Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti u situaciji u kojoj na tržištu postoji jedan privredni subjekt za predmet nabavke, a postoje saznanja da jednom u šest meseci uplaćuje doprinose (član 111. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama)?
Članom 111. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama (osnovi za isključenje) je propisano da je naručilac dužan da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako utvrdi da je privredni subjekt u periodu od prethodne dve godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, povredio obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, uključujući kolektivne ugovore, a naročito obavezu isplate ugovorene zarade ili drugih obaveznih isplata, uključujući i obaveze u skladu s odredbama međunarodnih konvencija koje su navedene u Prilogu 8. ovog zakona.
Dakle, Zakon o javnim nabavkama u ovom delu ne predviđa izuzetke u odnosu na okolnost da li je on i jedini na tržištu predmeta nabavke koji može da ispuni predmet javne nabavke.
Zakon o javnim nabavkama samo u poslednjem stavu člana 111. propisuje mogućnost odstupanja od propisane obaveze - naručilac može da odustane od isključenja privrednog subjekta iz postupka javne nabavke iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana zbog preovlađujućih razloga koji se odnose na javni interes, kao što je javno zdravlje ili zaštita životne sredine.
Ipak, treba imati u vidu i da li je saznanje naručioca istinito, odnosno da li postoje dokazi da je privredni subjekt povredio obaveze u oblasti radnog prava.
Zakon o javnim nabavkama postavlja ograničenje u pogledu finansijskog kapaciteta (ukupni i određeni prihod), ali ne i u delu tehničkog kapaciteta, odnosno u pogledu obima referenci?
Članom 116. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (finansijski kapacitet – minimalni prihod) je propisano da minimalni prihod iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke koje naručilac mora da obrazloži u dokumentaciji o nabavci.
Iako Zakon o javnim nabavkama ne propisuje posebno ograničenje u pogledu prethodnog iskustva (referenci), treba imati u vidu da prihod koji se odnosi na reference predstavlja deo ukupnog prihoda privrednih subjekata, pa samim tim može da se zaključi da zahtevana vrednost referenci (ako se zahteva obim referenci, odnosno novčani iznos), ne može biti veća od navedenog ograničenja.
Da li je moguća izmena propisa kojim bi se omogućilo u praksi da se dostavljaju elektronskim putem sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude (npr. bankarska garancija)?
Dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude elektronskim putem je dozvoljeno i u skladu sa važećim propisima, pa tako ponuđači mogu dostaviti bankarske garancije i elektronskim putem ukoliko ih poslovna banka izda kao elektronski dokument u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast.
Da li je moguće zahtevati kadrovski kapacitet na način da se zahteva da privredni subjekt raspolaže sa minimalnim brojem angažovanih lica sa punim radnim vremenom (a ne po osnovu dopunskog rada)?
Ovakav zahtev u pogledu kriterijuma za izbor je moguće postaviti samo u situaciji u kojoj za to postoji objektivno opravdanje, jer se na navedeni način isključuje mogućnost ispunjavanja kriterijuma putem jednog od Zakonom o radu predviđenih načina, pri čemu je praksa Republičke komisije takva da se načelno ne dozvoljava ograničenje u načinu angažovanja lica u skladu sa Zakonom o radu. Pri tome je neizvesno da li će i lica koja su angažovana u trenutku podnošenja ponuda biti angažovana kod ponuđača i u realizaciji ugovora, kao što i angažovana lica sa nepunim radnim vremenom mogu u slučaja dodele ugovora biti angažovana tokom realizacije ugovora sa punim radnim vremenom.
Preporuka je da se ovakav zahtev odredi u delu obaveza u realizaciji ugovora o javnoj nabavci, na način da dobavljač u svakom trenutku ima određeni broj angažovanih lica sa punim radnim vremenom koji su angažovani u realizaciji predmetnog ugovora.
Ko se sve poziva na nabavku?
Prvenstveno zavisi od vrste postupka koji će se sprovesti. Svakako je potrebno prvo sprovesti postupak istraživanja tržišta na osnovu koga će se pozvati ponuđaci koji su registrovani za konkretnu delatnost koja je predmet nabavke.