Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je moguće Odlukom o privremenom finansiranju planirati i realizovati subvencije javnim preduzećima?
Ukoliko su subvencije neophodne za funkcionisanje JLS u periodu privremenog finansiranja, mogu se planirati u Odluci.
Privremeni organ može usvajati programe rasporeda i korišćenja subvencija, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u odluci o privremenom finansiranju.
Koji se sve rashodi i izdaci smatraju neophodim i koji trebaju biti planirani za vreme privremnog finansiranja u 2024. godini?
Planiraju se rashodi koji su neophodni za funkcionisanje organa u periodu privremenog finansiranja: zakonske obaveze, preuzete obaveze koje dospevaju na plaćanje u periodu privremenog finansiranja i rashodi neophodni za funkcionisanje organa (rashodi za zaposlene, ugovori o delu, stalni troškovi i slično).
Sa kog razdela isplaćivati zarade i naknade članovima Privremenog organa, da li sa razdela Skupštine, Predsednika ili Veća, s obzirom da Privremeni organ objedinjuje i zakonodavnu i izvršnu vlast?
Privremeni organ ima članove, a članovi imaju pravo na naknadu za svoj rad. Preporuka je da se naknade za rad privremenog organa isplaćuju sa razdela Veća.
Ukoliko nema dovoljno sredstava na aproprijaciji, može se doneti rešenje o promeni aproprijacije ili rešenje o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve. Navedena rešenja donosi Privremeni organ.
S obzirom da je izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je prihod od novčanih kazni od 1.1.2024. godine prihod budžeta Republike,da li u budžetu JLS za 2024. godinu, u okviru Programa 7, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja može da se planira realizacija Programa korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji JLS za 2024. godinu, koji će se finansirati iz izvora 01- Opšti prihodi i primanja budžeta?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon i 76/2023) definisano je finansiranje bezbednosti saobraćaja.
Članom 13. ovog zakona propisano je da skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom.
Članom 17. ovog zakona, u skladu sa izmenama i dopunama iz 2023. godine, propisano je da sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima u celini pripadaju budžetu Republike Srbije. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Narednim članom ovog zakona precizirano je da se raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte. Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz septembra meseca ove godine, došlo je do izmena finansiranja bezbednosti saobraćaja. Odredbe člana 17. i 18. koji su izmenjeni i koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja, počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.
Na osnovu navedenih odredbi ovog zakona može se zaključiti da jedinice lokalne samouprave donose godišnji plan, odnosno program bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području.
Sredstva za finansiranje bezbednosti saobraćaja, počev od 01. januara 2024. godine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to na razdelu ministarstva za unutrašnje poslove. Lokalne samouprave izrađuju program bezbednosti saobraćaja za narednu godinu i za sredstva apliciraju kod nadležnog ministarstva. Sredstva za realizaciju aktivnosti iz navedenog programa, odobrena iz republičkog budžeta, planiraju se u okviru Programa 7- Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, na izvoru 07 - Transferi od drugih nivoa vlasti.
Ukoliko lokalna samouprava, na osnovu odluke lokalnog izvršnog organa, pored odobrenih sredstava iz republičkog budžeta planira da finansira određene aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima, realizaciju istih može se planirati, u okviru Programa 7-Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja, iz izvora finansiranja 01- Opšti prihodi i primanja budžeta.
Koji zakon ne dozvoljava isplatu jednokratne finansijske pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave? Prelaskom iz Javnog komunalnog preduzeća u Gradsku upravu, da li zaposleni ima pravo na isplatu celokupnog minulog rada ili samo pravo na isplatu minulog rada u Gradskoj upravi?
Na osnovu člana 36a Zakona o budžetskom sistemu, ministarstvo finansija dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti za tekuću i naredne dve godine, koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti, kao i metodologiju izrade.
U uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026.godinu, navodi se da, kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj 2024. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2023. godini i novčanih čestitki za decu zaposlenih. (Radi , informisanja, dodajemo da se isto propisuje i za korisnike javnih sredstava na centralnom nivou vlasti – u čl. 17. godišnjeg Zakona o budžetu Republike Srbije).
Što se tiče drugog pitanja, u pogledu minulog rada, potrebno je na prvom mestu razjasniti da se ne radi o finansijskoj pomoći i sl., u smislu prethodnog pitanja, već o dodatku za vreme provedeno u radnom odnosu, i to u smislu člana 108. stav 1., tačka 4) Zakona o radu. Ovo pravo dodatno se precizira članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Imajući u vidu da javno komunalno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod tog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli rad, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.