Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je moguće menjati prijave naspram Prostornog plana i Odluke o zonama, u slučaju kada se u katastru neko zemljište i dalje vodi kao poljoprivredno, a u Prostornom planu je označeno kao građevinsko i taj plan je deo lokalne Odluke o zonama? Ili je ipak merodavan katastar?
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je u članu 82, da građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno Zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa Zakonom. Član 83. istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.
Zakonom o porezima na imovinu, članom 6a stav 4. propisano je da jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište. Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i na njenoj internet strani.
Članom 33. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da nadležni poreski organ utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Dalje, stavom 4. istog člana je propisano da rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, na osnovu podataka u poreskoj prijavi i drugih podataka kojima raspolaže, nadležni poreski organ može doneti neposrednim odlučivanjem, bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.
U skladu s navedenim, proizilazi da se na osnovu planskog dokumenta može izvršiti promena vrste nepokretnosti (zemljišta) u bazi podataka, ali se pri tom mora voditi računa ukoliko je konkretna lokalna samouprava donela odluku da se neizgrađeno građevinsko zemljište može razvrstati u poljoprivredno ili šumsko.
Takođe je potrebno napomenuti da je Zakonom o porezima na imovinu (član 33. stav 5.) propisano da promene u toku godine od značaja za visinu obaveze, ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku. U tom smislu je promenu podataka u poreskim prijavama moguće vršiti tek naredne godine u odnosu na godinu kada je usvojen planski dokument.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je neophodno da prvostepeni postupak po žalbi vodi pravnik, ili je moguće da to bude i neki drugi poreski inspektor koji po struci nije pravnik već npr. ekonomista?
Sistematizacijom radnih mesta u Odeljenju za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave (LPA) su navedeni opisi poslova koje obavlja svaki zaposleni, tako da u skladu sa tim i postupke po žalbama vodi zaposleni - poreski inspektor kome to stoji u opisu posla. Nije uslovljeno da postupke po žalbi mora voditi zaposleni koji je po struci pravnik, ali je bitno napomenuti da svaki zaposleni obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca. U tom smislu, stvar je unutrašnje organizacije rada svake LPA koji zaposleni će u svom opisu posla imati vođenje postupaka po žalbi, kao I da li postoji potreba da taj posao obavi i neki drugi zaposleni, koji je stručan za takvu vrstu posla (inspektor), a kome će rukovodilac dati nalog da to učini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je moguće dug po osnovu poreske obaveze stornirati preko vanbilansne evidencije, ili je potrebno doneti rešenje o neosnovano utvrđenim poreskim obavezama, u konkretnom slučaju kada je poreski obveznik zadužen od 01.01.1993. godine, u maju iste godine preminuo, a nije odjavljen u službenoj evidenciji, tako da ima postojeći dug?
Sve obaveze utvrđene preminulom licu nakon njegove smrti su neosnovano utvrđene obaveze. Prenos u vanbilansnu evidenciju vrši se u skladu sa članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) i tu se, između ostalog, prenose poreske obaveze za koje je nastupila zastarelost.
U konkretnom slučaju bi se u vanbilansnu evidenciju mogao preneti samo dug koji je postojao do dana smrti poreskog obveznika i koji je uključivao obaveze utvrđene do tog datuma. Obzirom da se radi o 1993. godini kada je postojala nekontrolisana inflacija, proizilazi da nema duga koji se može preneti u vanbilansnu evidenciju.
Sve obaveze utvrđene nakon dana smrti su neosnovane i za iste treba doneti rešenje o prestanku obaveze s danom smrti i o storniranju svih zaduženja i kamate. Isto rešenje je potrebno proknjižiti u redovnom poreskom računovodstvu (kao otpis glavnog duga i kamate).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku - nasledniku je na dan 01.01.2016. godine odrađen pripis duga i kamate sa poreskog obveznika - pokojnika. Poreski obveznik je dana 23.10.2020.g podneo Zahtev za apsolutnu zastarelost. Kako postupati po zahtevu za apsolutnu zastarelost, odnosno da li se pripis na naslednika može tretirati kao apsolutno zastareo ili ne?
Član 114đ Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisuje da se u vreme zastarelosti računa i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika. Član 114 ž ZPPPA propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti, osim ako ovim Zakonom nije drugačije propisano. Lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda (LPA), po isteku tog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. Član 22. ZPPPA propisuje da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
U konkretnom slučaju obveznik se obratio zahtevom za zastarelost, pri čemu LPA svakako ima obavezu da apsolutnu zastarelost utvrdi po službenoj dužnosti (ukoliko je uopšte ima).
S obzirom da je dug na poreskog obveznika prenet sa lica koje je preminulo 2015. godine, kod razmatranja zastarelosti posmatra se i period za koji se dug vodio na preminulo lice, odnosno vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika.
Na primer, apsolutna zastarelost od 10 godina u 2021. godini se utvrđuje za dug koji je postojao na dan 31.12.2010. godine (taj dug je apsolutno zastareo 01.01.2021. ako nije bilo zastoja zastarelosti). Pored toga je potrebno voditi računa da li je bilo uplata u periodu od 01.01.2011. jer se njima naplaćuje postojeći dug.
Obzirom da se poreski obveznik - naslednik obratio zahtevom, potrebno je proveriti i da li se taj zahtev odnosi i na relativnu zastarelost (od 5 godina) i utvrditi da li je bilo prekida zastarelosti u periodu od 01.01.2011 do dana podnošenja zahteva, što uključuje I radnje preduzete protiv preminulog lica (do dana smrti) i protiv naslednika (na primer opomene).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se dug pokojnog lica pripisuje na naslednika ili naplatu duga koji je ostao iza pokojnog lica naslednik ispunjava na neki drugi način? Ukoliko treba vršiti prenos (pripis) duga sa pokojnog lica na naslednika, koji je pravni osnov za postupanje?
U skladu sa članom 22. stavom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, od momenta prihvatanja nasledstva. Član 12 istog Zakona propisuje da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje. U skladu s navedenim, poresku obavezu, odnosno dugovani porez preminulog lica treba preneti na naslednika pozivajući se pre svega na član 22 ZPPPA.
Pogledaj/preuzmi:
Model rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika.doc, koje je osnov za sprovođenje knjiženja u poreskom računovodstvu R-nalogom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.