Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li indirektni korisnik budzeta može da planira u svom razdelu kapitalne investicije, bez obzira što nema imovinu i da li može nekim aktom da se to reguliše, koko bi se ispravno planirala sredstva Odlukom o budžetu?
Zakonom o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) uređeno je pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 1.). Ovim zakonom definisana su tri oblika javne svojine odnosno da javnu svojinu čini pravo svojine Republike Srbije - državna svojina, pravo svojine autonomne pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave - opštinska, odnosno gradska svojina (član 2.). U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini (član 3. stav 1.). Nosioci prava javne svojine su Republika Srbija, autonomna pokrajina i opština, odnosno grad (Član 18. stav 1.). Ustanove i javne agencije i druge organizacije (uključujući i Narodnu banku Srbije) čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa jedinice lokalne samouprave ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje (član 18. stav 6.).
Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) propisano je da jedinica lokalne samouprave ima svoju imovinu (član 15. stav 2.) kao i da imovinom jedinice lokalne samouprave samostalno upravljaju organi jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (član 15. stav 2.). Organi jedinice lokalne samouprave su skupština opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće i opštinska/gradska uprava (član 27. i član 65.). Opštinska/gradska uprava priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik i opštinsko/gradsko veće, izvršava odluke i druge akte skupštine opštine/grada, predsednika opštine/gradonačelnika i opštinskog/gradskog veća, rešava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dužnostima građana, preduzeća, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine, obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata skupštine opštine; izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini/gradu; obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe rada.
Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) definisano je da su korisnici budžetskih sredstava direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti (član 2. tačka 6). Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti (član 2. tačka 7.) dok su indirektni korisnici budžetskih sredstava: pravosudni organi, mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja (član 2. tačka 8). Ovim zakonom definisano je da su kapitalni projekti, projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa (član 2. tačka 21a).
Uredbom o kapitalnim projektima ("Sl. glasnik RS", br. 51/2019 i 139/2022) kapitalni projekti definisani su na isti način kao što je propisano članom 2. tačka 21a) Zakona o budžetskom sistemu, s tim što je dodatno propisano da kapitalne projekte čine i sve javne investicije u nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, koje su finansirane iz republičkog budžeta, budžeta lokalne samouprave, zajma i/ili bespovratnih sredstava primljenih u ime Republike Srbije ili uz garancije Republike Srbije (član 3. tačka 1.). Kapitalni projekti planiraju se i uključuju u budžet u skladu sa odredbama ove uredbe, koja potencira (čl. 18) da predlaganje kapitalnog projekta za uključivanje u budžet organu nadležnom za poslove finansija lokalne samouprave – vrši ovlašćeni predlagač, koji dostavlja i svu neophodnu dokumentaciju. Shodno definiciji iz člana 3. Uredbe, ovlašćeni predlagačkapitalnog projekta je direktni korisnik budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, posredstvom koga predlagač ideje kapitalnog projekta realizuje kapitalni projekat. Sa druge strane, korisnik javnih sredstava za čije potrebe se realizuje kapitalni projekat (u ovom slučaju ustanova kao indirektni korisnik budžeta) – je predlagač ideje kapitalnog projekta.
Na osnovu svih navedenih odredaba propisa, može se zaključiti da lokalna samouprava kapitalne projekte treba da planira u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava Opštinska/Gradska uprava, nosioca prava javne svojine lokalne samouprave, koji je u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, organ nadležan za sprovođenje javnih investicija u lokalnoj samoupravi. Kapitalni projekat izgradnje zgrada i objekata, potrebno je planirati u Odluci o budžetu kao poseban kapitalni projekat u okviru programa kome pripada (u skladu sa Uputstvom za pripremu programskog budžeta propisanim od strane Ministarstva finansija) u okviru ekonomske klasifikacije 511-Zgrade i građevinski objekti.
Da li je Opštinsko veće drugostepeni organ nadležan za rešavanje po žalbi na rešenje LPA o prinudnoj naplati poreske obaveze - naknade za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju, ako je na rešenje o utvrđivanju obaveze plaćanja iste te naknade drugostepeni organ Ministarstvo finansija?
U skladu sa odredbama člana 145. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da o žalbi protiv prvostepenog poreskog upravnog akta odlučuje drugostepeni organ određen ovim zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su stupile na snagu od 1. januara 2017. godine osim odredbi člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koje se odnose na utvrđivanje nadležnosti drugostepenog organa i rešavanje u drugostepenim poreskim postupcima, primenjivaće se počev od 1. jula 2017. godine, kada prestaju i nadležnosti Poreske uprave u pogledu ovlašćenja za rešavanje u drugostepenom poreskom postupku.
U stavu dva ovog člana, propisano je da predmete u kojima nije okončan postupak pred drugostepenim poreskim organom, do 30. juna 2017. godine, preuzeće organ utvrđen osim zakonom. Prema navedenom od 01. jula 2017. godine, po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešava drugostepeni organ - ministarstvo nadležno za poslove finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javnih površina uređene su čl. 236.-241. Odredbama člana 240. stav 5) propisano je da se žalba može izjaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi finansija, preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Shodno navedenom nadležnost za postupanje po žalbama na rešenja o utvrđenim obavezama po osnovu naknada za zauzeće javne površine građevinskim materijalom nadležno je Ministarstvo finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak.
Ako je naručilac tražio od ponuđača da dostavi dokaze u smislu člana 119. Zakona o javnim nabavkama u roku od 5 radnih dana, a ponuđač je dostavio dokaze istog dana kada mu je poslat zahtev za dostavljanjem dokaza, da li naručilac može odmah doneti Odluku o dodeli ugovora ili se mora čekati da prođe dati rok od 5 radnih dana?
Ako je naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora, u skladu sa članom 119. Zakona o javnim nabavkama, tražio od ponuđača da dostavi dokaze u roku od 5 radnih dana, a isti to učinio već istog dana i u potpunosti potvrdio ispunjenost kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, naručilac može odmah da donese Odluku o dodeli ugovora ne čekajući da prođe rok od 5 radnih dana.
Kako se proveravaju ponuđači iz Evropske unije (e-Certis) u skladu sa čl.120-124. Zakona o javnim nabavkama?
Zakon o javni nabavkama propisuje u članu 125. ovo pitanje, na način da naručilac koristi sistem e-Certis radi dobijanja podataka o vrsti i formi dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona i o nadležnim organima koji te podatke i dokaze izdaju u državama članicama Evropske unije. Naručilac je dužan da zahteva prvenstveno vrstu i formu dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona koji su obuhvaćeni sistemom e-Certis.
Dakle, e-Certis nije registar ponuđača u kojem se registruju privredni subjekti u pogledu toga da li ispunjavaju kriterijume propisane propisima o javnim nabavkama, već „izvor podataka“ o tome koji se dokazi u pogledu ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor izdaju pojedinim državama članicama EU.
Da li Naručilac ima obavezu da ponuđačima omogući uvid u dokumentaciju o nabavci za nabavku koja je sprovedena kao nabavka koja je ispod pragova do kojih se ne primenjuje ZJN?
U konkretnoj situaciji bi trebalo postupati onako kako je to predviđeno posebnim aktom koji je donet u skladu sa članom 49. ZJN, gde je između ostalog, dužnost da se bliže uredi način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje. Dakle, na naručiocu je da odluči da li će ponuđačima omogućiti uvid u dokumentaciju o nabavci za nabavku koja je sprovedena kao nabavka koja je ispod pragova do kojih se ne primenjuje ZJN.