U ovom slučaju nema mesta primeni čl. 12. stav 1. tačka 7) ZJN, jer lizing nije sastavni deo ovog izuzetka, i, kao što ste i naveli, ugovor o kupovini vozila putem lizinga je trojni, između prodavca, banke odnosno davaoca lizinga i kupca i u pitanju je standardna procedura i postupak javne nabavke. 

Zbog prirode predmeta i finansiranja ugovora, uglavnom je praksa da se sprovodi jedan postupak javne nabavke.

U okviru konkursne dokumentacije se sačinjava Obrazac strukture cene koji u sebi sadrži podatke strukture cene isporučioca vozila i podatke strukture cene davaoca lizinga (npr. nominalna i efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate za vreme trajanja lizinga, troškovi kreditnog biroa, upis ugovora u registar finansijskih lizinga, PDV na te troškove, PDV na kamatu, broj rata, iznos mesečne lizing rate, vrednost vozila putem lizinga itd.).

Dakle, kada je ovakva javna nabavka u pitanju, sprovodi se jedinstven postupak, podnosi se zajednička ponuda isporučioca vozila i davaoca lizinga, gde isporučilac vozila prenosi na davaoca lizinga pravo svojine nad vozilom, radi njegove predaje primaocu lizinga (naručiocu) na držanje i korišćenje.

Članom 69. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) propisano je da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Članom 14. Zakona o budžetskom sistemu, propisane su vrste javnih prihoda i primanja:

Javni prihodi su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije.

Primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.

Članom 20. Zakona o budžetskom sistemu, primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 

1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;

2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;

4) primanja od prodaje robnih rezervi;

5) primanja od prodaje dragocenosti;

6) primanja od prodaje prirodne imovine;

7) druga primanja utvrđena zakonom.

Na osnovu navedenih odredbi, može se reći da se prilikom obračuna maksimalno mogućeg iznosa sredstava koji se mogu opredeliti kao tekuća budžetska rezerva, uzimaju ukupni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Dakle u navedeni obračun ne ulazeprimanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine.

U skladu sa članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021), klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Klasifikacija izvora finansiranja obuhvata:

1) Opšte prihode i primanja budžeta - izvor 01;

2) Transfere između korisnika na istom nivou - izvor 02;

3) Socijalne doprinose - izvor 03;

4) Sopstvene prihode budžetskih korisnika - izvor 04;

5) Donacije od inostranih zemalja - izvor 05;

6) Donacije od međunarodnih organizacija - izvor 06;

7) Transfere od drugih nivoa vlasti - izvor 07;

8) Dobrovoljne transfere od fizičkih i pravnih lica - izvor 08;

9) Primanja od prodaje nefinansijske imovine - izvor 09;

10) Primanja od domaćih zaduživanja - izvor 10;

11) Primanja od inostranih zaduživanja - izvor 11;

12) Primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine - izvor 12;

13) Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina - izvor 13;

14) Neutrošena sredstva od privatizacije iz ranijih godina - izvor 14;

15) Neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina - izvor 15;

16) Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti - izvor 16;

17) Neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti - izvor 17;

18) Finansijsku pomoć EU - izvor 56.

Dakle, iskazano po izvorima finansiranja, a u skladu sa navedenim članom Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, prilikom računanja ukupno mogućeg iznosa tekuće budžetske rezerve uzima se 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, koji se iskazuju na izvorima finansiranja od 01 do 09, kao i na izvoru 16 i izvoru 56. 

Prema članu 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, punomoćnik poreskog obveznika (u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je fizičko, odnosno pravno lice - rezident Republike koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.). Poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Član 16.  Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dalje propisuje da Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom poreskom punomoćniku. Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na internet strani Poreske uprave i oglasnoj tabli Poreske uprave, a protiv zaključka žalba nije dozvoljena. Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar), pri čemu Poreska uprava ima pravo na povraćaj ovih sredstava od poreskog obveznika.

Tarifom o nagradi i nadoknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti - advokata u poreskom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 55/04, 59/13) propisuje se visina nagrade i nadoknade troškova zastupnika po službenoj dužnosti - advokata u poreskom postupku koje isplaćuje Poreska uprava. Advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada novčana nagrada u iznosu od 50% od nagrade propisane tarifom kojom se određuju nagrade i naknade troškova za rad advokata, u delu koji se primenjuje na ostale postupke. Advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada nadoknada svih troškova u vezi sa radom, u skladu sa tarifom.

Pravilnikom o poreskom identifikacionom broju, u članu 5. propisano je da prijavu za registraciju na Obrascu PR-3 podnosi nerezidentno fizičko lice. Centrala Poreske uprave određuje i dodeljuje PIB, po službenoj dužnosti, na osnovu prijave za registraciju koju podnosi nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

Prema navedenim propisima, Poreska uprava može po službenoj dužnosti dodeliti PIB, pri čemu se mora odrediti zastupnik iz reda poreskih savetnika ili advokata. Ukoliko bi lokalna poreska administracija dostavila zahtev Poreskoj upravi za otvaranje PIB-a po službenoj dužnosti, uz koji bi priložila pravni osnov za nastanak te obaveze (sticanje imovine), prema našim saznanjima Poreska uprava po istom ne bi postupila, ukoliko se ne dostavi podatak o zastupniku. Znači, lokalna poreska administracija bi morala da odredi i angažuje zastupnika u skladu sa članom 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koji podrazumevaju plaćanje svih troškova zastupanja, koji bi pali na teret jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (imali bi pravo na povraćaj tih sredstava od poreskog obveznika, što bi se sprovodilo u posebnom postupku).

Imajući u vidu iznose poreske obaveze i visinu troškova advokata koji bi kao zastupnik učestvovao u svim poreskim postupcima za određenog poreskog obveznika tokom određenog perioda, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti njegovog angažovanja, koja se mora posmatrati kroz mogućnost naplate utvrđenih poreskih obaveza i nastalih troškova.

Članom 102. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) propisano je da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, vrši obračun naknade zarade u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga matičnoj filijali, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Stavom 3. ovog člana propisano je da filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema navedenog obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Navedena sredstva ne mogu biti predmet izvršenja, osim za isplatu naknade zarade zaposlenima. Dalje, stavom 7. ovog člana propisano je da poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva filijali, uplatom na poseban račun poslodavca.

Članom 14. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) propisno je da sintetički konto 414100 - Isplata naknada za vreme odsustvovanja s posla na teret fondova sadrži analitička konta na kojima se knjiže porodiljsko bolovanje, bolovanje preko 30 dana i invalidnost rada drugog stepena. Ove naknade knjiže se na teret odgovarajućih subanalitičkih konta u okviru ovog sintetičkog konta uz odobrenje odgovarajućih subanalitičkih konta u kategoriji 230000 - Obaveze po osnovu rashoda za zaposlene. Pored navedenog knjiženja ovih rashoda, koji se po pravilu refundiraju, potrebno je za ukupan iznos naknade zadužiti subanalitički konto 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima, uz odobrenje konta 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima. Kada Republički fond za zdravstveno osiguranje u toku godine refundira iznos isplaćene naknade za bolovanje uplatom na tekući račun korisnika budžeta, zadužuje se tekući račun uz odobrenje konta 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima i istovremeno se za taj iznos koriguje odgovarajući subanalitički konto u okviru sintetičkog konta 414100 - Isplata naknada za vreme odsustvovanja s posla na teret fondova, a zadužuje konto 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima. Iznos koji na kraju godine nije refundiran ostaje na subanalitičkom kontu 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima i subanalitičkom kontu 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima.

Dakle, u skladu sa članom 102. Zakona o zdravstvenom osiguranju, poslodavac može da isplati iz svojih sredstava naknadu bolovanja preko 30 dana, a matična filijala RFZO refundira ova sredstva poslodavcu na poseban račun.  

Takođe, prema odredbama člana 14. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, sredstva za refundaciju isplaćene naknade bolovanja iz sredstava korisnika budžetskih sredstava u toku godine RFZO treba da uplati na tekući račun korisnika budžeta.

Obzirom da JLS može da ima samo Račun izvršenja budžeta, ona ne mora da ima poseban podračun za bolovanja, što znači da JLS može da vrši isplatu naknade za bolovanje preko 30 dana sa Računa izvršenja budžeta pre refundacije, kao i da se refundacija vrši na Račun izvršenja budžeta.  

Ukoliko JLS ima otvoren namenski podračun, refundacija bolovanja će biti izvršena preko njega. Takođe, JLS može izvršiti uplatu pre dobijanja sredstava od RFZO, ali tako što će potrebna sredstva preneti na podračun bolovanja i odatle izvršiti isplatu, a kada RFZO izvrši refundaciju ista može vratiti na Račun izvršenja budžeta. Takođe može ih koristiti za narednu isplatu bolovanja, pa tek kad se završi bolovanje, navedena sredstva može vratiti na Račun izvršenja budžeta. 

Članovima 14-18. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS“, br. 99/2018 i 40/2019) propisani su uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.

Prilikom odlučivanja o troškovima postupka potrebno je voditi računa o sledećem: odluka o troškovima mora da bude posebna točka dispozitiva rešenja kojim prvostepeni organ usvaja žalbu i vrši izmenu rešenja. Pored toga obrazloženje tog rešenja treba da sadrži detaljno obrazloženje u vezi odluke o troškovima postupka. Pri oceni neophodnosti i opravdanosti troškova, moraju se uzeti u obzir činjenice koje se odnose na izdatke koje je stranka morala imati u svrhu stavljanja van pravnog prometa pojedinačnog pravnog akta. To znači da stranka kojoj se troškovi nadoknađuju (uvek je to poreski obveznik, a ne advokat), mora da dostavi dokaz o tome da li je imala troškove čiju naknadu zahteva. 

Odredbe člana 85. stav 7. Zakona o upravnom postupku, propisuje da lice koje učestvuje u postupku snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom. To znači da treba utvrditi okolnosti koje ukazuju na to da li su troškovi zastupanja prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa ili obveznika (ako su u pitanju činjenice i podaci koje je po zakonu obveznik morao sam da dostavi nadležnom organu, a to nije učinio, u tom smislu troškovi angažovanja advokata nisu prouzrokovani nepravilnim radom poreskog organa već samo obveznika, odnosno kada su u pitanju činjenice od značaja za oporezivanje, sa kojima organ nije mogao biti upoznat u postupku pre donošenja rešenja). 

Znači, kod utvrđivanja prava na nadoknadu troškova za sastav žalbe, potrebno je utvrditi da li su troškovi zastupanja bili neophodni i opravdani, zatim poreskom obvezniku kome se vrši naknada troškova uputiti pisani zahtev po članu 44. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za dostavljanje dokaza o tome da je imao troškove čiju naknadu zahteva (obračun troškova sačinjen između advokata i stranke sa dokazom da je obračun dostavljen obvezniku; izjašnjenje o tome da li su troškovi zastupanja isplaćeni punomoćniku i ako jesu dokaz o tome). 

Troškovi zastupanja od strane advokata se odmeravaju u skladu sa TARIFOM O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA (upravni postupak je obrađen Tarifnim brojevima 37-41, a uvezi sa njima je Tarifni broj 13, na čiju primenu se upućuje kada se radi o procenljivim stvarima). Vrednost spora i iznos nagrade u tarifi prikazan je u poenima, a u članu 15. Tarife je navedeno da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara. Članom 12. Tarife uređeno je da „na zahtev stranke, advokat je dužan da sastavi pismeni obračun nagrade i troškova za izvršeni rad uz prikaz Tarife“.

Primer:

U vezi žalbe na rešenje kojim se utvrđuje porez a imovinu za 2022. godinu u iznosu od 15.000 dinara, stranka je podnela zahtev za nadoknadu troškova zastupanja na ime sastavljanja žalbe od strane advokata u iznosu od 60.000 dinara, a u vezi sa TB 38. Tarife koja se odnosi na neprocenljive predmete i u vezi sa TB 40. Tarife koji se odnosi na pravne lekove. 

Ukoliko se usvaja zahtev za nadoknadu troškova zastupanja, polazi se od toga da je u pitanju zastupanje u procenljivim stvarima u skladu sa TB 37. Tarife (a ne u neprocenjivim po TB 38). 

Znači, visina troškova postupka određena je advokatskom tarifom u zavisnosti od vrednosti spora, a ne od volje podnosioca zahteva, koja pravila se primenjuju i u upravnom postupku, pa je u svrhu zaštite javnog inetersa, troškove postupka neophodno ceniti prema visini utvrđenih poreskih obaveza koje su predmet ožalbenog postupka. 

Prema stavu 1. Tarifnog broja 37: „za sastavljanje predloga, zahteva, prijava, molbi i drugih podnesaka kojima se pokreće upravni postupak i to u procenljivim stvarima kada se upravni postupak vodi oko nekog prava u vezi sa imovinom koja ima određenu novčanu vrednost, kao i za sastavljanje ostalih obrazloženih podnesaka ili podnesaka koji sadrže činjenične navode, advokatu pripada jednak iznos nagrade, u zavisnosti od vrednosti te imovine, kao i za podneske kojima se pokreće parnični postupak (tužbe, predlozi, molbe) iz Tarifnog broja 13.“

Prema stavu 1. Tarifnog broja 40: „za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak (predlozi) iz Tarifnog broja 37 i 38.“

Znači, prema stavu 1. Tarifnog broja 13, za vrednost spora do 25.000 poena, advokatu pripada nagrada od 300 poena, a imajući u vidu da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara, za vrednost spora do 750.000 dinara, advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara. 

Shodno navedenom, u konkretnom navedenom slučaju, vrednost predmeta spora iznosi 15.000 dinara (kao vrednost utvrđenog poreza), advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara uvećana za 100% (u skladu Sa TB 40.), tako da naknada za sastavljanje žalbe u ovom slučaju ukupno iznosi 18.000 dinara.