Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je kod javnog beležnika zaključio ugovor o kupoprodaji, zatim je podneo zahtev Odseku za lokalnu poresku administraciju sa molbom da komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, sa navodima da su objekti koji su navedeni u ugovoru srušeni, ali nije izvršeno njihovo brisanje u Katastru nepokretnosti. LPA nije zadužila poreskog obveznika za navedene sporne objekte. Kako postupiti u konkretnom slučaju i odgovoriti na isti zahtev, ako se uzme činjenica da je oporezovana kuća, a sporni objekti nisu. Kada komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, ako objekti stvarno ne postoje, da li se može na zahtev odgovoriti u formi obaveštenja? Poreski obveznik nije uplatio taksu na zahtev.
Odredbe člana 33b Zakona o porezima na imovinu, uređuju obaveze javnog beležnika po osnovu isprava koje je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, a odnose se na način podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. Na osnovu dobijenih podatka od javnog beležnika generiše se poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za predmetnog poreskog obveznika. Iz konkretnog slučaja može se utvrditi da se poreski obveznik nije izjasnio kod javnog beležnika o činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, ali je nadležnom poreskom organu dostavio poseban dopis. U vezi sa tim, smatramo da se zahtev poreskog obveznika može smatrati njegovim izjašnjenjem da objekti ne postoje, u smislu dokaza od značaja za utvrđivanje poreske obaveze u skladu sa članom 33b stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko poreski obveznik nije dostavio dokaze o tome da predmetni objekti ne postoje, saglasno članu 49. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na licu mesta poreski organ izvrši uviđaj, sačini zapisnik o izvršenom uviđaju, što će poslužiti kao dokaz u postupku utvrđivanja poreske obaveze, a što se može smatrati i da je odgovoreno na zahtev poreskog obveznika. Ako se utvrdi da objekti ne postoje, poreska prijava sačinjena prema podacima dobijenim od javnog beležnika dobiće status „odbijena“.
Ukoliko je Odlukom o lokalnim administrativnim taksama propisana obaveza plaćanja administrativne takse na zahteve, postupak naplate takse, vodi se prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, šalje se poreskom obvezniku prvo opomena, zatim rešenje o prinudnoj naplati ukoliko se na plati po opomeni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je odobren reprogram sa grejs periodom od godinu dana po osnovu poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige. Reprogram je uz dostavu avalirane menice iz banke odobren za iznos koji se nalazi u rešenju iz 2016. godinu, a koje je utvrđeno retroaktivno. Poreski obveznik je uložio žalbu na navedeno rešenje. Posle godinu dana drugostepeni organ poništava rešenje i vraća prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Da li se u konkretnoj situaciji reprogram poništava? Da li poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za reprogram za isti dug (biće povećan za kamatu do datuma zapisnika), novo rešenje biće doneto u što kraćem roku i biće zaduženi za isti iznos. Obaveze po reprogramu još uvek nisu dospele, nakon ukidanja reprograma po službenoj dužnosti zbog poništenja rešenja i nakon donošenja novog rešenja, da li poreski obveznik ima pravo na reprogram za isti dug? Poreski obveznik tekuće obaveze izmiruju redovno, tako da je dug koji je u reprogramu (ukoliko se ukine reprogram) samo po osnovu rešenja za 2016. godinu.
U konkretnom slučaju polazi se od toga da je rešenje o utvrđivanju obaveze za 2016. godinu u postupku po žalbi od strane drugostepenog organa poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje. Poništavanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 152. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovim članovima zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.
Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Važno je da prvostepeni organ u ponovnom postupku donese novo rešenje u svemu po nalozima iz rešenja drugostepenog organa. U tom slučaju drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja donese novo rešenje, u skladu sa članom 152. ZPPPA.
S obzirom da je rešenje kojim je prvobitno utvrđena obaveza za 2016. godinu poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje, čime su poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo, poništava se i rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza koje se odnosi na tu obavezu. U poreskom računovodstvu se storniraju sve utvrđene obaveze koje su poništene drugostepenim rešenjem, kao i knjiženja po rešenju o odlaganju dugovanog poreza.
Nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze u ponovnom postupku za 2016. godinu, poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza iz razloga što su poništavanjem prvobitnog rešenja o utvrđivanju obaveze poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo.
Avalirana menica od strane poslovne banke data kao sredstvo obezbeđenja uz sačinjavanje zapisnika vraća se poreskom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupa poreski organ u slučaju kada se poreski obveznik pozove na zastarelost, a uvidom u analitičke kartice se utvrdi da postoje uslovi za otpis duga po službenoj dužnosti (apsolutna zastarelost)? Da li može da se objavi primer rešenja za otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Kada se u poreskom postupku rešava o zastarelosti, ne vrši se „otpis duga“, već se saglasno odredbama člana 23. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji utvrđuje prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti i vrši prenos zastarelih obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo, prema članu 163a ZPPPA.
Odredbama člana 114ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je u primeni od 27.03.2009. godine definisana je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena pretplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.
Dakle, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju najstarije poreske obaveze koje utiču na rok početka apsolutne zastarelosti. Radnje i postupci poreskog organa koje se dešavaju u periodu za koji se utvrđuje apsolutna zastarelost nisu od uticaja na period zastarelosti.
Poreski obveznik ima pravo da se pozove na zastarelost u svakoj fazi poreskog postupka, pri čemu nadležni poreski organ rešava po zahtevu obveznika uzimajući u obzir sve činjenice i donosi rešenje o tome.
Prema odredbama člana 114d ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaja sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Shodno navedenom, smatramo da je potrebno prvo utvrditi, po službenoj dužnosti, rešenjem prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti i prenos obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo, pa u skladu s tim rešavati i po zahtevu poreskog obveznika.
Pogledaj/preuzmi:
Primer rešenja o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.docxi, a po zahtevu poreskog obveznika i prenosu zastarelih obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slučaju kada je poreski obveznik podneo žalbu na rešenje, ali nije platio taksu na žalbu? Da li može da se objavi model opomene?
Za neplaćenu taksu na izjavljenu žalbu, poreskom obvezniku se dostavlja opomena i postupak naplate se vodi prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali poreski organ treba da postupa i po žalbi.
Pogledaj/preuzmi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je žalba neblagovremena, koja se odbacuje zaključkom, a iz priloženih dokaza u konkretnom slučaju uočava se da je poreski obveznik oštećen, odnosno da mu je utvrđen porez za pogrešnu vrstu nepokretnosti (umesto za garažu, porez je utvrđen za kuću za stanovanje)?
Postupanje prvostepenog organa po žalbi uređeno je odredbama člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama člana 162-165. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je rad prvostepenog organa po žalbi.
Dužnost prvostepenog organa u vezi sa žalbom koju je stranka izjavila je pre svega da ispita da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. Prvostepeni organ je dužan da zaključkom odbaci nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu. Protiv zaključka o odbacivanju žalbe stranka ima pravo posebne žalbe u kojoj treba da se ograniči na pobijanje nedopuštenosti, neblagovremenosti, u roku od osam dana.
S obzirom da se u konkretnoj situaciji navodi da su žalbeni razlozi osnovani, odnosno da je u pitanju greška poreskog organa kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu, bez obzira na neblagovremenost žalbe greška se mora ispraviti.
Postupak je sledeći:
Pogledaj/preuzmi:
Primer zaključka_neblagovremena žalba.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.