Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je preminuo 2018. godine. Sud je doneo ostavinsko rešenje po kojem su naslednici supruga i deca (sin i kćerka) - svako od naslednika po 1/3 udela. Naslednici su uložili žalbu i poništeno je ovo ostavinsko rešenje. Pokrenut je parnični postupak za raspravu zaostavštine. Sve do 2020. godine parnični postupak nije završen, a jedan od naslednika - supruga je preminula te iste godine. Nakon njene smrti sud je doneo rešenje na zaostavštini i za naslednike su utvrđeni sin i kćerka. Naslednici su uložili žalbu na novo rešenje i pokrenut je parnični postupak. U 2021. godini je doneto rešenje o poravnanju i kao zakonski naslednici pokojnika su utvrđeni sin i njegova supruga (snaha preminulog poreskog obveznika) sa po ½ udela na stambenim objektima, a kćerka sa 1/1 na zemljištu. Rešenje je pravosnažno. Prema podacima iz knjigovodstva nastao je poreski dug za stambeni objekat u periodu od 2018. godine do 2021. godine. Kojim naslednicima se prenosi poreski dug? Da li se posmatra 2018. godina i tri naslednika - supruga, sin i kćerka - na osnovu ostavinskog rešenja iz te godine koje je nešto kasnije poništeno? Ili je u ovom slučaju relevantno rešenje o poravnanju koje je doneto 2021. godine kojim su određeni naslednici?
Prema odredbi člana 19. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju). Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
Član 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisuje da je predmet oporezivanja, između ostalog i državina nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.
Član 2a stav 1. propisuje da kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da je dan nastanka poreske obaveze, kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan smrti ostavioca.
Imajući u vidu da u momentu smrti fizičkog lica – imaoca prava iz člana 2. Zakona nije raspravljena njegova zaostavština, niti je iko od lica pozvanih na nasledstvo oglašen njegovim naslednikom, od dana njegove smrti do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju njegove zaostavštine, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac tih nepokretnosti. To znači da je držalac nepokretnosti kao poreski obveznik, dužan da u roku od trideset dana od dana smrti fizičkog lica, prijavi državinu njegovih nepokretnosti, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se te nepokretnosti nalaze. U tom slučaju se poreska obaveza utvrđuje držaocu nepokretnosti, kao poreskom obvezniku i naplaćuje od njega kao njegova obaveza, nezavisno od toga da li će to lice biti pozvano na nasledstvo iza ostavioca i da li će ga prihvatiti. Ako korisnik nepokretnosti ne bude oglašen naslednikom nepokretnosti čiju državinu ima, sticanjem prava iz člana 2. Zakona od strane drugog naslednika, prestaje poreska obaveza držaoca po osnovu poreza na imovinu, znači i nastanak i prestanak poreske obaveze potrebno je prijaviti nadležnoj jedinici lokalne samouprave.
Za nepokretnosti koje se ne koriste od smrti imaoca prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu do oglašavanja njegovih naslednika pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, odnosno za koje nije utvrđena obaveza držaocu nepokretnosti, poreska obaveza na imovinu za taj period utvrdiće se naslednicima.
Na osnovu navedenog, u konkretnom slučaju, za period od dana smrti do dana pravosnažnosti naslednog rešenja nije utvrđena obaveza držaocu, već je obaveza za period od dana smrti utvrđena na ime ostavioca, tako da je ista neosnovana i mora biti poništena, što znači da je potrebno da u poreskom računovodstvu na ime preminulog lica po donetom rešenju izvršite otpis/storniranje neosnovanih zaduženja i pripadajuće kamate za period od dana smrti do 2021. godine (dok je utvrđivana obaveza). Na ime preminulog lica treba da ostane saldo koji preostaje nakon skidanja neosnovanog zaduženja i koji se odnosi na obaveze koje su utvrđene do dana smrti. Ako je taj saldo dug, isti se prenosi na naslednike, u skladu sa članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o čemu se donose posebna rešenja. Naslednici ispunjavaju poresku obavezu preminulog lica u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. To znači da se na sva tri naslednika prenosi dug srazmerno učešću svakog od njih u ukupnoj vrednosti nasleđene imovine (zemljište, kuća, kao i sva nasleđena imovina). Kod prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, ne posmatra se dug koji se odnosi na konkretan predmet nasleđivanja, već se posmatra ukupna vrednost imovine i koliko je učešće svakog naslednika u toj imovini.
Shodno navedenom, naslednicima po pravosnažnom rešenju treba utvrditi obaveze poreza na imovinu u skladu sa tim rešenjem, za period od dana smrti ostavioca.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se vrši obračun komunalne takse u slučaju kada poreski obveznik ima kompleks proizvodnih hala koje se nalaze jedna pored druge? I, da li se u slučaju kad preduzetnici imaju izdvojena poslovna mesta, a istu adresu i različite šifre obavljanja delatnosti, izlazi na teren i utvrđuje da li na svakoj hali ili objektu postoji istaknuta firma ili postoji neki drugi način kako postupati u navedenoj situaciji?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (tzv. firmarine). U članu 16. ovog Zakona navedeno je da je firma, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
U skladu s navedenim, Zakon ograničava isticanje firme na jednom poslovnom objektu; ako je na jednom objektu istaknuto više naziva firme plaća se samo jedna firmarina (npr. ako se preduzeće nalazi u stanu a obeležje postavljeno na više mesta, npr. na sandučetu, na vratima stanaiI na ulazu u zgradu).
Za utvrđivanje firmarine prvi uslov je da je firma zaista i istaknuta što obveznik sam prijavljuje ili se utvrđuje uviđajem na licu mesta o čemu službeno lice sačinjava zapisnik.
Pored ispunjenja Zakonom propisanih uslova za plaćanje firmarine (visina godišnjeg prihoda, razvrstavanje i delatnost), vodi se računa i o prethodno navedenom, odnosno da se za jedan poslovni objekat može utvrditi samo jedna firmarina. Ako obveznik delatnost obavlja u više poslovnih objekata (bez obzira da li oni čine kompleks ili ne), tada se može utvrditi firmarina za svaki objekat posebno, ali samo pod uslovom da je na svakom objektu zaista i izvršeno isticanje firme o čemu mora postojati ili podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati u situaciji kada je poreski obveznik lokalnom odeljenju za administriranje izvornih prihoda uputio obaveštenje u kome navodi da je 2016. godine poklonio kuću svom sinu, koji ima uredno podnetu poresku prijavu, a njemu kao poreskom obvezniku - poklonodavcu, nastavljaju da se utvrđuju obaveze na ime poreza na imovinu za poklonjenu imovinu sve do 31.12.2020. godine? Podnosilac zahteva (poklonodavac) 2018. godine je ušao u reprogram duga, potpisao zapisnik o usaglašenom stanju duga i u toku 2019. namirio dug.
Članom 10a Zakona o porezima na imovinu propisano je da obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje danom kojim drugo lice stekne pravo na koje se porez plaća. Članom 10 istog Zakona je propisano da poreska obaveza nastaje, između ostalog, danom sticanja prava, a da se danom sticanja prava smatra dan zaključenja pravnog posla.
U konkretnoj situaciji je prvenstveno potrebno proveriti da li je 2016. godine zaista zaključen ugovor o poklonu, u smislu da je verodostojan I overen kod nadležnog organa. Ukoliko to jeste slučaj, onda su obaveze utvrđene poklonodavcu, koje se odnose na period nakon overe ugovora o poklonu, neosnovane jer za taj period ne postoji predmet oporezivanja za to lice i njih je potrebno stornirati (otpisati) u poreskom računovodstvu zajedno sa pripadajućom kamatom. Kod otpisa kamate obavezno se mora voditi računa o tome da je deo kamate otpisan po reprogramu. Vlasniku nepokretnosti, poklonoprimcu, treba utvrditi obavezu od dana sticanja nepokretnosti.
Licu – poklonodavcu je odobren reprogram za obaveze koje nisu osnovane (delom ili u celosti), ali je isti izvršen u celosti tako da to nije od uticaja na sprovođenje potrebnih korekcija. U skladu s navedenim nema osnova da se zbog reprograma obvezniku zadrže zaduženja za koja ne postoji predmet oporezivanja. Uplate izvršene po reprogramu namiriće druga dugovanja ili će ostati kao pretplata. Nakon knjiženja otpisa neosnovanih zaduženja, ukoliko ostane pretplata, ista može biti vraćena obvezniku. podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koju šifru prometa je potrebno koristiti prilikom prestanka poreske obaveze za deo duga na koji je obračunavana valorizacija? Da li je potrebno izvršiti otpis na osnovu dve šifre prometa, odnosno deo glavnog duga koristeći šifru 630 i valorizacijom koja se obračunavala na glavni dug u skladu sa uslovnim otpisom kamata i mirovanja poreskog duga; ili se sve otpisuje koristeći jednu šifru 630 - otpis glavnog duga?
Obzirom da u pitanju nije navedeno koji je osnov za prestanak poreske obaveze za deo duga na koji se obračunava valorizacija, razmotrićemo dve opcije.
U skladu s navedenim, prestanak poreske obaveze, odnosno glavnog duga koji u sebi sadrži I valorizaciju koja se odnosi na taj dug ili njegov deo, knjiži se u celosti bez odvajanja dela duga koji predstavlja valorizaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U slučaju kada se privredno društvo, koje je bilo u stečaju, proda po osnovu Ugovora o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, da li se dugovi tog privrednog društva, ostvareni do dana prodaje po osnovu Ugovora, prenose na PIB stečajne mase ili u vanbilansnu evidenciju? U slučaju da se prenose u vanbilansnu evidenciju, na koji način tretirati uplate, koje su umesto na PIB stečajne mase, uplaćene na privredno društvo koje je bilo u stečaju?
Dugovi pravnog lica prodatog u postupku stečaja prenose se na PIB stečajne mase.
Pogledaj/preuzmi:
Uplate koje su greškom izvršene na PIB pravnog lica umesto na PIB stečajne mase, potrebno je preknjižiti direktno u aplikaciji, po zahtevu poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.