u skladu sa TB 40.), što znači da naknada troškova za sastavljanje žalbe u ovom slučaju ukupno iznosi 18.000 dinara.
Lokalna samouprava planira da nabavi kamere za video nadzor, taj projekat će trajati tri godine. Prve godine neće se platiti ništa, druge godine i treće će biti plaćanja. Javna nabavka se mora sorovesti. Na koji način izvršiti planiranje i da li je uopšte potrebno ako ove godine neće biti plaćanja? I na koji način da se sprovede javna nabavka?
U situaciji navedenoj u pitanju, proizilazi da se radi o kapitalnom izdatku i to u smislu definicije po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima ("Sl. glasnik RS", br. 51/2019 i 139/2022) shodno članu 3. kako sledi: "Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa. Kapitalne projekte čine i sve javne investicije u nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, koje su finansirane iz republičkog budžeta, budžeta lokalne samouprave, zajma i/ili bespovratnih sredstava primljenih u ime Republike Srbije ili uz garancije Republike Srbije”.
Odgovornost za preuzete obaveze definisana je članom 54. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021, 117/2021-dr.zakon i 138/2022) gde se u stavu 1. navodi da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.
Izuzetno od stava 1. člana 54, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa nadležnog za poslove finansija, uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja.
Na osnovu svega navedenog, s obzirom da nije predviđeno plaćanje u tekućoj godini, smatramo da je moguće da se sprovede postupak javne nabavke (kamere za video nadzor) u skladu sa pravilima koje propisuje Zakon o javnim nabavkama (prevashodno u smislu usklađivanja plana javnih nabavki) i pod uslovom obaveznog pribavljanja saglasnosti od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije za sklapanje ovakvih ugovora.
S druge strane, imajuću u vidu da se planira uvođenje video nadzora na javnim površinama u lokalnoj samoupravi, ukazujemo i na obavezu poštovanja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Članom 54. st. 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, utvrđeno je da, ako je verovatno da će neka vrsta obrade prouzrokovati visok rizik za prava i slobode fizičkih lica, rukovalac je dužan da pre nego što započne sa obradom izvrši procenu uticaja predviđenih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti. Procena uticaja je akt koji predstvalja jedno sveobuhvatno sagledavanja obrade ličnih podataka, prilikom kog treba ustanoviti šta su razlozi za obradu podataka o ličnosti, koji su to rizici do kojih može doći po lične podatke građana i koje su to mere koje se treba preduzeti da bi se ti rizici smanjili.
Lista vrsti radnji za koje se mora izvršiti procena uticaja utvrđena je Odlukom o listi vrsta radnji obrade podataka o ličnosti za koje se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i tražiti mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, 45/19 i 112/20).
Odredbama tačke 2) podtačke 3. i 7. navedene odluke utvrđeno je da se procena uticaja, između ostalog, mora izvršiti u slučaju sistematskog nadzora nad javno dostupnim površinama u velikoj meri, što je svakako uspostavljanje video nadzora na javnim mestima.