Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se pravnom licu utvrđuje samo kamata u poreskoj kontroli, obzirom na konkretnu situaciju kad ono nije utvrdilo porez za 3 godine unazad, nakon čega mu je poslato obaveštenje da podnese prijavu/utvrdi porez sa pripadajućom kamatom (nije odmah otpočela poreska kontrola), a ono je utvrdilo samo porez bez kamate? Obzirom da se kamata retroaktivno utvrđuje samo kod ''samooporezivanja'', tj. kod drugih javnih prihoda retroaktivno bez kamate, koji je osnov za retroaktivno utvrđivanje poreza bez kamate na primer fizičkom licu ili obvezniku ''firmarine''?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da pravna lica vrše samooporezivanje, što znači da je propisan rok za podnošenje poreske prijave kojom se vrši utvrđivanje poreza. Takođe je propisana obaveza plaćanja akontacije za prvi kvartal u godini i plaćanja razlike između utvrđenog I akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje do 31. marta.
Prema tome, u tim propisanim rokovima dospeva poreska obaveza po primljenoj poreskoj prijavi, odnosno, ako obveznik kasni sa podnošenjem prijave, obračunava se kamata u postupku poreske kontrole.
Kod imovine fizičkih lica i kod drugih oblika javnih prihode gde se obaveza utvrđuje donošenjem rešenja, propisano je da obaveza dospeva 15 dana od dana uručenja rešenja.
Kada obveznik u ranijoj godini nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tu raniju godinu, već to učini u toku tekuće godine, ta poreska prijava sistemski se knjiži sa danom podnošenja. Kako obveznik poreskom prijavom ne prijavljuje kamatu koja se obračunava počevši od Zakonom propisanih rokova dospeća, lokalna poreska administracija svakako treba da sprovede postupak poreske kontrole, a što se tiče njenih ishoda potrebno je da postupi na sledeći način:
a) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je prijavljen utvrđeni porez na imovinu za raniju godinu nema nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se kamata koja se obračunava od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave. Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđena kamata se knjiži sa danom kontrole, ali se knjiženje sprovodi nakon uručenja rešenja donetog u postupku kontrole.
b) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je u tekućoj godini prijavljen utvrđeni porez na imovinu za prethodnu godinu ima nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se:
- porez na imovinu za raniju godinu koji nije utvrđen poreskom prijavom,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj prijavi – obračunava se od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj kontroli – od dana dospeća kvartala do dana kontrole (dana sačinjavanja zapisnika).
Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđene obaveze poreza na imovinu za raniju godinu i kamate knjiže se s danom kontrole.
Pogledaj/preuzmi:
Model zapisnika u poreskoj kontroli.docx i Model rešenja u poreskoj kontroli.docx koja su lako prilagodljiva utvrđivanju samo kamate
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u procesu prenosa dugova u vanbilansnu evidenciju pravnih lica u stečaju koji je okončan bankrotstvom; odnosno, nakon što se neosnovana zaduženja i kamate nastale nakon pravosnažnosti Rešenja o zaključenju stečaja bankrotstvom budu korigovala putem R-naloga, da li uz R-nalog treba donositi i neko posebno rešenje kojim se ista ta dugovanja otpisuju, ili je dovoljno samo uraditi R-nalog i rešenje o prenosu duga u vanbilansnu evidenciju? Da li je datum uručenja rešenja jednak datumu njegovog donošenja?
Rešenjem o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu se poništavaju sva neosnovana zaduženja i kamata, a na osnovu koga se knjiži R-nalog za otpis dela duga po osnovu tih neosnovanih zaduženja. Nakon toga je potrebno izraditi Rešenje o prenosu preostalog duga u vanbilansnu evidenciju.
Datum uručenja rešenja nije od važnosti obzirom da se ono radi u Word dokumentu, a sam datum uručenja rešenja se ne knjiži. Bitno je sa kojim datumom se knjiži R-nalog po Rešenju o prestanku obaveze, tako da stanje bude tačno. To može da bude i 1. januar tekuće godine, ako je obveznik brisan u prethodnim godinama.
Pogledaj/preuzmi:
Rešenje o utvrđivanju prestanka obaveze brisanom pravnom licu.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati vezano za poresko oslobođenje objekta koji se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno da li se ceo objekat oslobađa plaćanja poreza obzirom da ispunjava uslove iz člana 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu? Radi o objektu koji je mešovitog karaktera (jedan deo je kuća za stanovanje, drugi deo garaža za poljoprivrednu mehanizaciju i treći deo štala), uz napomenu da preovlađuje garaža. Objekat je pod istim krovom i ozakonjen je kao pomoćni objekat.
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni.
U konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da je objekat kao jedinstvena celina ozakonjen kao pomoćni objekat, isti se ne može oporezovati posebno za svaki deo koji se koristi za različite namene, već je kod razvrstavanja celog objekta, u skladu sa navedenim odredbama Zakona, potrebno uzeti u obzir njegovu pretežnu namena. Obzirom da je navedeno da preovlađuje garaža, proizilazi da se celokupan objekat razvrstava u tu grupu nepokretnosti.
Pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, poreski obveznik može ostvariti za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, a koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12 stav 1 tačka 10 ovog Zakona, su objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečuraka, puževa i riba.
U skladu s navedenim, predmetni objekat se ne koristi isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, već se jedan njegov deo koristi i za stanovanje (uz napomenu da jeste jedinstvena celina i deo za stanovanje se ne oporezuje posebno).
U slučaju kad bi predmetni objekat činilo više posebnih celina (npr. da se poreska prijava podnosi za svaku celinu posebno), onda bi se svaka od tih celina pojedinačno oporezovala, pa bi se za deo u kome se obavlja isključivo primarna poljoprivredna proizvodnja, moglo ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je 2010. doneto Rešenje o zaduženju za firmarinu za 2010. godinu, na koje je on uložio žalbu nakon roka, te je donet zaključak o odbacivanju iste, kao neblagovremene. Nakon toga je više puta doneto prvostepeno i drugostepeno rešenje i vođen upravni spor, a u skladu sa poslednjim rešenjem drugostepenog organa i postupajući po presudi Upravnog suda, lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda je donelo rešenje 2020. godine, kojim je utvrđena firmarina za 2010. godinu. Obaveza je utvrđena fizičkom licu, na JMBG, kao vlasniku preduzetničke radnje, jer je radnja zatvorena 2012. godine, a samim tim prestao da važi poreski identifikacioni broj. Obzirom da je preduzetnička radnja zatvorena 2012. godine, uložena je žalba po kojoj se žalilac poziva na činjenicu da obaveza nije mogla da se utvrdi fizičkom licu po osnovu isticanja firme na poslovnom prostoru preduzetničke radnje koja je zatvorena 2012, a rešenje je doneto 2020. Postupajući po žalbi, prvostepeni organ smatra da su osnovani navodi žalioca i da treba usvojiti žalbu i poništiti rešenje. Na koji zakonski osnov se pozvati u skladu sa navedenim i kako obrazložiti doneto rešenje da se neće utvrđivati obaveza o zaduženju za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme za 2010. godinu?
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija_utvrđivanje obaveze nako brisanja obveznika.pdf. U mišljenju su navedeni pravni osnovi zbog kojih se ne može utvrđivati obaveza brisanom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati sa preduzećem u stečaju?
Pogledaj/preuzmi:
Bilten 11/2018.pdf (mišljenje pod tačkom 6.)
Bilten 12/2017.pdf (mišljenje pod tačkom 7.)
Bilten 7-8/2015.pdf (mišljenje pod tačkom 7. a i b)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.